Atina u plamenu

U centru Atine vatra je zahvatila radnje, istorijski bioskop Antikon, koji datira još od 1870, kafiće, dve zgrade banaka i desetine zgrada, dok su se u nedelju 12. februara demonstranti tukli s policijom pred parlamentom u koji su se zaključali poslanici koji raspravljaju o merama štednje od oko 3,3 milijardi evra, opisanim na oko 350 stranica vladinog predloga, što je uslov da Grčka dobije novu tranšu 130 milijardi evra vrednog paketa za spas od bankrota. Grčkoj je, zapravo potreban paket za spasavanje od 230 milijardi evra (303 milijarde dolara), od toga 130 milijardi evra novih zajmova i 100 milijardi evra otpisa duga koji je u vlasništvu privatnih kreditora, kako bi izbegla nekontrolisani bankrot zbog nemogućnosti da 20. marta otplati dospeo dug od 14,5 milijardi evra.

Brisel neumoljiv

NE DA PARE, SUMNJA U GRKE I TERA IH U BANKROT : Nemački ministar finansija Volfgang Šojble

Uprkos protestima i nemirima na ulicama Atine u vreme kada je grčki parlament odobrio smanjenje budžetskih izdataka u 2012. za 3,2 milijarde evra, ministri evrozone sumnjaju u Atinu i traže da Grčka poveća budžetsku uštedu od dodatnih 325 miliona evra. Ministri evrozone su 14. februara, dan posle atinskih požara, insistirali na tome da sve glavne grčke političke partije potpišu obavezu da će sprovesti štednju, bez obzira na rezultat parlamentarnih izbora zakazanih za april i traže čvršće garancije. Nemački ministar finansija Volfgang Šojble izjavio je za nemački radio da ga interne političke diskusije u grčkoj i sondaže javnog mnjenja, teraju da se zapita ko će garantovati posle izbora da će grčka poštovati dogovor. Upro je prst u atinske političare: «nisam još siguran u njihovu odgovornost prema teškoj situaciji u kojoj se Grčka nalazi…» Holandski ministar finansija Jan Kes de Jager je izjavio „Grci prvo moraju da bolje obave domaći zadatak…“
Lider socijalističkog PASOK-a Jorgos Papandreu je dao pismene garancije da će sprovoditi plan EU/MMF, a lider konzervativne Nove demokratije, koja vodi u sondažama javnog mnjenja, tek treba da potpiše sličnu pismenu obavezu, čime će se odreći predizbornog obećanja da će ponovo pregovarati o «grčkom paketu». Agencija Rojters saznaje u sredu 15. februara da će i Antonis Samaras brzo potpisati «pismo obećanja».
Premijer Luksemburga i predsedavajući sastancima ministara finansija evrozone Žan-Klod Junker je odlučio da otkaže sastanak ministara finansija Grčke i ostalih 16 članica zone evra zameni ga telefonskom konferencijom.
Uri Daduš, iz think tank organizacije Carnegie Endowment iz Vašingtona procenio je za agenciju Rojters da će prema sadašnjim tendencijama grčki BDP u 2012 pasti za 25-30 procenata, što će biti istorijski presedan, noćna mora i katastrofa za tu zemlju. On je to uporedio sa stanjem u SAD u vreme Velike depresije, kada je ekonomija skliznula za 29 procenata.
Pad grčke ekonomije u poslednja tri meseca 2011. je ubrzan, grčki BDP je tada pao za 7 odsto, a kad se leda cela 2011, inače peta godina recesije u toj zemlji, grčka ekonomija je pala za 6 odsto, više nego što su ekonomisti predviđali.

Suzavac je dopirao do prostorija parlamenta. Mladi maskirani demonstranti bacali su molotovljeve koktele i kamenice na policiju opremljenu za suzbijanje demonstracija. Cilj napada demonstranata su naročito ispostave stranih banaka i trgovinskih lanaca među kojima je i prodavnice kafe Starbucks. Policija je bacala velike količine suzavca i ispaljivala gumene metke. Pojedini mediji javljaju o orgiji pljačke u «ratnoj zoni» u centru Atine. Grčka policija je u ponedeljak saopštila da je tokom nereda oko 150 radnji je opljačkano, 48 zgrada zapaljeno, oko 100 osoba povređeno, od čega 68 policajaca, a da je 130 demonstranata uhapšeno.

Nasilje je bilo nastavak demonstracija oko 100.000 ljudi protiv smanjenja plata i penzija, ukidanja radnih mesta , kako je pisalo na transparentima protiv okupacije Grčke d strane stranih poverilaca. Najnovije mere štednje obuhvataju masovno otpuštanje iz državnog sektora privrede, smanjenje sada već i osnovnih, garantovanih minimalnih plata, kao i svih penzija.

Grčki premijer Lukas Papadimos je u dvadesetominutnom govoru naglasio da shvata „bolne žrtve“ koje traži od stanovništva Grčke, ali da je socijalna cena ovog programa ograničena u poređenju sa ekonomskom i socijalnom katastrofom do koje bi došlo ako ne bio prihvaćen. U tom slučaju bi došlo do nelikvidnosti i moratorijuma na plaćanje, što bi gurnulo Grčku u „ekonomski haos i nekontrolisanu socijalnu erupciju“, pre ili kasnije bi dovelo do izlaska Grčke iz zone evra, a u slučaju nelikvidnost države Grci bi izgubili svoju ušteđevinu, država ne bi mogla da isplaćuje plate i penzije, i došlo bi do nestašice uvozne robe od koje Grčka zavisi…

Zakonodavci koji treba da izglasaju predloženi paket su pod ogromnim pritiskom sa dve strane – pritisak oko 100.000 demonstranata na ulicama i ponovljene izraze sumnji iz Brisela da im je dosta grčkih obećanja i da traže dela, a ne reči…

„Grčka obećanja više nisu dovoljna za nas izjavljuje Volfgang Šojble, nemački ministar finansija.

Pritisak na Grčku je pojačan zbog roka koji ističe 5. marta za aranžman vlade i privatnih kreditora što bi omobućilo da Grčka 20. marta ne plati dospelih 19 milijardi dospelih obaveza i da izbegne bankrot.

Poslanici grčkog parlamenta su u nedelju 12. februara kasno uveče izglasali paket 199 je bilo «za 74 protiv, ali je izbila pobuna u obe članice vladajuće koalicije: 37 poslanika iz socijalističkog PASOK-a i iz konzervativne Nove demokratije je glasalo protiv ili se uzdržalo protiv celog paketa, a još šest je glasalo protiv pojedinih zakonskih rešenja. Zbog toga je vladajuća koalicija iz svojih redova isključila 43 poslanika.