Foto: Andrej Ivanji
Jedan lokalni, komunalni problem izrastao je u nacionalno i međunardno pitanje. Stanje murala Ratku Mladiću u ponedeljak u 12.25 je da je u duhu onih koji u njemu vide veličanje osuđenog ratnog zločinca i Zapada obesmišljen masnom, crnom farbom
Veliki mural Ratku Mladiću na zgradi na ćošku Njegoševe ulice i Alekse Nenadovića mesecima je bio jedna lokalna, vračarska priča. Đeneral je sa zida salutirao prolaznicima, narodu, Bogu, već kako je ko shvatio poruku umetnika.
A onda je nekolicini aktivista za ljudska prava dozlogrdilo da mural bivšem komandantu oružanih snaga RS, koga je Haški tribunal zbog genocida u Srebrenici i drugih ratnih zločina osudio da kaznu doživtnog zatvora, krasi cenralnu beogradsku ulicu. Aktivistkinja za ljudska prava Aida Ćorović je 9. novembra kupila jaja i bacila ih u znak protesta na lik penzionisanog đenerala u pritvoru. Istog časa su je grubo zaskočili policajci u civilu i odvukli u pritvor. Privedena je bila i aktvistkinja Jelena Jaćimović.
Na to su se pobunili opozicioni političari, gotovo svi mediji koji nisu pod kontrolom režima, nezavisne organizacije koje nisu osnovale partije na vlasti. Organizovani su protesti protiv murala i kontraprotesti za očuvanje murala i poruke koja se iz Njegoševe širila Beoradom i Srbijom.
Tako je lokalni, komunalni, komšijski problem nečinjenjem gradskih i državnih institucija prerastao u nacionalno odmeravanje snaga.
Oko murala se povlačilo i potezalo, bio bi prekrečen, pa ponovo očišćen, neki mladi ljudi sa kapuljačama na glavi su ga čuvali. Državni organi se naglašeno nisu mešali. Jednom je i komunalna služba prekrečila Mladića, ali je narednog jutra ponovo sijao u punom sjaju.
Skandalizovanje onih koji u Ratku Mladiću vide ratnog zločinca, a u muralu ruglo Srbije, se uglavnom organičavalo na medije i društvene mreže. Na uličnim protestima tim povodom je bilo mizerno malo ljudi.
Činilo se da je u odsustvu reakcije državnih organa upornost i stepen pretnje kod obožavalaca đenerala veći nego volja u redovima suprotstavljenog tabora da se suprotstavi, i da će Mladić još dugo upozoravati prolaznike u Njegoševoj u kakvoj zemlji žive.
A onda su se oglasili oni iz Brisela, Strazbura i Vašingtona, pojedine zapadne vlade su se zgražavale kako to da država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji neguje mural ratnom zločincu Ratku Mladiću. Kako „Vreme“ saznaje, nekolicina merodavnih zapadnih ambasadora u Beogradu je Vučiću ili njegovim podređenima stavila do znanja da je sa muralom malo preterao.
Tako je lokalni problem prerastao u međunarodnu zavrzlamu.
Pošto je kreč bilo lako oprati, protivnici murala su se dosetili da ga obesmisle masnom, crnom farbom i to je bilo stanje stvari sa muralom u pondeljak u 12.27 časova: još je tu, ali su poslednju reč imali njegovi protivnici.
Videće se da li je međunarodno negodovanje urodilo plodom, i ako jese, znače se ko kontroliše čuvare Ratka Mladića.
A.I.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
