Foto: AP Photo
Lučki grad Mariupolj je poprpište teških okršaja od samog početka ruske invazije 24. februara. Zbog njegovog strateškog značaja, uprkos velikom stradanju civilnog stanovništva, ukrajinske odbrambene snage pružaju žilav otpor. Rusi se nisu usudili da u grad, u kome je pre rata živelo preko 400.000 ljudi, uđu sa kopnenim trupama
Ukrajina je „privremeno“ izgubila pristup Azovskom moru, „okupatoru je delimično“ uspeo prodor u operativnom okrugu Donjeck, objavilo je kasno u petak ukrajinsko Ministarstvo odbrane navodeći da su ruske snage pojačale pritisak oko lučkog grada Mariupolj.
U saopštenju nije precizirano da li je ukrajinskim snagama kasnije pošlo za rukom da povrate pristup moru.
Rusija je ranije u petak objavla da njene snage „stežu obruč“ oko Mariupolja, gde je prema nekim procenama oštećeno oko 80 odsto objekata. Ni sudbina ljudi koji su se zetekli u pozorištu kada je pogođeno nije poznata. Ruševine još nisu raskrčene, a polazi se od toga da ih je bilo nekoliko stotina. Više stotina hiljada ljudi je bez struje, vode, hrane i lekova izloženo svakodnevnom granatiranju i bombardovanju. Ruske snage su do sada sprečavale konvoje sa humaniratnom pomoći da uđe u grad.
Agencija Rojtes podseća da je Mariupolj zbog svog strateškog položaja na obali Azovskog mora meta ruskih snaga od samog početka invazije 24. februara kada je ruski predsednik Vladimir Putin ulazak ruskih trupa u Ukrajinu nazvao „specijalnom vojnom operacijom“.
Grad se nalazi na ruti između poluostrva Krima koji je Rusija anektirala 2014. i samoproglašenih narodnih republika Donjeck i Lugansk na istoku Ukrajine. Polazi se od toga da je jedan od ciljeva ruske invazije da obezbedi kopneni koridor između Krima i Donbasa.
Sudeći po rasporedu i ciljevima ruskih trupa da se zaključiti da bi, ako ili kada obezbede kontrolu nad obalom Azovskog mora, sledeća meta mogla da bude Odesa, lučki grad na Crnom moru. Odsecanjem Ukrajine od mora njena privredna infrastruktura bi bila osakaćena.
J.H./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Nakon dve nedelje pritvora, u petak su iz pritvora nekadašnji potpredsednik Vlade Vojvodine Goran Ješić, student Relja Stanojević i gradski odbornik u Novom Sadu Miša Bačulov.
Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije, preminuo je u 65. godini
U petak pre podne u Beogradu je bilo olujnih udara košave, što je dovoljno snizilo temperaturu da se sneg u tankom sloju zadržava na tlu
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
