Foto: AP Photo/Jean-Francois Badias
Kao i svaka batina i sankcije imaju dva kraja. Bumerang zapadnih sankcija će mnogo ozbiljnije pogoditi Evropu nego SAD i druge daleke zemlje
Ruska agresija na Ukrajinu izazvala je zapadne države da posegnu za ekonomskim sankcijama. Prve mere uvedene na samom početku sukoba delovale su skoro simbolično, što je izazvalo žestoke kritike u zapadnoj javnosti . Sankcije su se naglo zaoštravale kako se sukob nastavljao, pa se slobodno može reći da su se pretvorile u neku vrstu ekonomskog krstaškog rata Zapada protiv Rusije.
Posle samo desetak dana na red su došli i energenti. Tu već zapadne sile nisu pokazale jedinstvo, pošto su naftu i gas sankcionisali samo SAD i Velika Britanija. Evropska unija za sada odbija da se pridruži tim sankcijama: za razliku od SAD koje imaju velike viškove gasa, EU mora da uvozi ogromne količine gasa iz Rusije. I unutar EU ima različitih shvatanja u vezi sa sankcionisanjem energenata, u zavisnosto od zavisnosti pojedinih država od ruske nafte, gasa i uglja.
Pored toga evropske banke i preduzeća mnogo su više poslovali sa Rusijom nego druge države. Pored toga Evropa će primiti nekoliko miliona izbeglica, koje treba negde smestiti i izdržavati. Čak i ako Rusija “kapitulira” i povuče se iz Ukrajine, Evropa je ta koja će platiti ceh obnove ogromne zemlje sa više od 40 miliona stanovnika.
Rusija je i ogroman snabdevač nikla, aluminijuma, paladijuma, kao i inertnih gasova kao što su neon i ksenon. U jednom trenutku cena nikla je toliko skočila da je obustavljena njegova trgovina na Londonskoj berzi metala.
Pročitajte ceo tekst Bogdana Petrovića u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (17. marta)
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Širom Srbije, u čak 34 grada, u nedelju, 1. juna održani su protesti „Vostani Serbije“, koji su završeni odavanjem 16-minutne pošte poginulima u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Iz svih gradova upućena je ista poruka: da građani žele raspisivanje izbora da neće odustati od borbe
BIRODI je podneo prijavu Agenciji za sprečavanje korupcije i Savetu za borbu protiv korupcije zbog mogućeg kršenja Zakona o sprečavanju korupcije predsednika Vučića
Studentkinja Mila Jovanović rekla je da su studenti „jedinstveni u zahtevima", ali da „nema jednoumlja“ i da ima mnogo proevropskih, ali i studenta koji su razvili antievropski sentiment
Blokada Gazele i Brankovog mosta su „maltretiranje građana bez smisla i cilja, ogoljeno nasilje i teor nad običnim građanima“, smatra predsednica Skupštine Ana Brnabić
Zgrada Železničke stanice u Novom Sadu ostaje u statusu kvo bez mogućnosti ulaska i provere kompletne statike zgrade „dok se ne reše sva pitanja“
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
