Lična priča
Srbi održali referendum u četiri opštine na severu Kosova, uprkos protivljenju Beograda i međunarodnih faktora
Pitanje je glasilo: «Da li prihvatate institucije takozvane državu Kosovo?» U četiri opštine na severu Kosova tokom dva dana referenduma 35.500 građana sa pravom glasa glasalo je njih 26.725, od toga 26.524 birača su glasala protiv prihvatanja kosovskih institucija, a za je bilo samo 69. Nevažećih listića je bilo 134. U relativnim iznosima rečeno, glasalo je nešto više od 75 odsto birača, a 99,74 odsto ne prihvata kosovske institucije.
U opštine Kosovska Mitrovica na referendumu glasalo 74,60 odsto od ukupnog broja upisanih birača a samo se 22 njih izjasnilo za kosovske institucije.
U opštini Zvečan je 14. i 15. februara na referendum izašlo ukupno 75 odsto od ukupnog broja upisanih birača, a za kosovske institucije u toj opštini glasalo osmoro.
U opštini Leposavić izlaznost je iznosila 70,48 odsto od ukupno upisanih 12.060 birača, to jest na referendum je izašao 8.491 glasač. Protiv kosovskih institucija glasalo je 99,67 odsto birača.
Referendum u Leposaviću raspisala je Skupština opštine uprkos tome što je predsednik opštine Branko Ninić bio protiv. Tamo je referendum održan 15. februara, a u ostalim opštinama 14. i 15. februara. U Kosovskoj Mitrovici, Zvečanu i Zubinom Potoku glasačka mesta su čuvana tokom noći između 14. i 15. februara. Kako je saopšteno na konferenciji za novinare organizatora referenduma u Kosovskoj Mitrovici, nije bilo prigovora niti incidenata.
U Zvečanu ljudi su pozivani na referendum bilbordom sa slikom Novaka Đokovića uz parolu «Referendum 99%». U Leposaviću su na dan referenduma ljude pozivali da izađu na glasanje iz kola sa zvučnicima iz kojih su se čule patriotske pesme.
Kako javlja RTS, članovi referendumske komisije Ljubomir Radović, Ljiljana Ljumović i Dalibor Milunović ocenili su da je izlaznost bila slična onoj iz 2006. godine kada je održan referendum o saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije.
Evropski faktori i zvanični Beograd su se protivili referendumu. Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je održavanje referenduma na severu Kosova i Metohije štetno za interese države Srbije, da razume potrebu Srba na severu Kosova i Metohije da iskažu svoju političku volju, ali da ne postoji mogućnost da lokalne samouprave učine više od države u rešavanju problema srpskog stanovništva na Kosovu. Beograd je poslednjih meseci bio pod pritiskom da primora Srbe da pristanu na pokoravanje vlasti u prištini, a naročito jak pritisak je dolazio iz Nemačke čija je kancelarka Angela Merkel rekla da su „ institucije na severu Kosovu paralelne i da ih treba ukinuti». U periodu raspisivanja referenduma odnosi centralnih vlasti i rukovodstava srpskih opština bili su zategnuti i opterećeni međupartijskim varničenjem.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio da ne priznaje nezavisnost Kosova i da će podržavati sve aktivnosti Srba u borbi za njihova prava.
Nijedna međunarodna organizacija nije odazvala pozivu da posmatra referendumski proces, a OEBS i Unmik su ocenili da je referendum nevažeći i da neće imati nikakve pravne posledice. TV Most iz Kosovske Mitrovice javlja da su referendum nadgledala dva predstavnika Međunarodne krizne grupe. Skupština Kosova je usvojila Deklaraciju protiv referenduma Srba na severu Kosova i Metohije. Za tu deklaraciju, kako javlja Glas Amerike glasali su i srpski poslanici iz Samostalne liberalne stranke Petra Miletića.
Evropska komisija smatra da referendum, kao ni barikade, nisu rešenje za „posebnu situaciju“ na severu Kosova, saopštila je Maja Kocijančič, portparolka potpredsednice Evropske komisije Ketrin Ešton.
Portparol Unmika Olivije Salgado rekao je da referendum neće imati nikakve pravne posledice.
Organizatori izjašnjavanja tvrde da je referendum bio iznuđeno rešenje i tretiraju ga kao još jednu manifestaciju političke volje koju su demonstrirali od avgusta do decembra 2011. na barikadama. Predsednik opštine Kosovska Mitrovica Krstimir Pantić je izjavio: „Ovaj referendum, kao što i kažu u Beogradu, neće imati pravne posledice, jer se izjašnjavamo o onome što je već upisano u Ustavu Srbije, a to je da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije. Ipak, imaće jasnu poruku da očekujemo da posle referenduma bude manji pritisak međunarodne zajednice na sever Kosova i da međunarodna zajednica počne da menja pristup rešavanju problema kojih ima zaista puno.“ Neki američki on-line mediji (npr. Boston.com)citiraju i njegovu izjavu da su Albanci za ostvarenje svojih ciljeva godinama koristili sva sredstva, a da se Srbima osporava pravo da koriste glasake listiće…
Na pitanje da li će referendum otežati poziciju Beograda prema EU i u razgovorima sa Prištinom, Ognjen Pribićević nekadašnji ambasador u Berlinu i saradnik Instituta društvenih nauka je ocenio da neće jer i u EU znaju da se zvanični Beograd protivi ovom referendumu. „Ne očekujem da će to imati neke veće posledice na pregovore i ne očekujem da će imati neke posledice u samom procesu eventualnog dobijanja kandidature…»
Londonski Ekonomist ocenjuje da obzirom na to da se zna stav Srba prema kosovskim institucijama referendum je samo retorička vežba, i ništa više od toga. List konstatuje da se predsednik Srbije Tadić distancirao od referenduma da bi spasao međunarodnu reputaciju Srbije, ali da su nove nevolje na horizontu, pošto 6. maja treba da se održe lokalni izbori – ako Srbija dobije EU kandidaturu srpski lokalni izbori će na Kosovu možda da budu suspendovani, a ako ne dobije, po Ekonomistu, „momentum će biti izgubljen“.
Državna sekretarka SAD Hilari Klinton uputila je čestitke i najbolje želje narodu Kosova povodom četvrte godišnjice nezavisnosti 17. februara. „U ime predsednika (Baraka) Obame i naroda Sjedinjenih Država izrazito mi je drago da uputim najbolje želje narodu Republike Kosovo povodom proslave vaše četvrte godišnjice nezavisnosti, 17. februara. Kosovo je možda mlada država, ali vi imate budućnost koja obećava, i Sjedinjene Države su posvećene podršci nezavisnom, suverenom i multietničkom Kosovu“, navode se reči Hilari Klinton u saopštenju Stejt departmenta.
Dva izraza traže razjašnjenje i empirijsko potkrepljenje – «narod Kosova» i „multietničko Kosovo“, što je u pregovorima Beograda i Prištine zaobiđeno, a srpska pregovaračka strana nije umela da to ključno pitanje održi na vrhu agende pregovora.
Amerikanci upotrebljavaju melting-pot izraz «narod» (The people) za stanovnike jedne države, mada «narod Kosova“ (pokušavano je i sa izrazom „Kosovar“), čine pripadnici više nacionalnosti, kod nas i u većini evropskih država je uobičajeno da se kaže, naroda: Albanci (po proceni UN 1.496.000—1.672.000, ili 88 odsto); Srbi (102.000—114.000, 6 odsto) slovenski muslimani (Goranci, Muslimani, Bošnjaci i dr.) (51.000—57.000, 3 odsto), Romi (34.000—38.000, 2 odsto), Turci (17.000—19.000, 1 odsto).
Broj pripadnika nealbaskog stanovništva drastično je smanjen posle 1999. Prema poslednjem službenom popisu, iz 1981, Kosovo je imalo 1.584.440 stanovnika, od čega su Albanci činili 77,4 odsto , Srbi 13,2 odsto , Muslimani 3,7 odsto , Romi 2,1 odsto , Crnogorci 1,7 odsto , Turci 0,8 odsto , a Hrvati 0,6 odsto , uz druge nacionalne i etničke grupe.
Još nekoliko podataka o „multietničkom Kosovu“: Prema podacima iz sveobuhvatne studije Branislava Krstića „Kosovo pred sudom istorije“, pod zastavom UN-a (u režimu koji su posle 1999. godine uspostavili Amerikanci, prim M.M.) završeno je albansko zaposedanje teritorije i etnički preobražaj naselja, nestajanje srpskih naselja, etničko preuzimanje gradova, etničko pražnjenje čitavih područja i vlasničko zaposedanje teritorija. Od 11 gradova na Kosovu sa više od 10.000 stanovnika svi su danas čisto albanski, osim SEverne Mitrovice (u kojoj se većinsko srpsko stanovništvo očuvalo i ne priznaje prištinsku vlast) i, donekle Gnjilana – u Peći nema Srba, u Klini nema Srba, u Istoku nema Srba, u Đakovici, u Prizrenu, u Uroševcu, u Srbici nema Srba, u Prištini, gde je do polovine jula 1999. živelo 40.000 Srba ostalo je oko 300 staraca i starica, a u srpski cenatar u toj regiji prevoreno je selo Gračanica. I pored potpunog čišćenja Srba iz Prizrena, Peći i Prištine, svi dosadašnji kosovski administratori su, međutim, proglašavali samo Mitrovicu kao problem…
RTS javlja 17. februara da je britanski general Majk Džekson, prvi komandant Kfora, ponovo na Kosovu, ovaj put kao predstavnik „Kor resursiz grupe“ (Core Resources Group). O povratku u Prištinu generala Džeksona kao poslovnog čoveka izveštava i list KOha ditore. General Džekson nije jedini zvaničnik međunarodne zajednice koji se posle okončanih misija vratio na Kosovo u ulozi poslovnih ljudi. Pre njega, to su učinili kontroverzni bivši pripadnik Kfora, zamenik šefa UNMIK Stiven Šuk koji je napustio Kosovo kada je unutrašnja kontrola UN (Office of Internal Overside Service UN) povela istragu protiv njega zbog veza s tadašnjim kosovskim ministrom energetike i sumnji u vezi tendera za izgradnju nove termoelektrane, što je on negirao. Stivenu Šuku je pre odlaska saopšteno da njegov ugovor neće biti obnovljen jer se nalazi pod istragom zbog veza sa pojedinim predstavnicima kosovskih vlasti. Šuk je sada je prema zaznanjima RTS-a savetnik partije Ramuša Haradinaja. Njegov kolega Džok Kovi, zamenik Specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN, Bernara Kušnera je, prema istom izvoru, zvaničnik velike američke građevinske kompanije Behtel (Bechtel Group, Inc.), koja na Kosovu i u Albaniji gradi autoputeve.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
