Treći ljudi

U vezi sa slučajem „Jumka“ bih, uz sve dužno poštovanje prema g. Teofilu Pančiću (i slaganje sa prvim delom njegove kolumne), umesto Renea i Grubera pre zapazio drugu kinematografsku paralelu, a to je sa slavnim filmom „Treći čovek“ Kerola Rida iz 1949, rađenom po scenariju Grejema Grina. Setimo se: Hari Lajm (u maestralnom izvođenju Orsona Velsa) je gangster koji koristi podeljenost okupiranog Beča i posleratni haos u snabdevanju lekovima, da bi na crnoj berzi prodavao razblažene antibiotike od kojih deca umiru ili ostaju trajno obogaljena. Njegova beskrupuloznost ide do insceniranja sopstvene smrti kada mu tle u anglo-američkoj okupacionoj zoni postane „suviše vruće“. Ali biznis se mora nastaviti, pod svim okolnostima. U legendarnoj sceni na točku u Prateru, gledajući ljude kako se kreću dole po parku, on svom prijatelju Holiju Martinu otvoreno kaže: „Ne budi melodramatičan, Holi… Da li bi zaista nešto osetio kada bi jedna od tih tačaka prestala da se kreće – zauvek? Ako bih ti rekao da možeš da imaš 20 hiljada funti za svaku od tih tačaka koja prestane da se kreće, da li bi zaista odbio novac? Bez poreza na prihod, stari moj!?“ Zaista ljudsko – odviše ljudsko. Prema receptu „moralnog moraliziranja“ g. Pančića, on je manje (ili bar jednako) kriv za zločine koji proističu iz njegovog „biznisa“ od Čerčila, Ruzvelta i Staljina koji su povukli granične linije (i, posredno, Hitlera, Čemberlena, itd. – ko zna dokle bismo stigli kad bismo se upustili u razmatranje istorijskih uzroka i posledica).

Nisu li direktori „Jumka“ ipak blizu po mentalitetu Lajmu i njegovim ortacima, nego nadasve simpatičnoj družini iz serije „Alo, alo“? Ti vranjanski drugovi (pošto gospodom svakako ne mogu da ih smatram, kao ni bilo kog drugog direktora iz prethodne satanističke epohe srpske istorije) mogu biti sve drugo, samo ne simpatični.