Nije to isto

Miloš Mišović „brani“ dijasporu, ali pokazuje nepoznavanje problematike slično kao i Vladimir Ćurguz.

Iz osnove je pogrešno celu našu dijasporu nazivati „iseljenicima“. Ima i takvih, pogotovo u Americi, ali su najbrojniji i za maticu najkorisniji oni koji su privremeno otišli tj. nameravaju da se kad-tad vrate. Oni koji su se definitivno iselili ipak su prvenstveno građani useljeničkih zemalja, a tek onda Srbi.

Zatim, nije tačno da se dijaspora pobunila protiv naimenovanja Cerovića za ambasadora u SAD zbog njegovih članaka u „Vremenu“. Cerović se zamerio svojim antisrpskim javnih istupanjima u inostranstvu.

Ozbiljni ljudi u dijaspori ne pretenduju na naimenovanja u diplomatiji, ili u domovini, ali dijaspora bi trebalo da bude makar konsultovana kako se ne bi događali skandali kao što je naš ambasador u Ljubljani koji javno izjavljuje da „ne predstavlja Srbe“.

I o imenovanju Dragana Vukšića za generalnog konzula u Nemačkoj već se vodi polemika zbog njegove prošlosti i zbog skorašnjeg antisrpskog istupanja na bavarskoj TV. Srpske organizacije u Nemačkoj već su zakazale javnu polemiku o toj ličnosti na stranicama frankfurtskog lista „Vesti“.

I na kraju, nije dijaspora bila „pokazala privrženost Miloševiću i njegovoj velikosrpskoj politici“, već je bila patriotski za odbranu interesa srpskog naroda što definitivno nije isto.