Nepotpisani mir

(Specijalno za „Vreme“ iz Venecije)

Pre godinu dana, tačno u ovo vreme, u Solunu je obavljen žreb za prvo izdanje „pobunjeničke“, kako su je onda mnogi zvali, Evrolige. Ove nedelje slika se ponovila u Veneciji, u sali Fondacine Ćini na ostrvu San Đorđo Mađore, tačno preko puta čuvene „pjace“ San Marko. Ovoga puta u prvom redu, uz čelnike ULEB-a i Evrolige, sedeli su generalni sekretar FIBA-e Borislav Stanković i njegov zamenik Patrik Bauman, dok je tehnički direktor FIBA-e Ljubomir Kotleba srdačno ćaskao s Kostasom Rigasom, čovekom koji je u Evroligi zadužen za brigu o sudijama. Kurtoazne reči Đorda i Bertomea, izvršnog direktora Eurolige, i gospodina Bore Stankovića o ispunjenom snu mnogih koji su pre deset godina počeli da zagovaraju Evropsku ligu mogle bi da zavaraju neupućenog posetioca da pomisli kako je posle jednogodišnjeg rata potpisano bar primirje, ako ne i definitivan mir.

Primirja svakako ima, ali mira još nema, a da li će ga i kada biti – nije uputno prognozirati. U FIBA-i su u toku previranja koja zasad ne obećavaju stvarno poboljšanje odnosa zbog čega se u ULEB-u i Evroligi previše ne uzbuđuju jer dolazak pod okrilje Evrolige jedanaest klubova koji su prošle godine igrali Suproligu pod okriljem FIBA-e definitivno pokazuje ko je u ovom sukobu bolje prošao.

RAČUN BEZ KRČMARA: Iako je potpisivanje sporazuma između ULEB-a i FIBA-e, 4. aprila u Minhenu, propraćeno zajedničkom konferencijom za štampu g. Stankovića i g. Eduarda Portele, predsednika ULEB-a, ispostavilo se da je FIBA pravila račun bez krčmara. Prvi put u njenoj istoriji desilo se da Stalna konferencija Evrope, neka vrsta kongresa Evropske zone FIBA-e, odbije ono što je prethodno verifikovao ili predložio izvršni organ, u ovom slučaju Evropski centralni biro FIBA. To se, međutim, desilo krajem maja u Nemačkoj zbog čega je osam istaknutih članova rukovodstva FIBA-e podnelo ostavke. FIBA je zatražila novu šansu i za 7. jul u Minhenu zakazala vanrednu Stalnu konferenciju na kojoj je za predsednika Evropske zone FIBA-e izabran Grk Jorgos Vasilakopulos, jedan od najvećih protivnika saradnje sa ULEB-om.

Paktirajući na raznim stranama, Vasilakopulos je obezbedio većinu glasova i mirno se igrao demokratije znajući da će svako glsanje završiti onako kako on želi. To je objašnjenje zašto, recimo, nije prošao predlog KSJ-a za Sašu Danilovića iako je njegovo ime poznatije od osmorice izabranih članova Evropskog biroa zajedno. Istina, Danilović kao sportski radnik još nije stigao da zaduži košarku ni približno koliko je to učinio kao igrač, ali je žalosno da jedan sportista njegovog kova ne može da prođe pored kandidata kakav su bili Demirel (Turska), Kazelim (Austrija), Kingbel (Nemačka), Maifredi (Italija), Zedniček (Češka) i gospođa Lena Valin Kanci iz Švedske. A nije mogao da prođe jer ga nova struja u vrhu evropske košarke smatra „Borinim čovekom“. Očito, generalni sekretar FIBA-e, koji je pre neki dan napunio 76 godina i koji se dogodine posle Kongresa u Indijanopolisu povlači, nije više moćan i uticajan kao dosad, a borba za njegovu stolicu uveliko traje. Doduše, ovih dana u Veneciji čula se varijanta da bi Borislav Stanković iduće godine mogao biti izabran za predsednika FIBA-e, ali u nomenklaturi FIBA-e to mesto je više počasno a stvarna moć je u rukama generalnog sekretara.

Stanković je u Veneciji, u jednom po ULEB i Evroligu više nego korektnom govoru, rekao da se Evropska zona FIBA-e „opredelila za dijalog i saradnju sa ULEB-om“ i bez formalnog prihvatanja sporazuma, što je bar prividno tačno, ali potpuno neobavezujuće za ULEB od čije je dobre volje zavisio stepen buduće saradnje. Za početak, ona je pokazana jer je na izričit zahtev FIBA-e ruskom prvaku Ural Grejtu iz Perma dozvoljeno da uđe direktno u takmičenje (iako to nije saopšteno na samom žrebu jer je traženo da FIBA napismeno dostavi da je to odluka Stalne konferencije Evrope), kao i da se u septembru održi kvalifikacioni turnir 11 timova za dva slobodna mesta. Do poslednjeg časa postojala je varijanta da Evroliga direktno pozove tri tima (glavni kandidati bili su Lugano, Portugal Telekom i Hapoel Jerusalim), ali, u duhu klime razumevanja i bez formalno potpisanog mira, odustalo se od takvog rešenja. Kvalifikacije će se igrati, ali će timovi iz ULEB liga imati priviligeju da budu slobodni u prvom krugu (Šarleoa, Lugano, Hapoel, Portugal Telekom, Hapoel Jerusalim i Le Man), dok će Krka Novo Mesto, Split, Lietuvos Ritas, Alvik Stokholm, Telekom Bon i Darušafaka Istanbul prvo između sebe odlučiti koja tri tima nastavljaju, da bi posle sa slobodnom petorkom krenuli ka polufinalu i konačno stigli do dva poslednja, odnosno Evrolige.

GRČKI RED: Deo grčke štampe sklon Vasilakopulosu proslavio je na velika zvona njegovu „veliku pobedu“ uz najavu da on namerava da za godinu dana „zavede red“ i vrati Evroligu pod okrilje FIBA-e, ali sve dok španska Telefonika stoji iza ugovora sa ULEB-om teškog 35 miliona dolara godišnje (a ugovor važi još četiri godine) šanse FIBA-e su nikakve. Telefonika tek ove godine očekuje da stigne do „pozitivne nule“ da bi od naredne zarađivala. Svi klubovi su morali da potpišu da se odriču svih TV, a delom i marketinških prava u korist Telefonike od čijih se 35 miliona dolara 31,3 deli klubovima u rasponu od 3,62 miliona (Panatinaikos i Olimpijakos) do 300.000 dolara (grupa timova među kojima je i Partizan).

Sam čin žreba bio je efektan, moderan, odmeren, sa mnogo ukusa. Ponavljajući lep običaj da na pozornicu izvede ljude koji su zadužili evropsku košarku (prošle godine su među specijalnim gostima bili Vlade Divac, Žarko Paspalj i Peđa Stojaković), Evroliga je sreću klubova na žrebu stavila u ruke legendi kakve su Aleksandar Gomeljski, Dan Piterson, Valter Manjifiko i Miki Berkovic. Toliko trenerskih i igračkih titula na jednom mestu zajedno odavno nije viđeno. Pedesetak akreditovanih novinara pratilo je žreb koji je, kao i uvek, izazvao manje ili veće (ne)zadovoljstvo. Od naših timova, po opštoj oceni, bolje je prošao Partizan, dok je Budućnost dobila težu grupu mada se čini da je sada više brinu druge brige, pre svega oko trenera…

Partizan će ponovo igrati sa Cibonom, što je bio povod za šalu na temu da će to biti „zagrevanje“ za uključnje crno-belih u Jadransku ligu iduće godine, a Budućnost i Zadar srešće se četiri puta jer su u istoj grupi u Evroligi a učestvuju i u Jadranskoj ligi. Predstavnici ova četiri kluba bili su za istim stolom sa portparolom Evrolige Vladom Stankovićem na zajedničkoj večeri u ponedeljak, što je gospodina Portelu navelo da kaže kako je vrlo srećan što, eto, košarka približava ljude i uspostavlja mnoge porušene mostove…