Novi Sad: Tragedija i posledice
Da pregovori Srbija EU počnu u januaru 2014, odlučili šefovi država i vlada EU u Briselu u petak 28. juna
Da pristupni pregovori sa Srbijom počnu u januaru 2014. odlučili šefovi država i vlada Evropske Unije u Briselu u petak 28. juna.
Pre toga, u utorak 25. juna evropski ministri spoljnih poslova su na sastanku u Luksemburgu preporučili da Srbija počne pristupne pregovore najkasnije u januaru 2014, kada treba da bude održana Prva međuvladina konferencija, nakon što u decembru 2013. Savet ministara usvoji, a Evropski savet potvrdi pregovarački okvir.
Grupa zemalja se zalagala da pregovori počnu ranije, kao i da pregovarački okvir ne utvrđuje Evropski savet u decembru jer je to nepotrebno prolonigiranje procesa koje do sada nije praktikovano. Nemačka je bila ta koja je tražila da pregovori sa Srbijom ne počnu pre januara 2014. godine, nakon što se pruže dokazi da je sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine u potpunosti sproveden. Nemački Bundestag je u četvrtak 27. juna nakon govora Angele Merkel zvanično potvrdio taj stav koji obavezuje nemačku kancelarku.
Ovo je francuski izraz, koji u osnovi znači, „tekovine zajednice“ odnosno u prenesenom značenju „EU kakva jeste“ , a uključuje sve EU ugovore i zakone, deklaracije i rezolucije, međunarodne sporazume o pitanjima EU i presude Suda pravde. Takođe uključuje akcije koje vlade EU preduzimaju zajedno u oblasti „pravosuđa i unutrašnjih poslova“ i u oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike.
U tekstu zaključka šefova vlada od 28. juna, kako javlja dopisnik RTS-a iz Brisela, izbačen je stav da Evropski savet u decembru treba da odobri pregovarčki okvir. U tekstu zaključka, prezizira dopisnik RTS-a iz Brisela, izbačena je reč „decembar“, ali ostaje da Evropski savet treba da potvrdi pregovarački okvir. Kako javljaju agencija Beta i Radio slobodna Evropa lideri EU su u zaključcima osim datuma međuvladine konferencije (najkasnije januar 2014.) naglasili i da će prethodno na uobičajenom zasedanju o proširivanju biti potvrđen mandat za pregovore (pregovarački okvir) koji će u međuvremenu sačiniti Evropska komisija.
Istovremeno, doneta je i odluka o otpočinjanju pregovora sa Kosovom o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Predsednik Saveta EU Herman Van Rompej je najavio da će otputovati u posetu Beogradu i Prištini kako bi istakao značaj tih pomaka uprocesu evrointegracija Srbije i Kosova. On i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso su, takođe, najavili da će putovati u Zagreb, gde će svečano biti obeležen prijem Hrvatske u EU.
Srbija tako ulazi u četvrtu fazu pristupanja, a faze su :
Studija o izvodljivosti
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju
Status kandidata
Pregovori o članstvu
Pristupanje
Pregovori o članstvu u Evropskoj uniji između države kandidatkinje i država članica EU vode se o uslovima i načinu prihvatanja i provođenja acquis communautaire-a, pravnih tekovina EU, i podeljeni su u 35 poglavlja. U dosadašnjim slučajevima dužina takvih pregovora je bila sedam i više godina.
Screening (pregled usklađenosti zakonodavstva) je prva faza u pregovorima o pristupanju u Evropsku Uniju. Screening podrazumeva analitički pregled i ocenjivanje usklađenosti zakonodavstva države kandidatkinje s acquis communautaire-om, a sledi odmah nakon formalnog otvaranja pregovora o pristupanju.
Svrha screening-a je da se utvrde postojeće razlike po svakom poglavlju pregovora između zakonodavstva države kandidatkinje i acquis-a. Njime se utvrđuju oblasti u zakonodavstvu države kandidatkinje koje je potrebno prilagoditi zakonodavstvu EU, ocenjuje se postojeći nivo usklađenosti te potreba daljeg prilagođavanja zakonodavstvu EU.
U okviru procedure screening-a, od države kandidatkinje očekuje se da pokaže da li će moći u potpunosti prihvatiti acquis communautaire u pojedinom poglavlju i uskladiti uočene razlike u zakonodavstvu ili ima nameru zatražiti odgovarajuća prelazne periode za potpuno usklađivanje i provođenje zakonodavstva EU.
Screening služi kao osnova za pregovore o pristupanju, koji se vode između država članica EU i države kandidatkinje. S jedne strane, državi kandidatkinji daje osnovu da izradi pregovarački stav i definiše moguće zahteve za prelazne periode u pojedinim poglavljima pregovora, a s druge strane, državama članicama da izrade zajednički pregovarački stav te da ocene sposobnost države kandidatkinje za otvaranje sadržajnih pregovora po pojedinim poglavljima pregovora o pristupanju.
U screening-u na strani Evropske unije učestvuju predstavnici Evropske komisije, a iz države kandidatkinje članovi radnih grupa za pripremu pregovora po pojedinim poglavljima pregovora o članstvu te predstavnici institucija države kandidatkinje.
Screening se sprovodi zasebno za svako od poglavlja pregovora o pristupanju, a celokupna procedura screening-a uobičajeno traje oko godinu dana.
Nakon provedenog screening-a Evropska komisija izrađuje, u saradnji s državom kandidatkinjom, izveštaj o rezultatima za svako pojedinačno poglavlje u kojem daje ocenu spremnosti države kandidatkinje i preporuku za otvaranje sadržajnih pregovora za pojedinačno poglavlje pregovora o pristupanju.
U pregovorima se otvara poglavlje po poglavlje, a zavisno od ocene, može biti otvoreno više oglavlja u isto vreme.
Šta je zapravo po međunarodnom i ustavnom pravu Evropska Unija?
Istorijski EU je međunarodna organizacija, po nekim kriterijumima mogla bi da se klasifikuje kao konfederacija, mada neki ukazuju da ona ima i neke atribute federacije, tačnije de facto federacije država. Neki su je opisivali kao državnu tvorevinu sui generis (neuporedivu s drugim). EU sebe naziva unijom, a ranije se nazivala zajednicom. Po evropskoj ustavnoj tradiciji izraz federacija podrazumeva suverenu federalnu državu po međunarodnom pravu; pa se EU ne može nazvati federalnom državom ili federacijom. Ako nije federacija, EU je više od asocijacije o slobodnoj trgovini. Jedan nemački autor je naziva „nezavršenom federalnom državom“. Nemački ustavni sud Evropsku Uniju definiše kao asocijaciju suverenih država, uz konstataciju da bi pretvaranje EU u federaciju zahtevalo promenu nemačkog ustava. Drugi pretpostavljaju da EU neće postati federalna država, već da će ostati čvrsta međunarodna organizacija. Ugovor o uspostavljanje Evropskog ustava (The Treaty establishing a Constitution for Europe – TCE), popularno nazivan Evropski ustav, ili Ustavni ugovor (European Constitution, Constitutional Treaty) koji je 29. oktobra 2004. potpisalo 25 članica se vodi kao neratifikovani ugovor, jer su ga referendumima odbacili glasači u Francuskoj i Holandiji. Taj ugovor je zamenjen Lisabonskim ugovorom (nazivan i Reformski ugovor) koji je potpisan 2007, a čija ratifikacija je završena do. 1. decembra 2009, nakon koncesija Irskoj (o abortusu) i Češkoj (o sudetskim Nemcima). Po formi to je međunarodni ugovor. Službeni naziv Lisabonskog ugovora je „Ugovor o izmenama i dopunama Ugovora o stvaranju Evropske unije (Mastrihtski ugovor) i Ugovora o stvaranju Evropske ekonomske zajednice (EEZ) (Rimski ugovor)“.
U različitim oblastima EU ima različito ustrojstvo – ona faktički funkcioniše:
kao federacija u monetarnim odnosima, poljoprivredi, trgovini i zaštiti životne sredine;
kao konfederacija u socijalnoj i ekonomskoj politici, zaštiti potrošača, unutrašnjoj politici i kao međunarodna organizacija u spoljnoj politici. Glavna oblast na kojoj EU počiva je jedinstveno tržište koje se bazira na carinskoj uniji, jedinstvenoj moneti (usvojenoj od strane 12 članica), zajedničkoj poljoprivrednoj politici i zajedničkoj politici u sferi ribarstva.
(O mogućem komplikovanju te priče videti: DNEVNIK SRPSKOG PREMIJERA IZ 2025. , VREME | BR 936 | 11. DECEMBAR 2008. )
U svrhu pregovora o članstvu, Acquis Communautaire (Pravne tekovine EU) se deli u 35 poglavlja.
Države kandidatkinje petog kruga proširenja (2005. /2007. – Češka, Estonija, Kipar, Latvija, Litva, Mađarska, Malta, Poljska, Slovačka i Slovenija (1. maj 2004. ) te Bugarska i Rumunija (1. januar 2007. ). ) vodile su pregovore o 31 poglavlju, a o 35 poglavlja acquis-a kandidatkinje: Hrvatska (koja je pregovorarala od 2005-2012. ) Turska (od 2005) i Island (od jula 2010) i Makedonija. (O dosadašnjim pregovorima Srbije i EU radi sticanja statusa kandidata, više na stranici: Srbija i Evropska unija)
Poglavlja acquis communautaire-a su:
1. Sloboda kretanja roba
2. Sloboda kretanja radnika
3. Pravo poslovnog nastanjivanja i sloboda pružanja usluga
4. Sloboda kretanja kapitala
5. Javne nabavke
6. Pravo trgovačkih društava
7. Pravo intelektualne svojine
8. Tržišna konkurencija
9. Finansijske usluge
10. Informaciono društvo i mediji
11. Poljoprivreda i ruralni razvoj
12. Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika
13. Ribarstvo
14. Saobraćajna politika
15. Energetika
16. Porezi
17. Ekonomska i monetarna politika
18. Statistika
19. Socijalna politika i zapošljavanje
20. Preduzetništvo i industrijska politika
21. Transevropske mreže
22. Regionalna politika i koordinacija strukturalnih instrumenata
23. Pravosuđe i osnovna prava
24. Pravda, sloboda i bezbednost
25. Nauka i istraživanje
26. Obrazovanje i kultura
27. Životna sredina
28. Zaštita potrošača i zdravlja
29. Carinska unija
30. Spoljni odnosi
31. Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika
32.Finansijski nadzor
33. Finansijski i budžetski propisi
34. Institucije
35. Ostala pitanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
