Završiti kako treba

U košarkaškoj Evropi mnogi mediji biraju igrače godine, naj-timove, petorke, najbolje trenere itd., ali najveću težinu imaju tri ankete, dve iz Italije i jedna iz Francuske. „Điganti del Basket“, italijanski mesečnik za košarku, bira najbolje od 1976. godine, a „Gazeta delo Sport“ od 1979. Treća anketa je najmlađa, pravi je francuski košarkaški nedeljnik „Basket News“ (ranije „Basket Hebdo“) a specifična je po tome što (sa puno logike) bira igrača SEZONE (a ne godine) i rezultate objavljuje u junu. Videćemo kakav će biti rezultat za sezonu 2001/2002, ali kako sada stvari stoje – najveći kandidat je Peđa Stojaković.

Naš reprezentativac već je pobedio u dve italijanske ankete. „Điganti del Basket“ objavio je rezultate u novogodišnjem broju (vidi okvir), „Gazeta“ to čini danas ali je izuzetnom ljubaznošću kolega iz ovog uglednog milanskog sportskog dnevnika „Vreme“ u situaciji da objavi rezultate u ovom broju, paralaleno sa „Gazetom“. Žiri novinara, stručnjaka, igrača, funkcionera i trenera iz čitave Evrope za najboljeg je izabrao Peđu Stojakovića i tako potvrdio izbor „Đigantija“.

Ova vest nije „ekskluziva“ samo za čitaoce „Vremena“, bila je i za slavodobitnika koga smo pronašli u Sakramentu u noći između ponedeljka i utorka.

„Lepo, šta drugo da kažem“, bila je prva reakcija Stojakovića na vest o novom priznanju.

„Zahvaljujem svima koji su glasali za mene, ali isto tako i mojim drugovima iz reprezentacije Jugoslavije i Sakramento Kingsa koji su mi pomogli da u prošloj godini dostignem visok nivo forme. Košarka je kolektivni sport i koliko god da vrediš kao pojedinac bez pomoći ostalih igrača ne možeš napraviti vrhunske rezultate.“

„VREME„: Šta za vas znače sva ta priznanja?

PEĐA STOJAKOVIĆ: Stimulans više, dokaz da se isplati raditi i čekati svoju šansu. Nikada neću zaboraviti sjajan osećaj koji sam imao u Istanbulu dok sam držao trofej namenjen najboljem igraču Šampionata i dok mi je oko vrata visila zlatna medalja. Posle frustracija na EP-u u Francuskoj 1999. gde sam, zbog povrede kolena, ukupno odigrao pe

t minuta i gde mi bronzana medalja nije bila prevelika uteha, i još više posle kiksa u Sidneju, sve lepo što sam doživeo u Istanbulu bilo mi je najbolja i najveća satisfakcija za sve propušteno.

Biće valjda još sličnih trofeja i titula?

Biće valjda…

Ako dogodine u ovo vreme opet budete najbolji evropski igrač, da li će to značiti da je Jugoslavija napravila veliki rezultat na Svetskom prvenstvu u Indijanapolisu?

Uf, to mi je sada nekako daleko…Prvo da završimo NBA sezonu kako treba, posle ćemo misliti na Svetsko prvenstvo.

Šta podrazumevate pod tim „završiti kako treba„?

Posle dve godine bez zapaženijih rezultata u plej-ofu vreme je da napravimo nešto ozbiljno, da ne kažem veliko. Naš cilj je finale sa Lejkersima na „Zapadu“! Ako izdržimo do kraja, a ne vidim zašto ne bismo, evo nas već skoro na polovini takmičenja, imaćemo dobre šanse da uđemo bar u finale, ako ne i da prestignemo Lejkerse. A onda se zna, titulu će osvojiti prvak „Zapada“ jer se u Zapadnoj konferenciji igra neuporedivo bolja košarka.

Na čemu zasnivate optimizam?

Na rezultatima, formi, ambijentu koji imamo i kvalitetu. Kad smo mogli da igramo, i to dobro, dva meseca bez Krisa Vebera, valjda ćemo biti još bolji sada kad se vratio i kad je opet onaj stari. Moram reći da je Divac izneo ekipu na svojim leđima dok je Veber bio povređen. „Diki“ je čudo od igrača, lider na terenu i van njega, ovde ga svi slušaju kao „tatu“. Rođen je za političara. Još da ga ne sekira Partizan…

Pa mora da brine, predsednik je…?

Znam, šalim se… Ponekad ga zavitlavam da se više brine za Partizan nego za nas! A oni mu udaraju toplo-hladno… Taman se razgali posle pobede u Permu, a oni izgube u Vršcu…

Da se vratimo vama. Imate li neki pojedinačni cilj u ovoj sezoni?

Ništa posebno, da zadržim ili malo poboljšam sadašnji prosek. Već drugu sezonu uzastopno imam prosek od preko 20 poena ali mogu još bolje. I, naravno, da stignemo što dalje u plej-ofu. Titula bi bila „san snova“.

A Ol Star? Kakve su vam šanse da se nađete u Filadelfiji?

Ja sam već pozvan da idem tamo, da se takmičim u šutiranju trojki, ali mi se ne ide mnogo, daleko je, pet sati leta. Međutim, pritiskaju me… Prošle godine sam bio finalist i pobedio u two–balls, ali ja bih, naravno, želeo da igram u glavnom meču. Konkurencija je žestoka, ovde se ne pravi razlika između krila i krilnog centra, svi smo forward. Ako se zna da su Garnet, Dankan i Veber sigurni, ostaje još jedno mesto o kome odlučuju treneri… Mnogo je kandidata, među njima sam i ja. Uskoro ću znati.

Šta mislite o sve većem broju Evropljana u NBA–u i njihovoj sve zapaženijoj ulozi?

To je dobro za košarku u celini, evropski igrači su dokazali da na individualnom planu ne zaostaju za američkim. Razlika je još uvek u timskoj igri, tu su neuporedivo jači od nas.

A kako bi prošao u NBA–u jedan tim sastavljen samo od Evropljana?

Mislite li Divac, Kukoč, Novicki, Raša Nesterović, Rebrača, Gasol, ja i ostali zajedno? Nisam razmišljao o tome, ali siguran sam da bismo bili uspešni, posebno u Istočnoj konferenciji.

Pratite li košarkaška zbivanja u Evropi ?

Ne baš previše, pogledam tu i tamo rezultate na internetu, ali nisam „ovisnik“ kao Divac, on viši na kompjuteru… Pratim koliko stignem klubove u kojima igraju naši. Vidim da Bodiroga igra u životnoj formi, drago mi je da i Zoranu Saviću u Skiperu ide dobro, ne dâ se Zoki… Šta kažete, Sale Obradović dao 29 poena za Keln? Svaka čast… Vidim da se reprezentacija skuplja ovih dana, dobro je to, atmosfera je uvek sjajna a selektor Pešić mnogo insistira na tome. Moji Kingsi me pomalo podsećaju na reprezentaciju, zezanje je maksimalno ali kad se radi – radi se.