Novi Sad: Tragedija i posledice
U terorističkom napadu na redakciju satiričnog lista "Šarli ebdo", ubijeno deset novinara i dva policajca Protesti i izrazi solidarnosti: Je suis Charlie Znaci erupcija islamofobije:Je suis Ahmed Merabet Granice solidarnosti: Dilema urednika Njujork tajmsa PARALELE Slučaj lista Jilends-posten: Muhamed i danski premijer u karikaturama – komparativna analiza Zaštita od povrede osećanja – prava multikulturne grupe? UNS: Ja sam Šarli (Je suis Charlie) Napadači na "Šarli ebdo" Said i Šerif Kuaši ubijeni Jedna od nađenih čaura napravljena u Konjicu 1986. Oružje terorista s Balkana - Da li Balkanu preti terorizam Istorijski marš protiv terorizma u Parizu Samoubistvo policijskog inspektora Antiislamističke demonstracije u Drezdenu
U napadu na redakciju satiričnog lista „Šarli ebdo“ (Charlie hebdo), 7. januara u centru Pariza, ubijeno je 12 ljudi, među kojima glavni i odgovorni urednik lista Stefan Šarbonije i još trojica čuvenih karikaturista, a osam osoba je ranjeno.
Francuska policija regionu Pariza i u Remsu na Marni je 7. februara kasno uveče angažovala veliki broj ljudi u potrazi za trojicom francuskih državljana. Dvojica od njih su braća 32 i 34 godina starosti, a treći osumnjičeni ima 18 godina. Po nepotvrđenim verzijama oni su Rođeni u Parizu. Ruska RT i britanski Telegraf javljali su da policija pretpostavlja da su osumnjičeni članovi ogranka Alkaide u Jemenu.
Od 2003. do 2005. godine, ta organizacija je navodno poslala desetine mladih francuskih ljudi da se bore protiv Amerikanaca u Iraku. Ona regrutuje pristalice među pet miliona Alžiraca koji žive u Francuskoj.
L Monde.fr ( Attentat à « Charlie Hebdo » : que sait-on des deux suspects recherchés ?) u četvrtak 8. januara iznosi saznanje da je osumnjičeni Šarif Kuaši, francuski državljanin, koji sebe naziva „Abu Isen“ osuđen 14. maja 2008. na tri godine zatvora i kasnije osumnjičen kao pripadnik dela pariskog lanca But Šomon, u nadležnosti „emira“ Farida Benetoa (Beniettou), koji navodno šalje džihadiste u Irak kao deo iračkog ogranka Al Kaide na čijem je čelu u to vreme bio Abu Musa al Zarkavi.
Šarif je bio uhapšen u Parizu u januaru 2005. godine, kada je hteo da leti u Damask i bio u zatvoru ( la maison d’arrêt de Fleury-Mérogis – Essonne)) od 29. januara 2005. do 11. oktobra 2006., a zatim suđen i osuđen 2008. na kaznu koja je pokrivala pritvor, tako da je po izricanju presude pušten na slobodu. Njegov advokat u to vreme, Vensan Olivije, opisivao ga je kao „šegrta gubitnika „, koji dostavlja pice da bi kupio svoju drogu, kao klinac koji nije znao šta da radi sa svojim životom i, preko noći, upoznao ljude koji su mu dali osećaj da je važan. “
Dve godine kasnije, istražitelji terorizma su ga osumnjičili za kovanje zavere sa bivšim saučesnicima grupe „Šamon“ ( Buttes-Chaumont), što mu je donelo još jedan boravak u pritvoru od maja 2010. do oktobra iste godine, kada je pušten zbog nedostatka dokaza.
List „Parizijen“ (Le Parisien) saznaje da je policija pretresla jedan stan za koji pretpostavlja da je služio kao sklonište terorista.
Prema magazinu L Poan (L Point: Attentat de „Charlie Hebdo“: la police mène la traque); i L Point: Attentat à „Charlie Hebdo“ : le Raid mène une opération à Reims), policija proverava umešanost u teroristički napad dvojice muškaraca – Saida i Šerifa Kuašija (32 i 34 godina), francuskih građana alžirskog porijekla koji su se vratili prošlog leta iz Sirije, gde su se borili protiv Asadovog režima. Jedan od njih je 2008. bio osuđivan u za učešće u iračkoj kriminalnoj mreži u 19. okrugu Pariza. Njihove fotograije su objavljene i potera za njima nije dala rezultat u Remsu. Navodni treći osumnjičeni, Hamid Murad (18) je bio beskućnik. On se navodno predao policiji i tvrdi da ima alibi. Britanski „Skaj“ prenosi da je Murad zet braće Kuaši.
L Mond ( Coups de feu dans le sud de Paris : un policier municipal « à terre » je javljao da je u sredu 8. januara u aveniji Pjer Brosole u Monružu južno od Pariza (110, avenue Pierre-Brossolette à Montrouge (Hauts-de-Seine) došlo do pucnjave u kojoj je jedan policajac zadobio povrede opasne po život…
Prancuski ministar unutrašnjih poslova Bernar Kazne izjavio je da je u okviru istrage 8. januara u pritvoru zadržano sedam osoba.
Hapšenja su, po nekim medijima, izvedena u gradovima Rems i Šarlevil-Mezije, kao i u blizini Pariza, a hapšeni su članovi šire porodice Kauši.
Dopunjeno 8. januara
Maskirani napadači naoružani automatskim puškama upali su u redakciju lista „Šarli ebdo“ vičući „Alah akbar!“ (Bog je veliki) i „Osvetili smo proroka!“ i otvorili paljbu. Najpre su ubili jednog policajca, a onda upali u redakciju znajući kuda idu i koga traže – znali su imena karikaturista i izgledalo je kao da su išli su s namerom da ubiju baš njih. Prema izveštajima nekih medija, napadači su imali i raketni bacač.
Zaposleni u listu su se sklonili na krov zgrade, a napadači su se sukobili s policijom. Tri napadača učestvovala su u napadu na Šarli ebdo, delovali su vešto i smireno, kao da su prošli naprednu vojnu obuku, ušli su posle napada u „crni sitroen“, koji su ostavili u ulici Mo, u 19. arondismanu, u severnom delu Pariza, gde je auto posle pronađen, zatim ukrali sivi „reno klio“ i „ford tranzit“ u kojima su pobegli.
Predstavnik policije Roko Kontento opisao je mesto napada kao „klanicu“.
Francuski list „Liberasion“ citira izvor iz policije koji kaže da su napadači, ušavši u prostorije lista u 11.30 kada se 15 saradnika list okupilo na redakcijskom sastanku vikali: „Gde je Šarbonije? Gde je Šarbonije?“ Prema njegovim rečima, ostali koji su se našli u redakciji stradali su naknadno, jer su na njih napadači sasuli kišu metaka tek kada su pogodili glavnog urednika.
Ubijeni urednik i karikaturista „Šarli ebdoa“ Stefan Šarbonije (47), zvani Šarb, i sam karikaturista, izjavio je francuskom listu „Mond“ pre tri godine, posle prethodnog napada na magazin poznat po ismevanju proroka Muhameda, da će radije umreti nego živeti na kolenima. Njujork tajms piše da je njegov strip u poslednjem u broju satiričnog lista „Šarli ebdo“ kao u nekom samoispunjavajućem proročanstvu prikazivao naoružanog borca koji izgleda kao muslimanski ekstremista uz tekst: „Još nema napada u Francuskoj? Čekajte! Do kraja januara izrazićemo vam najbolje želje“…
Pored Šarboa, u napadu su ubijena još trojica karikaturista – Žan Kabi (76), Žorž Volinski (80) i Bernar Verlak (47) – poznatih u Francuskoj kao Kabi, Volinski i Tinjus.
Kabi je autor naslovne strane lista „Šarli ebdo“ iz 2006. godine s prorokom Muhamedom, koja je izazvala ogorčenje muslimanskog sveta, a objavljivao je karikature i u Mondu, Figarou i Pari maču.
Volinski 2005. odlikovan je Ordenom legije časti, sarađivao je i s listovima Frans soar, Imanite, Nuvel observater.
Tinjus je bio autor karikatura francuskih političara, među kojima i Nikole Sarkozija.
Ubijeni urednik i karikaturista direktor publikacije od 2009. godine, Šarb, autor hronike “ Šarb ne voli ljude“, je često bio izložen pretnjama zbog svojih karikatura u kojima je kritikovao ekstremiste, diskriminaciju i nepravdu a junaci tih karikatura bili su antikapitalistički nastrojeni pas i mačka, Moris i Patapon.
Posle objavljivanja karikatura proroka Muhameda 2012. godine, Šarb je primio mnoštvo pretnji smrću i od tada je bio pod zaštitom policije.
Poslednja karikatura je sadržala tekst: „U Francuskoj još nema napada? Sačekajte, imamo vremena do kraja januara za ostvarenje te želje…“
Francuska vlada podigla je nivo nacionalne bezbednosti u Parizu na najviši stepen, a predsednik Francuske Fransoa Oland je izjavio da nema sumnje da je u pitanju teroristički napad.
U zgradi lista Hamburger Morgenpost u noći između subote i nedelje 10/11. januara podmetnut je požar tako što je iz dvorišta kamenja i bačena zapaljiva naprava u arhivi lista. Neke datoteke su spaljene, nije bilo povređenih.
Kako piše haburški list Cajt, nejasno je da li je paljevina povezana s tim što je Morgenpost je na naslovnoj strani pod naslovom „Koliko treba da bude slobode“ iz magazina Čarli ebdo preneo karikaturu proroka Muhameda.
Dva mladića koji su se ponašali sumnjivo u tom području, su uhapšena i pokrenuta je istraga.
( Brandanschlag auf „Hamburger Morgenpost“, Zeit online 11. januara; ANGRIFF IN DER NACHTBrandanschlag auf die MOPO! Zwei Männer festgenommen, Hamburger Morgenpost, 11. januara;
Antiislamističke demonstracije u Drezdenu
Najmanje 25.000 demonstranata, najviše do sada, izašlo je u ponedeljak 12. januara na ulice Drezdena, održavši antiislamistički protest zbog terorističkih napada u Parizu, uprkos pozivu nekih visokih nemačkih zvaničnika da ostanu kod kuće. Učesnici su nosili transparente kojima su izrazili solidarnost sa žrtvama u Francuskoj i nemačke zastave.
Na protestu su se mogli videti i natpisi „Izborimo se s islamizacijom, zaustavimo odmah priliv stranaca!“ ili „Stop multikulturalizmu. Moja domovina će ostati Nemačka!“.
Pegida je od oktobra jednom nedeljno održavala protestne skupove u Drezdenu, a prošlog ponedeljka, na demonstracijama u tom gradu okupilo se oko 18.000 ljudi. U Drezdenu se u subotu okupilo oko 35.000 ljudi koji su protestovali zbog predstojećeg marša Pegide.
Nemačka kancelarka Angela Merkel saopštila da će učestvovati u protestu muslimanskih organizacija u Berlinu i poručila da je „islam deo Nemačke“, a ona „kancelarka svih Nemaca“.
(Islamfeinde in Dresden: Pegida zieht immer mehr Menschen an, der Spiegel. 12. 1;
Pegida-Führung versucht es mit Mäßigung – vergebens, die Welt, 12. 1.
O pokretu PEGIDA čitajte više u tekstu Nemačka – protesti protiv muslimana: Evropske patriote protiv islamizacije zapada, << VREME | br 1253 | 8. januar 2015.
Ekstremistička Islamska država zapretila je Francuskoj napadima, a petnaestak minuta pre pucnjave, časopis je preko Tvitera objavio karikaturu lidera Islamske države, Abua Bakr el Bagdadija.
Elrik Fredu (Helric Fredou, 45), policijski ispektor koji je ispitivao okolnosti napada na «Šarli ebdo», izvršio je samoubistvo iz službenog pištolja u svojoj kancelariji u Limožu u četvrtak 8. januara uveče nakon što je razgovarao sa porodicom jedne od žrtava. Fredu je od 2012. bio zamenik direktora regionalne policije, a karijeru u policiji je započeo u Versaju 1997, da bi se kasnije vratio u rodni Limož, gde je u novembru 2013. pronašao visokorangiranog policijskog zvaničnika koji je takođe izvršio samoubistvo u skoro sličnim okolnostima, dok je trajala važna policijska istraga.
(Čitati više: Limoges : suicide d’un commissaire de police, Francetv
; Deux suicides de commissaire en deux ans. Le Parisien, 9. 1.
)
„Šarli ebdo“ je više puta objavljivao provokativne karikature, a mediji podsećaju da je u redakciji lista u novembru 2011. godine bio izazvan požar, posle najave da će 2. januara 2013. u štampu biti pušteno specijalno izdanje broj pod nazivom „Šarija ebdo“(„Charia Hebdo“), s „Muhamedom kao glavnim i odgovornim urednikom“.Muhamed kao gostujući urednik koji sa smeškom poručuje čitaocima: „100 udaraca bičem svakom ko ne umre od smeha“. „Šarli ebdo“ nije štedeo ni katoličku crkvu. U jeku seks skandala koji su 2010. potresali katoličku crkvu, „Šarli ebdo“ je objavio karikaturu na naslovnoj strani koja prikazuje kako Papa savetuje episkopa optuženog za pedofiliju „Okreni se filmovima, kao Polanski“
U 2006. mnogi Muslimanima su bili ljuti zbog ponovnog štampanja karikatura proroka Muhameda, koje su se prvobitno pojavili u danskim dnevniku „Jilands-posten“ (Jillands-Posten). Nakon masakra u Parizu 7. februara 2015. u Danskoj je povišena bezbednost za list „Jilands-posten“.
Kosovski sajt na albanskom jeziku Drenica.inf (Revista saterike franceze, mbështeti Kosovën gjatë luftës (Francuski satirični magazin podžao Kosovo tokom rata) prenosi nekoliko karikatura koje je Šarli ebdo objavio tokom NATO bombardovanja. U tekst uz objavljene karikature piše: «Danas, su ovaj list je napala dvojica islamska terorista, koji su upali u redakciju lista i masakrirani 12 ljudi, uključujući jednog francuskog policajca. Među poginulima su tri vodeće karikaturisti iz časopisa», koji je «u 1999. podržao Kosovo u izgradnji javne svesti frankofonije o genocidu na Kosovu koji je sprovodio srpski režim. Ovo su neke od znamenitosti kroz koje je časopis u to vreme predstavljenih srpsko nasilno pravilo…» U prenetim karikaturama albanska strana je prikazana kao nemoćna žrtva, a srpska vojska je prikazana kao okrutna i zločinačka. Na jednoj karikaturi srpski vojnik ljubi odsečenu žensku glavu sa koje kaplje krv, a prateći tekst glasi: «Odlazak je… vrsta smrti.» Na drugoj, ispod crteža traktora čija je prikolica prepuna albanskih izbeglica stajao je tekst: «Na Kosovu stvari idu kako treba…»
BBC-jev Hju Šofild u Parizu, kaže da je „Šarli ebdo“ deo časne tradicije u francuskom novinarstvu koja kombinuje levičarski radikalizam sa provokativnom skarednošću koja se često graniči s nepristojnim skandalom i, oslanjajući se na francusku jaku tradiciju stripova podseća na listova koji su u periodu do Francuske revolucije serijom o seksualnim budalaštinama i korupciju u dvoru u Versaju uništili reputaciju Marije Antoanete.
U karikaturu od 8. novembra 2011. neposredno nakon bacanja zapaljive-bombe na kancelariju lista objavljena je karikatura na kojoj musliman ljubi muškog karikaturista „Šarli ebdo“ pod naslovom „Ljubav jača od mržnje“.
List „Šarli ebdo“ nije imao veliki tiraž od 1981. godine 10 godina nije izlazio zbog nedostatka sredstava, a išlo im je na štetu stalno poređenje sa poznatijim i uspešnijim rivalom Le Canard Enchaine.
Veran svom položaju na krajnjoj levoj francuskih politike „Šarli ebdo“ je negovao okrutniji stil kombinovanja mešavine karikature i polemičke duhovitosti.
Jedan dugogodišnji urednik tog lista podneo ostavku posle objavljivanja sadržaja o antisemitizmu.
Poreklo ovog lista je u satiričnoj publikaciji pod nazivom Hara-Kiri iz 1960.
Godine 1970. dramatični događaji su dominirali vestima: strašni požar u diskoteci koji je ubio više od 100 ljudi; i smrt bivšeg predsednika generala Šarla de Gola.
Hara-Kiri je objavio podrugljivu naslovnu stranu o generalovoj smrti: „Bal tragique a Colombey – un mort“, što znači „Tragični ples na Kolombeju (de Golova kuća) – jedan mrtav.“
Skandal je doveo do zabrane lista Hara-Kiri, a njegovi novinari su odmah odgovorili formiranjem novog nedeljnika „Šarli ebdo“. Novo ime list je dobio po Čarliju Braunu (Charlie Brovn), glavnom liku iz stripa Peanuts i kasnijih crtanih filmova, koji je osmislio Čarls M. Šulc (Charles M. Schulz), a bio je i interna redakcijska šala o Šarlu de Golu.
Après l’attentat contre « Charlie Hebdo », stupeur et rassemblements de solidarité , Le Monde;
Attaque contre Charlie Hebdo, Le Monde.fr;
Témoignages et réactions aux abords des locaux de «Charlie Hebdo», Liberation
Charlie Hebdo and its place in French journalism – BBC News
harlie Hebdo: rassemblements spontanés à Paris, en France et dans le monde dès ce soir, L’HUMANITÉ
Je suis Charlie, Charlie hebdo, 7. januara
Dopunjeno 9. januara
Francuski konzervativni list „Figaro“ piše EN DIRECT – Charlie Hebdo : le Raid et le GIGN sur la piste des tueurs en Picardie- Le New York Times s’explique sur l’absence de caricatures de Charlie Hebdo dans ses pages) da je „Njujork tajms“ kritikovan od strane svojih čitalaca zbog toga što na svojim stranicama nije objavio karikature Muhameda nakon napada na novinare i karikaturiste lista Čarli ebdo, kao što su bile u stanju da urade mnoge međunarodne publikacije, piše Figaro navodeći da su I mnogi drugi američki mediji odlučili da ne objavljuju karikature.
Njujork tajms objavljuje tekst Margaret Saliven pod naslovom (The Public Editor’s Journal –
A Close Call on Publication of Charlie Hebdo Cartoons) u kome postavlja pitanje da li se Njujork tajms poneo kukavički što nije pokazao solidarnost tako što bi preneo crteže lista Čarli ebdo čiji su novinari i karikaturisti ubijeni, objavljuje podatke o ljutnji čitalaca i objašnjenje izvršnog urednika Dina Baketa (Dean Baquet), koji je rekao da je na početku svog radnog dana u sredu mislio da će njegov list da objavi ove crteže. „Proveo sam pola dana na ovoj priči,“ kaže on. Izdavač je zatražio od urednika međunarodnih stranica, da li bi novinari stacionirani u inostranstvu biti u opasnosti. „Slušao sam mišljenja mnogih, i promenio sam mišljenje najmanje dva puta.“ Konačno, Din Baket je odlučio da ne objavi ništa kako se ne bi uvredila muslimanska čitalačka publika. „Mi smo dugo bili za princip da postoji razlika između bezrazložne uvrede i satire. Većina ovih crteža su u okviru uvrede“, kaže on. U mnogima od njih, rekao je on, opisi proroka Muhamedu su svetogrdne (sacrilegious); one koji imaju za cilj da se rugaju čak i više. „Mi imamo standard koji se dugo održava i da nas služi dobro: da postoji linija između bezrazložno uvrede i satire. Većina od njih su bezrazložno uvreda. “
„U kom trenutku se vrednost vesti nadjačati naše standarde?“ pitao je Din Baket. „Morali biste da pokažete veoma zapaljive, podstrekačke (incendiary) slike“ iz tih novina; a to bi bilo nešto što smatra neprihvatljivim.
U komentaru se navodi i da je najmanje jedan otvoreni šampion slobodnog izražavanja, američki advokat, novinar i promoter ljudskih prava Glen Grinvald, doveo u pitanje aktuelni ugao solidarnosti tvitujući: „Kada je nastalo pravilo da se nečija prava na slobodni govor brane tako što se moraju objaviti i čak prihvatiti njegove ideje? Da li se to primenjuje u svim slučajevima?“
Zaključak komentara daje za pravo uredniku, ali i ostavlja otvorena vrata za dalju raspravu: «Tajms je nesumnjivo pažljivo i savesno doneo odluku u skladu sa svojim standardima. Međutim, obzirom ove događaje – i široku priču koja je daleko od kraja – pregled i preispitivanje tih standarda može doći na red u danima koji slede…»
Dopunjeno 8. januara
Zaštita od povrede osećanja – prava multikulturne grupe?
Primer za argumentaciju u korist neformalne varijante zahteva za grupnu zaštitu možete naći u srcu danske krize povodom karikatura Muhameda. Ovde su mnogi posmatrači iznosili tezu, a to i dalje čine, da se iz obzira prema muslimanskim useljenicima u Danskoj (ili, štaviše, iz obzira prema Umi koja bi trebalo da obuhvata čitav svet) treba uzdržati od štampanja takvih karikatura.
„Kriza karikaturâ“ je nastala zbog dvanaest crteža objavljenih u Jilends-Postenu i svoj vrhunac je doživela uništavanjem danskih ambasada po Bliskom Istoku početkom februara 2006. To je nateralo političare, ljude iz medija i intelektualce diljem sveta da razmotre pravo na objavljivanje takvih crteža. Tvrdi se da ti crteži vređaju određenu kulturnu grupu. Većina koja navodi ovaj argument, najradije počinje time što izražava podršku slobodi izražavanja i podršku neotuđivom pravu Jilends-Postena da štampa karikature, ali odmah zatim prelaze na jedno veliko „ali“, koje zauzima najveći deo argumentacije, što je zapravo objašnjenje zašto, ipak, ne treba vređati tu religioznu ili kulturnu grupu. Argument je stoga nazvan „Sloboda izražavanja, ali“.
Ona se često oslanja na tvrdnju da danska sloboda izražavanja uopšte nije ugrožena, pa se stoga možemo hladno usredsrediti na kritiku objavljivanja tih uvredljivih karikatura ne mešajući u to slobodu izražavanja kao takvu. Ovde ćemo ispitati taj slučaj malo detaljnije, da bismo razmotrili da li je zaista reč o difamaciji iliti vređanju jedne kulturne grupe, koja može da istakne zahtev za manje ili više formalnim multikulturnim grupnim pravima da bi se zaštitila od vređanja verskih osećanja. Ali, hajde da kao pretpostavku za tu raspravu prvo uradimo nešto čime se iznenađujuće mali broj učesnika u javnoj debati uopšte pozabavio: da analiziramo same te karikature (pogledajte i našu napomenu o toleranciji i poštovanju u daljem delu teksta).
U ovoj svetski poznatoj krizi koju je pokrenulo 12 crteža u danskim novinama od 30. septembra 2005, razni komentatori su imali razna mišljenja o statusu, dopustivosti i motivaciji karikatura, itd. Međutim, samo ih se nekolicina potrudila da ispita šta te karikature, za ime boga, znače, šta one hoće i šta se, realno, u njima nalazi, ako se posmatraju kao novinski i crtački žanr, a pre cele te opsežne i neobične politikanstke igre, čiji su kasnije postali predmet. Tih 12 crteža zaista su veoma različiti po karakteru, neki su karikature Muhameda, a drugi su pre portreti bez satirične ili kariakaturalne naravi. Neki od crteža stavljaju Muhameda u satirični kontekst, koji je usmeren prema drugom cilju, na primer ultradesničarskoj političarki Piji Kjersgor (Pia Kjærsgaard) ili samim novinama, Jilends-Postenu. Može se reći da pravih karikatura ili šaljivih crteža ima samo tri; jedan crtež, koji pokazuje Muhameda na nebu, gde dočekuje dugačak red bombaša samoubica, ali mora da upozori na manjak devica; drugi crtež prikazuje Muhameda s mačem u ruci, okružen je s dve žene u crnim burkama koje otkrivaju samo oči – a dva pravougaona otvora na burkama odgovaraju crnim pravougaonicima koje Muhamed ima preko očiju – po onoj konvenciji da se tako skriva identitet ljudi na novinskim fotkama. Sada ćemo da analiziramo onu treću karikaturu, najviše spominjanu i koja je, prema mnogim posmatračima, izazvala najviše kontroverzi. Naime, crtež proroka koji ima bombu u turbanu…
Bomba kao metononimija za nasilno ponašanje široko je rasrostranjena u međunarodnoj novinskoj satiri. Zameniti glavu nasilnika bombom ili drugim oružjem (kao iz primera, projektilima, topom ratnog broda) takođe je i rasprostranjen pojam iz slikovne retorike.
Ovde vidimo predsednika Buša s bombom namesto glave, Kondolizu Rajs (Condolezza Rice) predstavljenu kao top, Kim Džong-Ila kao rampu za lansiranje dalekometnog projektila, neimenovanog bombaša samoubicu s bombom umesto glave, zatim arapski odgovor na crtež Kurta Vestergora – jevrejski stereotip s bombom na glavi – kao i indirektni portret Muhameda iz pera holandskog crtača Gregorijusa Nekšota (Gregorius Nekschot). Dva crteža su parodija Magritove slike „Ceci n’est pas une pipe“….
Čitati više: Demokratske konsolidacije multikulturalizma“ Vreme, Više od vesti, 19.05.2013 10:25
Ceo esej možete pročitati preko sledećeg linka: Demokratske konsolidacije multikulturalizma, Hesinški odbor Srbije
U Vremenu takođe:
VREME 788, 9. februar 2006. SVET Evropa i islam: Mali povod globalnih posledica ;
Ubistvo francuskih novinara je terorizam nad medijem nezabeležen u miru. UNS ovaj teroristički čin pamtiće kao i zločin u kojem je u NATO bombardovanju Srbije i Crne Gore 1999. godine ubijeno 16 medijskih radnika RTS-a
Udruženje novinara Srbije (UNS) je zgroženo terorističkim napadom na poznati francuski satirični nedeljnik Šarli ebdo (Charlie Hebdo) u kojem su ubijeni deset novinara, urednika, članova redakcije i dva policajca koji su ih obezbeđivali. UNS ističe da je ovo najteži oružani napad na novinare i čitavu redakciju u zemlji koja nije u ratu.
UNS je uputio poruku solidarnosti francuskim novinarima i zamolio ih da prenesu saučešće srpskih kolega porodicama ubijenih.
UNS ovaj teroristički čin pamtiće kao i zločin u kojem je u NATO bombardovanju Srbije i Crne Gore 1999. godine ubijeno 16 medijskih radnika RTS-a.
***
UNS: L’assassinat des journalistes frannjais, terrorisme sur les médias, du jamais-vu en temps de paix
L’Association des Journalistes de Serbie (UNS) est effarée par l’attaque terroriste sur le célèbre hebdomadaire satyrique frannjais Charlie Hebdo lors de laquelle ont trouvé la mort dix journalistes, dessinateurs et membres de la rédaction ainsi que deux policiers qui assuraient leur protection.
L’UNS souligne qu’il s’agit de la plus lourde attaque armée sur les journalistes et toute une rédaction dans un pays qui n’est pas en guerre.
L’UNS exprime toute sa solidarité, son soutien, aux journalistes frannjais et souhaite faire ses condoléances aux familles des victimes.
L’UNS n’oubliera pas cet acte terroriste tout comme il n’a pas oublié les bombardements de l’OTAN en Serbie et Monténégro en 1999 lors desquels 16 journalistes de la Radio-Télévision de Serbie ont perdu la vie.
Ja sam Šarli (Je suis Charlie)
Delegacija Nezavisnog udruženja novinara Srbije posetila je danas Ambasadu Francuske i izrazila saučešće rodbini ubijenih gradjana i francuskom narodu
U razgovoru sa otpravnikom poslova Ambasade Fransoa Boneom predsednik NUNS-a Vukašin Obradović je naglasio da je teroristički napad na redakciju francuskog nedeljnika zapravo udarac na slobodu medija i izražavanja u celom svetu.
Izražavajući saučešće i podršku francuskim kolegama i gradjanima Francuske, NUNS ukazuje da ne postoji nikakvo opravdanje za ovakvu vrstu zločina.
Terorizam i pretnje smrću neprihvatljivi su kao metod za borbu za političke, verske i druge ideje. Moguće ih je zaustaviti samo zajedničkom i iskrenom akcijom svih kojima je stalo do očuvanje ličnih, građanskih i drugih sloboda za koje se moderni svet bori već vekovima.
( Sekretarijat NUNS-a, Beograd 08.01.2015. )
Usud karikaturiste Žorža Volinskog
U galeriji „Nju moment“ u Beogradu, u okviru izložbe „Viva vino“ organizatora i selektora Jugoslava Vlahovića, nalazi se karikatura jednog od ubijenih karikaturista lista „Šarli ebdo“ – Tinjua.
I na ovoj Tinjuovoj karikaturi može se videti njegov slobodan stil, što je parodija na čuvenu sliku Ežena Delakroa „Sloboda predvodi narod“. Na barikadama su pijani revolucionari. Kada spominjemo usud, povezujem tu reč sa nastradalim čuvenim karikaturistom Žoržom Volinskim, osamdesetogodišnjakom, nosiocem Legije časti, čijeg oca je u Tunisu, gde su ranije živeli, ubio Arapin. Posle toga, porodica se preselila u Francusku. Volinski je u jednom intervjuu pomenuo da ga prati duh njegovog oca, i sada, i on je na sličan način završio život – kaže za „Politiku“ Jugoslav Vlahović, naš nagrađivani karikaturista, koji je i mišljenja da se desio novi jedanaesti septembar u oblasti žurnalizma i karikature, iako je pojedinačnih stradanja bilo i ranije…
Francuski tužilac Fransoa Molins kaže da su teroristi koji su krivi za smrt 17 ljudi u Francuskoj – nosili oružje AK-47, koje, kako je rekao, najverovatnije potiče sa Balkana.
Državni tužilac Pariz naveo je, kako piše bitanski
Telegraf,
da se među oružjem koje su koristili napadači na «Šarli ebdo, bila i dva ruska pištolja tokarev velika količina eksploziva i noževi. Tužioci smatraju da je ovo vatreno oružje vjerovatno došalo sa Balkana. Policija procenjuje da u Francuskoj postoji preko 4.000 komada vojnog vatrenog oružje iz bivše Jugoslavije…
A sajt ( gunpolicy.org ) inače piše u 28 članica EU ima čak oko 80 miliona komada ilegalnog oružja, da je mnogo oružja u ilegalnom opticaju često posledica krađe ili diverzije od ilegalno uvezenog iz trećih zemalja. Skoro pola miliona komada vatrenog oružja izgubljeno je ili ukradenu u EU. U jednoj državi članici, Francuskoj, vlastima je prijavljen porast od 40 odsto zaplena ukradenog civilnog i vojnog oružja između 2010. i 2011.
Velike količine oružja su od sredine 1990-ih stigle u EU sa Zapadnog Balkana i zemalja bivšeg sovjetskog bloka. Nedavni potresi u Severnoj Africi i na Bliskom istoku nose rizik da višak i ukradene vojne opreme dođe na evropsko ilegalno tržište.
Policijski organi u EU su zabrinuti da se vatreno oružje koje je deaktivirano ilegalno reaktivira i prodaje u kriminalne svrhe. Sajt navodi da su jednoj nedavnoj studiji, zalihe u Bosni i Hercegovini u 2011. godini procenjene na 76.000 komada malog i lakog naoružanja i 100.000 metričkih tona municije, a u Crnoj Gori u 2011. godini na 28.000 oružja komada 7000 metričkih tona municije…
Internešenel biznis tajms ( Charlie Hebdo Massacre: Illegal Gun Trafficking Brings Millions Of Weapons Into The EU) iznosi procenu da u Francuskoj ima od 10 do 20 miliona komada ilegalnog oružja, a da se u pojedinim zemljama AK-47 plaća od 1.000 do 1.100 evra, „kalašnjikov“ se u Albaniji može kupiti za 50 evra.
Sajt RTS 10. januara, pod naslovom Balkansko oružje u rukama terorista u Francuskoj, citira srpskog premijera koji kaže da u regionu za glavnog izvoznika džihadista važi Bosna i Hercegovia, da su na Kosovu i Metohiji zbog terorizma pod lupom 132 osobe .
Na nekom od ratišta, ne nužno bliskoistočnom, nalazi se oko 40 građana Srbije. Oni koji se vraćaju su pod kontrolom.
„Videli smo hvatanja takvih skupina i u Sloveniji, BiH, Sandžaku, Kosovu, Makedoniji. Hrvatska je tranzitna zemlja prvenstveno, ali i odavde je bilo žena koje su zasnivale život sa islamistima i završile na bojištima u Siriji. Takva pretnja jeste prekogrančina. Jedini način na koji se s njom možemo suočiti je, takođe, prekograničan. To automatski znači i saradnju policije i obaveštajnih službi regiona“, ističe vojni analitičar iz Zagreba Ivan Tabak za RTS 10. januara ( Da li je Balkan meta terorista? )
Jedna od nađenih čaura napravljena u Konjicu 1986
Francuska policija je otkrila da je jedna od čaura pronađenih na mestu napada na novinare Šarli ebdoa, napravljena u Bosni i Hercegovini.
„Proizvedena je 1986. godine u ‘Igmanu’ iz Konjica, a danas ova municija postoji u skladištima Oružanih snaga, ali i u svakom drugom domaćinstvu koje ima oružje“, rekao je za televiziju N1 zamenik ministra odbrane BiH Živko Marjanac.
U skladištima Oružanih snaga BiH obavlja se popis naoružanja, materijalno-tehničkih sredstava, koji bi trebalo da pokaže da li je stanje u magacinima u skladu sa onim na papiru.
Ostaje, međutim, nejasno kako su braća Kuaši došla do ove municije…
Nakon tragičnog ishoda u redakciji nedeljnika Šarli ebdo na Trgu republike u Parizu spontano se sakupio veliki broj ljudi. Mnogi drže olovke u vazduhu, a mnogi nose poruku „Je suis Charlie“ („Ja sam Šarli!“). Ubistvo novinara osudili su mnogi svetski političari, a francuski listovi ponavljaju poruku „Je suis Charlie“.
(L Monde) izveštava da je relativna tišina koja dominira prepunim Trgom republike (100.000 ljudi po AFP) prekinuta rafalom aplauza. To ohrabruje mladiće da se penju na spomenik Republike, na kojoj visi crni šal na ruci jednog od kipova. „Šarli Šarli!“ „Charlie fraternité!“ Publika počinje da vrišti u srcu. „Sloboda izražavanja! Sloboda izražavanja!“ Tu i tamo se čula Marseljeza…
Slični skupovi održavani su u Lionu, Tuluzu, Bordou, Grenoblu, Nantu, Strazburu, Londonu (gde su Englezi pevali francusku himnu)…
U Francuskoj je 8. januara proglašen dan žalosti. Zvonila su zvona na crkvi Notrdam. Na Ajfelovoj kuli ugašena su sva svetla…
MASAKR KOJI JE UŽASNUO FRANCUSKU: Je suis Charlie, sajt lista Charlie hebdo 7. januara
Slogan „Ja sam Šarli“, dominira kao znak solidarnosti na brojnim skupovima, transparenti sa tim natpisom svetli na Trijumfalnoj kapiji na Jelisejskim poljima u Parizu, kao i ispred zgrade Evropskog parlamenta. Ima i onih koji se od te parole distanciraju.
Pariski L Mond pod naslovom Jean-Marie Le Pen : «Je ne suis pas Charlie »
piše da je osnivač i bivši predsednik Nacionalnog fronta Žan Mari Lepen u videoizjavi sa svog sajta poručio: «Ja nisam Čarli» dodavši da je potresen zbog smrti 12 sunarodnika, stradalih prilikom upada terorista u redakciju lista, ali da se neće boriti za anarho-trockistički duh raspuštanja političke moralnosti, a i da su članovi redakcije «Šarli ebdo» bili neprijatelji Nacionalnog fronta čije raspuštanje su tražili.
Dopunjeno 10. januara
Sajt Atlantic community.org ( Atlantic-community.org Je Suis Charlie, Je Suis Ahmed) ukazuje na to da se brzo nakon terorističkih napada na redakciju satiričnog časopisa „Čarli ebdo“, milioni korisnika društvenih medija izrazili solidarnost proglašavajući „Je suis Charlie“, a da su neki dodali „Je suis Ahmedmeramet“ Jas am Ahmed Merabet. To je ime jednog policajaca, francuskog muslimana koji je ubijen prilikom napada na redakciju „Šarli ebdo“.
Al Arabia.net ( Paris shooting triggers attacks on Muslim targets
) javlja da je preko noći u dva francuska grada pucano na uslimanske verske objekte, da su tri bombe neposredno posle ponoći bačene na džamiju u gradu Le Man (Le Mans), zapadno od Pariza, a da je u jednom gradu (Por la Nouvelle) na jugu Francuske nekoliko puta pucano u pravcu muslimanske molitvene sale neposredno nakon večernje molitve.
Njusmagazin Tajm ( Mosques Attacked in France FollowingCharlie Hebdo Attack ) piše da lokalni francuski mediji takođe javljaju o tome da je pored napada na džamije u četvrtak 8. januara u 6 ujutru po lokalnom vremenu dizazvana eksplozija u restoranu L’Imperial kojim upravljaju ljudi bliski džamijji u gradu Vilefranš sur Saon (Villefranche-sur-Saone) u istočnoj Francuskoj. Nije bilo žrtava pošto je sala u vreme incidenta bila prazna.
Al džazira French Muslims fear surge of Islamophobia after Charlie Hebdo attack) citira Saniju Harobi iz muslimanske Fondacije za etničko razumevanje, javlja da se francuski muslimani boje erupcije islamofobije. Sanija za CNN 8. januara popodne izjavljuje da je eksplozija islamofobije u toku i da su zabeležena četiri napada na džamije…
Hafintgon post, američki onlajn „aggregator“, vebsajt koji sakuplja i čitaocima preko linkova omogućuje pristup vestima i tematskim člancima, u predvečerje terorističkog akta koji je uzdrmao Francusku, objavio je 5.janauara esej ( www.huffingtonpost.com: What Is Behind Europe’s Rising Islamophobia?) u kome se analizira šta se krije iza poslednjeg agresivnog naleta anti-islamskog raspoloženja u Evropi, pa podseća na nedavne paljevine i napade na džamije u Nemačkoj i Švedskoj, na najave demonstracija u Drezdenu na pojavu pokreta pod nazivom „Patriotski Evropljane protiv islamizacije Zapada.“ U eseju se zaključuje da savremeni potencijal leži u nastavljanju rada Erazma Roterdamskog – formulacija globalne, humanističke i inkluzivne etike…
Dopnjeno 8. januara
Said i Šerif Kuaši ubijeni su 9. januara u akciji policije u mestu Damartin an Goel, blizu pariskog aerodroma Šarl de Gol, a policija oslobodila čoveka koji se krio u jednoj od prostorija štamparije koju su bila zaposela braća Kuaši tokom bekstva od policije, koja je preduzela veoma opsižnu poteru. Pregovarači su pre intervencije stupili u telefonski kontakt sa braćom Kuaši, koja su rekla da žele da umru kao mučenici. Šerif Kuaši je rekao za francusku TV BFM da ga je poslala i finansirala Al Kaida. Said Kuaši se borio za Al Kaidu u Jemenu 2012. godine.
U poruci Harita bin Gazija al Nadarija (Harith bin Ghazi al-Nadhari) verskog vođe povezanog s Al Kaidom na arabijskom poluostrvu (Akpa), zaprećeno je Francuzima da će jemenski ogranak Al Kaide nastaviti napade po toj zemlji: „Nikada nećete biti bezbedni dok se borite protiv Alaha, njegovog proroka i njegovih vernika“, prenosi amertički sajt specijalizovan za praćenje islamističkih grupa SITE ( AQAP Official Speaks on Charlie Hebdo Attacks, Threatens France…)
Francuski specijalci su u simultanoj akciji likvidirali otmičara Amedi Kulibalija koji je sa saučesnicom Hajat Bumedijen držao taoce u jevrejskom košer supermarketu Hypercacher, blizu Porte de Vincena u Parizu. Najmanje četiri taoca su nastradala, a 15 je oslobođeno javio je BBC. Predstavnik izraelske vlade koji je tokom krize održavao vezu između izraelskog i francuskog premijera je rekao da je taoce ubio Amedi Kulibali pre nego što je policija upala u prodavnicu i lividirala ga.
Francuski policijski izvori tvrde da je Kulibali poznavao bar jednog od braće Kuaši, ali nije jasno da je imao veze i sa napadomna redakciju lista «Šarli ebdo». Njega policija povezuje s ubistvom žene policajca u događaju koji nije imao direktne veze s napadom na «Šali ebdo». Amedi Kulibali je prethodno rekao francuskoj TV BFM da je bio pripadnik Islamske države.
Islamska država je preuzela odgovornost za terorističke napade u Parizu i zapretila da su Velika Britanija i SAD sledeće na udaru…
Ajat Bumedijen, žena koja je takođe osumnjičena zajedno sa Ahmedijem Kulibalijem, je pobegla i za nju je organizovana potera. Francuska policija pretpostavlja da žene čine trećinu od oko 1000 islamistističkih boraca regrutovanih u Francuskoj (od kojih se oko 200 vratilo s ratišta)…
Na maršu solidarnosti i jedinstva koji je nazvan „plačem za slobodu“ u nedelju 11. januara između milion i po do dva miliona ljudi ( L monde , Le Figaro), nekoliko sati je manifestovalo marširajući od pariskog Trga Republike, preko bulevara Voltera, do Trgu nacije u Parizu.
Istorijsku povorku predvodilo je oko pedesetak šefova država i vlada, među kojima su bili predsednik Francuske Fransoa Oland, predsednik Malija Ibrahim Boubakar Keita, kancelarka Nemačke Angela Merkel, britanski premijer David Kameron, Španac Mariano Rahoi, italijanski premijer Mateo Renci, predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, izraelski lider Benjamin Netanijahu i palestinski Mahmud Abas, ukrajinski predsednik Petro Porošenko i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov…
Poštu žrtvama terorističkih napada u Parizu predsedavajući OEBS-a, prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, koji boravi u Parizu na poziv predsednika Francuske Fransoa Olanda i predsednica Narodne Skupštine Srbije Maja Gojković.
Najmanje 3,7 miliona ljudi učestvovalo je u marševima protiv ekstremizma širom Francuske, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova te zemlje. Ljudi su izašli i na ulice Liona, Marseja, Bordoa i mnogih drugih francuskih gradova, a takođe i u Briselu, Londonu, Berlinu…
Pored solidarnosti sa žrtvama i odbrane slobode govora, manifestacije su nosile snažan pečat protivljenja etničkim podelama koje neminovno potpiruju radikalne terorističke akcije.
L Mond 11. januara pod naslovom Marche républicaine à Paris : un rassemblement « sans précédent »
En savoir plus sur , tu manifestaciju naziva marš bez presedana kako je naziva i list Le Figaro, a Liberasion pod naslovom ( A Paris, «capitale du monde», une marche pour l’Histoire contre le terrorisme piše da je Pariz bio sveska prestonica u istorijskom maršu protiv terorizma.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
