Susret

Siromašna društva, po jednoj ruskoj emigrantkinji, imaju prednost Susreta. Ma šta to značilo u odnosu na društva blagostanja, ona kliče molbu: „I neka da Bog da ostanemo siromašna zemlja. Da nas poseduje samo ljubav. Pa najveće i najlepše stvari su besplatne – to su Tajne, to je prijateljstvo, ljubav.“ Kako odoleti ovom pozivu?

„Znate, vi imate novac, a mi imamo dušu!“, branio se autostoper iz sedamdesetih na putu po Zapadnoj Evropi kada se postavljalo pitanje o razlikama između sistema podeljenih gvozdenom zavesom. Morao je da ubeđuje sagovornike da se život iza zavese odvija podjednako radosno. Njegovi vršnjaci iz inostranstva su sa nevericom slušali priče o noćnom životu u Jugi, rok muzici, nacionalnoj harmoniji, slobodama kretanja, letnjim komunama, ponudi roba široke potrošnje, dostupnosti različitih kultura, a za objašnjenje svojinskog apsurda, ponudio je naučenu filozofiju: „Sve vam je to, dragi moji, rezultat pluralizma samoupravnih interesa!“ Kad to nije upalilo, isticao je žurke na svim nivoima i seksualne slobode kao osvojenu oblast mladih na Istoku. Nisu mu verovali.

Posle povratka iz belog sveta, na ispitnom poligonu pešadijskog bataljona iznad Ilirske Bistrice (slovenačka kraška bestragija), po prethodnom dogovoru sa vodnikom, pošto je prozvan vojnik Redžepi Kriještorac, lažno se prijavio naš autostoper i na pitanje o geostrateškom položaju SFR Jugoslavije izdeklamovao: „Položaj naše zemlje je u najvećoj meri određen antagonizmom interesa zemalja koje su organizovane u vojne saveze – NATO alijanse i zemalja okupljenih u Varšavski ugovor!“ Ispitivač ga je pohvalio: „Vrlo dobro vojniče Redžepi!“, na šta je „Redžepi“ odgovorio: „Služim narodu, druže pukovniče!“

Susret sa realnošću vojničkog sastava nije mogao da ukomponuje u stav o jednakosti i dostupnosti svih i svakoga, jer mu je sliku deformisao gradski geto. Smetalo mu je što su ga zagledali dok se brijao električnim aparatom, piljili u njega dok je čitao pisma, otimali hleb ispred njegovog tanjira, a naročito mu je teško padalo kada mu je pretpostavljeni davao u zadatak da nekoga obuči na temu koja je leva a koja desna strana. Sličan susret doživeo je i kada je u splitsku luku uplovio američki nosač aviona u prijateljsku posetu našoj nesvrstanoj zemlji. Po lipom Splitu su se, tih dana, razmilele spodobe sa raznim telesnim i estetskim nedostacima, različitih boja kože, a svi sa istim – pačijim hodom. To je to – pomislio je – vojska je svuda sastavljena s koca i konopca.

Kao član delegacije „Putevi prijateljstva“ pažljivo je slušao objašnjenja domaćina gazimestanskog spomenika: „Činjenicu da kosovski božuri nigde ne mogu da budu ovako crvene boje, objašnjavamo da se oni ovde napajaju krvlju kosovskih junaka.“ Nije mu prijalo kada je član delegacije iz lijepe njihove prokomentarisao: „To cvijeće bi niklo još ljepše da ga posadimo u Jasenovcu.“ Taj susret je potisnuo u sećanje kao nespretnu duhovitost.

Sada je u prilici da se susreće sa neposlušnim cepanicama koje treba usitniti za šporet na drva, sa neumoljivim službenicima uprave prihoda koji mu popisuju drage stvari, sa plavom zveri čiji ga je pendrek promašio u napadu iz Ulice Narodnog fronta – u kojoj mu je rođeno svo troje dece – sa očajem zbog otkinutih dugmadi na jakni u gužvi gradskog prevoznika, sa čvorovima na pertli koji smetaju da se zategne izobličena obuća, sa strahom pred kasom koja kuca sumu za namirnicu u dnu korpe, sa periodom svečanih otvaranja izgradnje koju neće podneti, sa tumaranjem po otpadu „Obnova“ u Dunavskoj ulici – za stolicom na točkiće za svoju učenicu.

Da li i ti, draga ruska emigrantkinjo, misliš da nije trebalo praviti decu – ako ne može da im se priušti susret sa radnom stolicom? Da li i ti misliš da je lepo biti kolektivni stradalnik zbog ideje nebeskog naroda koja se izvrće u narod na nebu? Da li misliš da i tebi mora da veruje, jer si intelektualac i imaš humane poglede na svet? „Za ovakvu sreću je potreban ´kontekst´. Kolektivno istorijsko iskustvo, neprekidnost stvaranja i zajedničke želje. Ovako nešto je davno nestalo u Zapadnoj Evropi“, zapisala si.

Tanja draga, sve to što nudiš je gore od puške, a tu pušku nosi tvoja sestra po ljubavi, naša domaća proročica. Ni udružene u sociologiji ljubavi ne možete objasniti niti vašu epofatiku, niti osporiti Skovordinu: „Sve pravo je jednostavno i lako, a sve lažno skupo košta i zahteva ogromne napore.“

Posledice vaše ljubavne artiljerije, pre nego što napunite biblioteke, ponudite otpadu „Obnova“, gde će ih autostoper uvažavati. Za vašu informaciju, na mesto vašeg prirodnog groblja pristiže polovni nameštaj iz bombardovanih Ustanova. Ne radujemo se tom susretu, kao što će se radovati devojčica, koja dobija pravu stolicu na točkiće za svoj radni sto.