Sićušna ribica, jedva veća od palca, jedna je od najegzotičnijih i najtraženijih na svetu. Na me đunarodnom crnom tržištu vredi zlata koliko je teška. Privučeni izgledima da se obogate, oko 400 ronilaca došlo je do jedne zabačene reke u srcu džungle Amazona; svaki put spremni su da zarone još dublje i grabe dah dok izranjaju. Cilj im je da ulove što više ovih ribica koje će prodati akvaristima i bogatim kolekcionarima, ali svaki uspeh čini da im plen sve više izmiče.
Ronioci su najaktivniji ujesen, jer sušna sezona u Amazonu ume začas da dođe. Roniocima je lakše da ulove ribicu kada je nivo vode u reci nizak, nego tokom kišnog perioda koji u Amazonu počinje u novembru.
Žoze Luiz Freitaš da Silva (26) jedan je od ronilaca koji je rešen da iskoristi povoljne uslove za lov. Živi u baraci na obali reke, on i njegova porodica hrane se onim što uzgoje, ali zavise od ribice – crno-bele prugaste ro đake soma. Na portugalskom ribicu zovu zebrinja ili zebrica. „Svake nedelje preprodavac iz Altamire šalje nekoga brodom po otkup“, kaže dok se sa njega još cedi voda i dok re đa svoj ulov po obali. „Ove nedelje ulovio sam baš dosta ovih zebrica, pa bih mogao da zaradim oko 125 američkih dolara.“ Prosečna mesečna plata u Brazilu je 75 dolara.
UNOSNO KAO KOKAIN: Cena ovih ribica toliko je porasla u ovom udaljenom parčetu džungle da često zamenjuje novac. U bakalnicama na obali reke možete za njih kupiti benzin, hranu ili lekove, a jedna ribica menja se za četiri dolara. Brazil pokušava da uvede kontrolu prometa ribicom i da spreči njeno istrebljenje. No, ovi pokušaji samo su još više razgranali crno tržište čiji mešetari rado izlaze u susret bogatim kolekcionarima u SAD, Evropi i Japanu, i koji ne haju za rigorozne brazilske zakone.
„Profit u ovom biznisu je neverovatan, preprodaja ribice isplativa je isto kao i u dilovanju kokaina“, kaže Horasio Higuči, stručnjak za tropske akvarijumske vrste u Muzeju Emilija Gueldija u Belemu, jedne od najuglednijih naučno-istraživačkih institucija u Amazonu. „Ali trgovina ribicom privlači najstrašnije tipove, koji su spremni grkljan da vam prerežu za profit, upravo zato što ga u ovom poslu ima puno.“ Ronioci kažu da za naročito vredan primerak mogu da dobiju pet dolara po komadu, a cena izuzetno retkog albina dostiže i 600 američkih dolara. Njih najrađe kupuju japanski kolekcionari.
Ronioci zebrinju najviše love u reci Zingu, ali, prema rečima Bruna Kemnera, predsednika udruženja farmera i aktiviste u borbi za očuvanje okoline, sve ih je više i kod reka Tapažuš i Trumpetaš.
Ovoliki broj ronilaca uništava priraštaj ribe, a oni su spremni da zarone sve dublje da bi je pronašli. „Čuo sam da ih je dosta umrlo“, kaže Mariu Boržeš de Almeida, bivši kopač zlata koji sada vozi rečni brodić. „Gotovo svaki od njih ima oštećenje sluha, ili hroničnu upalu uha, jer su prinu đeni sve dublje da zaranjaju.“ Ronioci su siromašni i gotovo niko od njih ne koristi ronilačko odelo, mnogi nemaju čak ni maske. Pošto je posao ilegalan, nemaju svoj sindikat ni udruženje.
RONIOCI PLAĆAJU NAJVIŠU CENU: „Lov na ovu ribicu zahteva izuzetnu veštinu, to je neverovatno mukotrpan posao, i ronioci plaćaju najveću cenu“, kaže Antoniu Melo, regionalni predstavnik brazilskog Instituta za zaštitu okoline i obnovu prirodnih resursa, vladine agencije za primenu zakona o zaštiti retkih vrsta. Melo priznaje da država ne može da spreči ilegalnu trgovinu zebrinjom. On sa još pet saradnika prati aktivnosti pored reke i pokriva oblast koja je veća od države Nju Džersi.
Pre deset godina brazilska vlada sačinila je listu od 180 zaštićenih vrsta tropskih riba. Trgovci tropskim ribicama snalaze se i tako što falsifikuju papire i carinske deklaracije. „Ovde ima još stotine vrsta koje ni naučnici još nisu sasvim ispitali i opisali“, kaže Higuči. „A ovdašnji kolekcionari akvarijumskih vrsta više cene vrste iz Azije, kao što je zlatna ribica.“
