N.N,
čovek koji je više od sedam godina polagao ispite umesto drugih na nekoliko fakulteta Beogradskog univerziteta:
„Položio sam pismeni deo ispita Arapinu i otišao da upišem ocenu. Profesorica me je pitala koliko sam godina u Jugoslaviji i sumnjičavo je konstatovala da na pismenom nisam napravio nijednu gramatičku grešku. Sreća što sam detaljno informisan, pa sam znao da je studentu umesto koga sam polagao majka Srpkinja i da je rođen u Beogradu. U indeksu je pisalo ime majke, pa se profesorica izvinila i čestitala na položenom ispitu uz konstataciju: A ja sam mislila da je neko polagao za vas.“
(„Monopolist“)
Veljko Guberina,
advokat:
„Početkom sedamdesetih godina bio sam veoma popularan na Kosmetu, toliko da je Bakali tražio da se upozna sa mnom. Predlagao je da otvorim kancelariju u Prištini. U to vreme gostovao sam i na fakultetima. Zapazio sam jednog koji je čačkao zube i kopao nos. Pitao sam: ‘Ko vam je ovaj, pobogu brate?’ Bio je to Ibrahim Rugova, jedan od mnogih koji su otrgnuti od ovaca da bismo od njih na silu pravili inteligenciju…“
(„Ekspres“)
Svetlana Bojković,
glumica, o muškarcima i ženama:
„Postoji urođeni ženski način za pobedu nad muškarcem. Žena mora da ima svest o sebi, o partneru, o mužu, svest o njegovoj infantilnosti koja nikad nije izostala. Generalno, ona postoji kod svih muškaraca, samo se manifestuje na ovaj ili onaj način. Samim tim žena je jača, mudrija. Lako komuniciram s muškarcima jer sam tolerantna, ali ne iz inferiornosti, već iz sopstvene pameti…“
(„Borba“)
Zorana Pavić,
pevačica, predsednik Rvačkog kluba Partizan:
„U septembru ove godine nameravam da idem na Svetsko prvenstvo u Moskvi, gde će biti Karenjin. Čovek koji izgleda kao King Kong, mislim u smislu energije koju poseduje, visok je 190 cm, a ima 130 kg mišića. Ja sam isto tako puna energije, puno radim – pevanje, rvanje, privatni biznis i meni samo takav neki treba. Ostavio je snažan utisak na mene…“
(„Antena“)
Vesna Jugović,
vlasnica agencije Miss Yu, odgovara na optužbe da u njenoj kompaniji ima slučajeva prikrivene poslovne pratnje:
„Ja sam vernik, istina novopečeni, ali ipak – vernik. Posao kojim se bavim velika je muka za nekoga ko je vernik. Dobijete lepo upakovane katastrofe naše prošlosti koje imaju rasturen sistem vrednosti: muka njihovih roditelja da sastave kraj s krajem, odsustvo obrazovanja, jer današnje devojke ne znaju ko je Katrin Denev, Sofija Loren ili Belmondo…
Iskušenja i rizika je mnogo. Nekada se pretvorim u konzervativnu crnogorsku babu da bih bar tokom godinu dana, koliko vaspitavam neku devojku, pokušala da joj podarim oreol istinskih vrednosti. Poslovne pratnje sigurno ima, ali oni koji se njom bave samo troše vrednost, a moja kompanije proizvodi vrednost.“
(„Tina“)
Dušan Jovanović,
prema listu za koji piše, „jedan od najboljih poznavalaca naše narodne muzike“, analizira ljude sa estrade, pa o fenomenu zvanom Jelena Karleuša kaže:
„Niko tačno ne zna čime se bavi Jelena Karleuša. Po uobičajenim vokalnim pravilima pevačica svakako nije, a nije ni manekenka. Nju retko ko sluša, možda njeni bliski rođaci i prijatelji, ali je svi radoznalo gledaju, i muškarci i žene, i to je dovoljno za njenu veliku popularnost.“
(„Antena“)
Borivoje Borović,
advokat i predsednik Narodne stranke pravda, kaže o predsednici republičke skupštine Nataši Mićić:
„Činjenica da u slučaju vanrednih okolnosti, tj. opoziva Milana Milutinovića, Nataša Mićić kao predsednik Skupštine ‘po slovu zakona’ postaje privremeni predsednik Srbije zvuči koliko komično toliko tragično.
Način izražavanja joj je provincijski i to ne po lokalitetu, već po političkim stavovima koje zastupa. Verovatno u privatnom životu poseduje određenu dozu šarma, ali na funkciji koju obavlja, tj. u okolnostima u kojima je viđamo, taj šarm ne dolazi do izražaja. Uz dobronameran savet da promeni stil odevanja, uputio bih joj dobronamernu sugestiju da promeni i zanimanje.“
(„Tina“)
Vesna Dedić,
novinarka, govori o ženskom seksizmu prema muškarcima.
„Mislim da uspešnim muškarcima nije nimalo lako u ovo doba. Veliki je broj žena, mlađih i starijih, koje pokazuju izuzetnu upornost u svojim nastojanjima da se bace u zagrljaj muškaraca koji imaju nekakve pozicije u društvu. Simpatično je to što nijedna od njih ne pokazuje ni minimum zainetresovanosti za njegovo bračno stanje. Nije ih briga da li su slobodni ili nisu, da li imaju decu, već strpljivo čekaju pred vratima njihovih kancelarija, tako da tim muškarcima nije nimalo jednostavno da se s time nose. Teško da mogu da se osećaju prijatno, a sigurna sam da je svaki pametan čovek toga svestan, da se neko sprema da ih iskoristi…“
(„Tina“)
Milić Vukašinović,
na pitanje zašto bi raspustio Skupštinu, kaže:
„Zato što je sve to ‘šatrologija’ i kurčeva demokratija, koja inače uopšte ne postoji. Sve pare koja idu na besmislena i glupa zasedanja Skupštine dao bih za progres naroda. Svetom vlada vojna diktatura, sve ostalo je šou-biznis.“
(„ID“)
Borivoje Tanić
ili Bora Pekar, venčani kum Marka Miloševića, na novinarsko pitanje da li bi on, da je kojim slučajem sudija Mej Tribunala u Hagu, oslobodio Slobodana Miloševića kaže:
„Ne bih ga oslobodio, ja bih osudio Miloševića! Osudio bih ga zato što nije pobio sve one Šiptare zbog kojih mu sada sude. Osudio bih ga zato što je oslobodio američke i francuske pilote, koji su mu zabijali nož u leđa. Ionako mu sada sude zbog toga, pa kad mu već sude, mogao je sve da ih pobije.“
(„ID“)
Mira Marković,
supruga Slobodana Miloševića:
„Kroz našu kuću je za više od jedne decenije prošlo mnogo ljudi, ali i mnogo aligatora. Ljudi su se zaustavili i u njoj su i sada, a aligatori su otpuzali u svoja skloništa, u svoje memljive rupe. Merkaju prilike. Ako se ova vlast bude stabilizovala, oni će nastaviti da čuče i ćute u svojim rupama. Poneko će im se malo i ponuditi. Pa oni mogu biti od koristi, misle neki u svojim rupama u kojima čuvaju svoje skupe i glupe tepihe, svoje po inostranstvu sakupljene devize, svoje patetične, malograđanske servize za vino…“
(„ID“)
Katarina Karađorđević,
princeza, priča o prvoj noći koju je njena porodica provela „pod vizantijskim svodovima Starog dvora“:
„U ovoj sobi moj suprug pogledao je prema nebu, prekrstio se i obratio svom ocu: ‘Tata, da li me vidiš? Ovde sam u tvojoj kući sa zadatkom da pomognem svom narodu. Nadam se da si ponosan na mene i da osećaš uzbuđenje kakvo ja osećm.’“
(„Nada“)
Olivera Kovačević,
novinarka, autorka emisije „Klopka“ na TV Pink, o položaju muškaraca:
„Muškarci u Srbiji, u ovoj situaciji u kojoj živimo, ugroženi su i treba ih zaštititi jer se od njih očekuje i da dobro zarade, i da su obrazovani, i da su ostvareni, i da ispunjavaju sve hirove i na kraju da odslušaju sve što mi žene imamo da im saopštimo.“
(„Nada“)
Oskar Potapenko,
ukrajinski beli mag i parapsiholog, otkriva tajnu uspeha Slobodana Miloševića u haškoj sudnici:
„Pouzdano znam da je Slobodan Milošević u haškom zatvoru proučavao različite okultne discipline. I ne samo da ih je proučavao nego je njima i ovladao, uključujući tu i neke magijske rituale.
To se posebno vidi kod onog sudije crnca, ne znam kako mu je ime, ali sedi odmah pored onog glavnog, Ričarda Meja. Po njegovim reakcijama i ponašanju jasno je da on najlakše potpada pod Miloševićev uticaj.
A tek su svedoci bespomoćni. Taj magijski uticaj on vrši i na televizijski auditorijum, o čemu svedoči nagli porast popularnosti bivšeg jugoslovenskog predsednika, među sunarodnicima.
To je rezultat višemesečne sistematske posvećenosti parapsihologiji i onostranom.“
(„Zona sumraka“)
Slobodan Šarenac,
urednik u sportskoj redakciji RTS-a, otkriva kako se, iako markantan, brani od devojaka:
„Imam vrlo zajeban pogled i onda se one uplaše i nijedna me ne gleda. Ne branim se, od kada sam se ugojio, ne moram da se branim. Ima poziva, tu i tamo. Branim se onim klasičnim beogradskim forama ‘nemam vremena, mnogo radim’.“
(„Svet“)
Bogoljub Karić
izjavio je da mu uopšte nije jasno šta policija i predstavnici Trgovinskog suda rade u kompaniji Mobtel:
„Ako to čini zadovoljstvo našoj vlasti i tim centrima moći, mi možemo samo da im čestitamo, da ih pozdravimo i da ih dočekamo, da im se lepo predamo i da se molimo, da budemo srećni ako ne budemo kažnjeni na neki drugi način. Šta možemo da radimo? Da se molimo Bogu kao i do sada, da palimo sveću i da idemo u crkvu nedeljom, s porodicom, i da svi uživamo u svemu tome, a posebno oni kojima ovo čini zadovoljstvo. Ako je to dobro za Srbiju i ako to Srbija pozdravlja, mi se klanjamo i Bogu, i Srbiji i građanima Srbije.“
(„B92“)
Borislav Pelević,
predsednik Stranke srpskog jedinstva, izjavio je da je srećan što SFOR nije uspeo da uhapsi Radovana Karadžića:
„Ukoliko Radovanu Karadžiću bude trebao jatak, ja se dobrovoljno prijavljujem, a ja, moja porodica i svi članovi SJ bićemo njegovi jataci jer smo apsolutno sigurni da je nevin i da nikakav ratni zločin nije učinio.“
