Milica Đurđević Stamenkovski rođena je 1990. godine u Beogradu. U svojoj biografiji ističe da je rasla u Kaluđerici, a nakon Prve beogradske gimnazije diplomirala je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Za sebe kaže da je još od malena pokazivala afinitete „ne samo prema politici već i prema nacionalnom delovanju“. „Često kao anegdotu u životu ispričam da sam svoj prvi miting održala kada sam imala četiri godine. Tokom igara pokazivala sam drugaricama iz ulice kako treba držati tri prsta i nositi srpsku zastavu“.
Po prvi put se politički angažuje u predsedništvu pokreta „Zavetnici“ koji je osnovan 2012. godine. Zavetnike je osnovala „grupa od dvadeset ljudi, koji su se okupljali na barikadama srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, organizovali brojne skupove i proteste, učestvovali u humanitarnom radu“. Vremenom Pokret postaje sve popularniji, a ostaće upamćen protest protiv NATO-a koji su organizovali u nekoliko gradova u Srbiji.
U svom programu „nacionalno odgovorne politike“ kao osnovni problem srpskog društva vide „izostanak srpske paradigme“, za koju kažu da je temelj države i društva koji nadilazi sve ideologije, partijske podele i različite poglede na politička pitanja.
Milica Đurđević još od 2014. godine postaje prepoznatljivo lice „Zavetnika“. Na vanrednim parlamentarnim izborima bila je prva na listi koja u koaliciji sa „Patriotskim frontom“, „Saborom srpskog jedinstva“ nije prešla cenzus od 5 odsto za ulazak u Skupštinu. Nosila je listu „Zavetnika“ i na parlamentarnim izborima 2016. godine, kada su osvojili 0,73 odsto glasova.
„Zavetnici“ su učestvovali i na izborima za Skupštinu grada 2018. godine. Ostaće zapamćena njihova kampanja kada su na prostorije Kuće ljudskih prava zalepili plakate u znak protivljenja kandidaturi Nataše Kandić za Nobelovu nagradu za mir. Isto su uradili sa prostorijama Žena u crnom, Centra za kulturnu dekontaminaciju i Ne davimo Beograd.
Godinama unazad liderka „Zavetnika“ dobija znatno veću medijsku pažnju od jačine svog uporišta u biračkom telu. Gotovo da je prepoznatljiva po oštrim duelima na televizijama „Pink“ i „Hepi“ sa predstavnicima LGBT zajednice, kolegom sa desnog spektra Mišom Vacićem, pokojnim muftijom Zukorlićem: „Vaša ideologija je autonomija za Rašku koju nazivate Sandžakom i to je jedina istina. Ja sam vas pitala da li je za vas Aćif Efendija heroj, a vi izbegavate da mi odgovorite“.
Smatra da borba protiv istopolnih zajednica nije izgubljena jer za nju „postoje samo malodušna odstupanja“, ali termin „izgubljena borba“ za nju ne postoji. „Mi nismo osporili bilo čija prava, ali smo stali u odbranu porodičnih vrednosti.“.
Milica Đurđević Stamenkovski sa „Zavetnicima“ ne propušta da protestuje tokom održavanja festivala „Mirdita, dobar dan“, koji beogradskoj publici predstavlja prištinsku kulturnu i društvenu scenu. Smatra da je to nije festival, već politička provokacija, a iza kordona policije poručivala je da će se njena stranka „zalagati da se sličan festival sledeće godine održi u Draču“.
Kaže: „Srpska etnička grupa na Kosovu i Metohiji je najugroženija u Evropi i najmanji procenat naseljavanja stanovništva na jednu teritoriju upravo je procenat povratka srpskog naroda na Kosovo i Metohiju“.
Deo javnosti „Zavetnike“ ne razlikuje od drugih ekstremno desničarskih organizacija, a neretko ih povezuju i sa antivakserima. Miliza Zavetnica je jednom prilikom odgovorila da „niko ozbiljan“ ne govori da su njihovi stavovi ekstremni, jer su to zapravo stavovi „većinske Srbije“: „Mi smo suverenistička savremena stranka, koja baštini oprobane vrednosti. Okupljamo sve one kojima je opšte dobro na prvom mestu i koji ne robuju ideološkim stereotipima“.
Tokom prošle nedelje pojavila se vest da su „Zavetnici“ odustali od svog predsedničkog kandidata. Milica Đurđević demantovala je ovakve navode i rekla da „su na stanovištu da Zavetnici treba da nastupe na ovim izborima samostalno“. Biće kandidatkinja ispred „Srpske stranke Zavetnici“, koja u svom programu ističe i da se zalaže za jačanje odnosa sa Evroazijskim ekonomskim savezom“, produbljivanje odnosa sa Rusijom i Kinom.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
