Dok borbe makedonskih bezbednosnih snaga i terorista gube na intenzitetu, teror u urbanim sredinama, posebno u Skoplju, dobija zastrašujuće dimenzije, nezavisno od toga što ljudskih žrtava još nije bilo. Skoro svako veče u etnički mešanom severnom delu Skoplja eksplodira nekoliko bombi ili budu spaljene radnje čiji su vlasnici po pravilu Albanci ili Muslimani
„NATO-žeteoci“ su „uspešno“ završili trećinu „neophodne žetve“. Požnjeli su 1200 komada oružja, najvećim delom proizvedenog još u doba Prvog i Drugog svetskog rata.
„Poslali smo zvanično pismo predstavnicima NATO-a u Skoplju kojim tražimo da se deo prikupljenog oružja pokloni Muzeju grada Skoplja. Maksimalno sam ozbiljan jer, prema mišljenju eksperata iz našeg Muzeja, deo predatog oružja su vrlo retki primerci i imaju veliku muzejsku vrednost, i bilo bi šteta da se to oružje uništi u Grčkoj, kako je predviđeno sporazumom“, kaže direktor Muzeja grada Skoplja Đorđi Čolakovski.
Nešto neozbiljnija su „strahovanja“ nekih skopskih medija da ONA može predati NATO-žeteocima neki katapult ili koplje iz vremena Filipa ili Aleksandra Makedonskog. Time bi se, prema istim tim medijima, mogla ponovo povampiriti svađa sa Grcima oko toga kome pripadaju Filip i Aleksandar. Ko ima ekskluzivno pravo na ime „Makedonija“ itd. itd.
NEOZBILJNOST KAO ZARAZA: Još neozbiljnije od onih koji su izbacili tezu o katapultu i koplju zvuči prvi čovek Alijanse Džordž Robertson, koji je objasnio Makedoncima da je prikupljeno oružje zaista staro, ali da je i staro oružje ubitačno. I’snt it? upitao je Robertson novinare. „A zašto onda ne prikupljate i kuhinjske noževe, štrafcigere i žilete, pa i oni su ubitačni. I’ snt it?“ promrljao je jedan novinar.
Prema nekim analitičarima, Robertsonov najozbiljniji konkurent u „neozbiljnosti“ jeste makedonski politički vrh. Praktično svi makedonski političari uporno su tvrdili da je NATO-ova brojka od 3300 komada oružja premala i da ONA treba predati Alijansi od 60.000 do 85.000 komada oružja, da bi nakon prikupljenih 1200 muzejskih eksponata isti ti političari konstatovali da je trećina oružja prikupljena i da su time zadovoljeni uslovi za početak parlamentarne procedure o promeni Ustava Makedonije.
Parlament je počeo proceduru, ali su mnogi govornici jasno stavili do znanja da neće podržati ustavne reforme. Jedino sigurni glasovi „za“ dolaze iz redova SDSM-a i iz albanskih partija PDP i DPA. Iako je partijski vrh VMRO-DPMNE doneo odluku da podrži Ohridski sporazum, poslanicima je ostavljeno da sami reše kako će glasati. Ako se tome doda i činjenica da su se manje parlamentarne partije uglavnom izjasnile protiv promene Ustava, onda je jasno da je dvotrećinska većina koja je potrebna za promenu Ustava praktično nemoguća, jer su neophodni glasovi još najmanje dvadesetak parlamentaraca. Čak i ako dve trećine poslanika budu glasali za inicijativu o promeni Ustava, to još ne znači da će isti ti poslanici glasati i za 35 amandmana koji treba da preurede ustavne osnove makedonske države.
ŠTA JE BOLJE: I dok makedonski političari polemišu oko toga da li je bolji nepravedan mir ili pravedan rat (čitaj: užasan kraj ili užas bez kraja), na terenu se javljaju novi oblici nasilja. Dok borbe makedonskih bezbednosnih snaga i terorista gube na intenzitetu, teror u urbanim sredinama, posebno u Skoplju, dobija zastrašujuće dimenzije, nezavisno od toga što ljudskih žrtava još nije bilo. Skoro svako veče u etnički mešanom severnom delu Skoplja eksplodira nekoliko bombi ili budu spaljene radnje čiji su vlasnici po pravilu Albanci ili Muslimani. Neki makedonski mediji su već smislili priču o tome da ONA reketira one Albance koji nisu finansijski podržali njenu borbu, ali ovakve konstrukcije teško prolaze čak i kod najekstremnijeg dela makedonske javnosti.
Nastavljaju se i napadi na NATO trupe. Jedan britanski vojnik je, umesto da „žanje“, poginuo kada je grupa anti-NATO klinaca bacila kamen na vozilo kojim je on upravljao. Napadači su još nepoznati makedonskoj policiji, koja je optužila NATO da joj nije dozvolio da pravovremeno napravi uvid na licu mesta.
Zatim je deo britanske štampe poveo pravu antimakedonsku kampanju. Neke su britanske novine čak i izmišljale priče kao što je ona iz „Dejli Telegrafa“ u kojoj se kaže da su svi makedonski mediji za napad na britansko vozilo optužili albanske ekstremiste… To jednostavno nije istina, bez obzira što su makedonski mediji, primera radi, nedelju dana oplakivali uništeni Lešočki manastir, a paljenje pet vekovne stare džamije u Prilepu preneli gotovo agencijski; stiče se, međutim, utisak da čak i engleski novinari koji drže do svog profesionalizma, nisu imuni na konstrukcije kada se prolije krv bližnjega, ili kao što je neko nekad rekao: „emocije su najveća prepreka na putu ka istini“.
Pisanja dela bugarske štampe, posebno napis sofijskog „24 časa“ pod naslovom „Makedonija se deli, hoće li deo pripasti nama“ – i tvrdnje nekih visokih grčkih političara da ih pitanje imena ne zanima, jer je njihov severni sused u fazi raspadanja, pobuđuju kod Makedonaca osećaj „svetske zavere protiv Makedonije“, što dodatno doprinosi stvaranju ksenofobičnosti među građanima ove zemlje.
U međuvremenu, Makedonci iz tetovskih i kumanovskih sela podržani Svetskim makedonskim kongresom nastavljaju blokadu na putevima ka Kosovu i SR Jugoslaviji.
„Zamislite kakvog li cinizma, amerčki pripadnici KFOR-a u Bondstilu su zbog blokade ostali bez sladoleda i već traže pomoć stručnjaka za stres. Međunarodne organizacije su u vreme izbegličke krize tražile da Makedonija Kosovarima u Stenkovcu izgradi teniska igrališta, jer su izbeglice osetljive, a sada kada su žrtve etničkog čišćenja Makedonci, međunarodne organizacije jednostavno ćute. Mi ćemo nastaviti blokade koje već daju prve rezultate jer je NATO zbog njih već pretrpeo štetu od nekoliko miliona dolara“, kaže za „Vreme“ predsednik Svetskog makedonskog kongresa Todor Petrov. Koordinaciono telo izbeglica iz Tetova napalo je Petrova da blokadu koristi za svoju ličnu političku promociju i za sumnjive poslove sa kamiondžijama. Blokade se, međutim, i dalje nastavljaju.
I dok traju blokade, okršaji i teroristički napadi, deo makedonske javnosti je sve ogorčeniji i zbog medijske kampanje koju finansiraju SAD, a koja se sastoji od svakodnevnog emitovanja TV spotova u kojima se traži da Ohridski dogovor bude podržan. Taj pozitivan pristup u obraćanju publici u ovim spotovima kod velikog dela javnosti tumače se kao tipičan primer ispiranja mozga.
Možda baš i zbog toga kod Makedonaca jača osećanje o tome da je dogovor nametnut sa strane. To je verovatno i razlog što je predsednik parlamenta Stojan Andov preporučio međunarodnim medijatorima Perdjuu i Leotaru da se u vreme zasedanja Sobranja ne nalaze u parlamentarnoj sali: „Budite nevidljivi. Na taj način ćete najbolje doprineti uspešnom okončanju političkog procesa“, reči su koje je Andov uputio dvojici „laika za balkansku psihologiju“ Fransoa Leotaru i Džejmsu Perdjuu.
Premijer Makedonije Ljubčo Georgijevski govoreći u makedonskom parlamentu pozvao je poslanike da podrže promenu Ustava, naglašavajući da je zemlja na to primorana „pod pritiskom vojne agresije“. Georgijevski je rekao da je „Makedonija najveća kolateralna šteta neuspele NATO akcije koja je počela još 1999. godine“ i izrazio sumnju da će promenom Ustava kriza biti rešena. On je naglasio da se događajima u Makedoniji „sadašnjim i budućim teroristima širom celog sveta šalje poruka da se terorizam isplati“. Napominjući da se o promenama Ustava razgovara u uslovima kada je deo teritorije okupiran, a Makedoniji nametnut svojevrstan vojni i ekonomski embargo, premijer je međunarodnu zajednicu optužio da nije učinila ništa protiv onih „koji su ubijali i zauzeli deo makedonske teritorije“. Premijer Georgijevski je rekao da krivica za eventualno nastavljanje rata ne može pasti na one poslanike koji neće glasati za ustavne promene.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
