Stariji čitaoci će se možda setiti i sledećeg stiha ove dečje pesmice, koju smo pevali dok su devojčice mahale lastišem. Bila je to igra provlačenja između zategnutih struna lastiša, nešto kao analogna vežba za migoljenje između zraka lasera u trilerima. Taj stih je, da podsetim, glasio: “Milicija kaže stop!”
Verovali ili ne, nešto slično se desilo na otvaranju Zimskih olimpijskih igara u Pekingu. Teoretičari zavere već godinama veruju da ako pažljivo gledate ceremonije otvaranja Olimpijskih igara, možete otkriti šta tajni centri moći spremaju u budućnosti. Iz nekog razloga, svetski moćnici nas tako podsvesno pripremaju za gadosti koje su nam zakuvali. Tako postoje analize ceremonije vakcine i bolesna deca. Ovo je naravno, fenomenalna tehnika projekcije za vidovnjake i jurodive, koja deluje veoma primamljivo za buduću medijsku eksploataciju. Britanija se tada hvalila svojim zdravstvenim sistemom, u Barseloni su meduze nekome ličile na virus, rogovi bika na satanistički ritual, a dim od efekata na hemijske tragove iz aviona.
Međutim, kao u slučaju svih teorija zavere, postoji i ovde zrnce istine. Naime, činjenica je kako se ovakve prilike koriste da određena zemlja ili određena vlast prikaže svoju snagu, svoju viziju sveta, svoju geopolitičku poziciju, baš kao da se radi o vojnoj paradi. Takođe, postoji i pravilo da će u zemlji sa manje demokratije svečanosti biti monumentalnije jer se time pokazuje jedinstvo naroda, uz isticanje vrhovnog autoriteta vlasti – ovo nam je takođe poznato sa sletova 25. maja i proslava Dana mladosti.
Otvaranje ZOI u Pekingu (moja omiljena skraćenica još od ZOI u Sarajevu) imalo je nekoliko otežavajućih okolnosti. Prva je svakako pandemija kovida, koja je stvorila dodatne komplikacije zbog mera zaštite. Ne treba zaboraviti ni činjenicu da je, prema teorijama zavere, ovaj virus stvoren baš u Kini, bilo kao specijalno biološko oružje bilo kao nesrećan prelazak sa slepog miša na čoveka. U oba slučaja imidž je negativan, pa se tokom velelepne ceremonije u areni “Gnezdo” virus nije pojavljivao iako je protekle dve godine na morbidan način povezao čovečanstvo.
Reditelj manifestacije je Džang Jimou (Kuća letećih bodeža, Heroj itd), verovatno najpoznatiji kineski reditelj, koji se takođe proslavio 2008. godine kada je režirao otvaranje Letnjih igara, u istom gradu, na istom stadionu.
Simbol otvaranja je zato bila – politički neutralna – pahuljica! Ovom kristalnom formom izbegnuta je svaka negativna konotacija, a noseća poruka manifestacije je budućnost – kroz omladinu. Njih 3000 je bez prestanka skakutalo tokom cele manifestacije.
Pošto je kinesko rukovodstvo veoma ozbiljno u svojim projektima, pre ovih ZOI izvršena je masovna popularizacija zimskih sportova, naročito među mladima, pa je procena da je neku vrstu obuke prošlo gotovo 300 miliona ljudi. Slične projekte Kina je imala sa učenjem stranih jezika ili popularizacijom fudbala, od čega su na izvestan način profitirali i naši građani bilo dajući časove Kinezima onlajn ili kroz trenersku pečalbu u Kini.
Ceremonija se nadovezala na proslavu lunarne godine Tigra, ali je nezgodna okolnost svakako bio diplomatski bojkot velikog broja zapadnih zemalja. Tu je i velika napetost na rusko-ukrajinskoj granici, uz činjenicu da je Putin verovatno bio najvažniji gost u Pekingu. Ruski sportisti opet se takmiče pod zastavom i obeležjem Ruskog Olimpijskog komiteta, što je još jedna vrsta sankcija uvedenih zbog dopinga. To je značilo da, zbog diplomatskog bojkota, tokom defilea sportista iz velikog broja zemalja nećete imati Putina ili Vučića da mahnu svojima i svetu sa svečane tribine.
Na kraju, možda najvažniju poruku ceremonije otvaranja ZOI donosi izbor ličnosti koje su se pojavile na svečanoj bini. Osim predsednika Sija i zvaničnika MOK-a, nije bilo nijedne kineske ili svetske zvezde. Tu se upravo krije najvažnija poruka Kine svetu. Naime, tokom pandemije, na nacionalnom nivou promovisana je poruka o jedinstvu nacije, zajedničkoj borbi i zahvalnost “običnim herojima”.
Ovo je deo jedne važne kampanje koju kineska vlada vodi protiv celebrity kulture među svojim građanima, naročito među omladinom. Nije bilo ni glumaca, pevača ili influensera jer kampanja pod nazivom “QingLang” već nekoliko godina sprečava finansijsku zloupotrebu popularnosti u medijima i na društvenim mrežama, manipulaciju obožavateljima, izbegavanje plaćanja poreza i borbu protiv zavisnosti od igrica ograničavanjem vremena na mreži. U prevodu, značenje imena akcije “čišćenje i dekontaminacija” kao da je preuzeto iz kovid epidemijske terminologije. Zabrinutim roditeljima ovo možda zvuči kao slamka spasa, pogotovo što se ograničavanje uticaja influensera opravdava borbom protiv “štetnog individualizma koji za posledicu ima isključivo ličnu korist”.
U ideološkom smislu, Kina pokušava da uradi ono što nijedna svetska digitalna kompanija ne želi i ne može, a to je restrikcija i kontrola posledica, a ne zarada. To je sukob ličnih i kolektivnih interesa u digitalnom svetu. Može se, naravno, pretpostaviti da se iza ove akcije krije strah od gubitka vrhovnog autoriteta vlasti, predsednika Sija ili još uvek moćne KP Kine. Zato je ovogodišnje otvaranje za motive preuzelo pahuljicu, omladinu, kolektivitet umesto individualne slave i na kraju, naravno, vatromet koji će lepotom nadmašiti sve što se dešava na zemlji.
