Slobodan Sečujski,
jedini magister astrologos u Jugoslaviji i „istraživač koji je otkrio novu planetu sunčevog sistema“, primenio je svoja znanja tokom NATO bombardovanja koje je proveo na ratištu: „U rat sam sa sobom poneo čudotvorni Merlinov čarobni prah, zeolit, za koji od ranije iz iskustva znam da se koristi pri sprovođenju egzorcizma, isterivanja đavola, duhova, demona i drugih entiteta, pored krsta, tamjana, Vretena vremena i još nekih okultnih pomagala… U više navrata mi je upravo zeolit spasao život, i meni i mojim saborcima. Razorne rakete koje su padale pored nas nikoga nisu čak ni ogrebale… U rat sam poneo nešto preko dva kilograma toga praha i jedan kamenčić. Čim je počelo dejstvovanje po našim položajima, ubacivao sam svakog dana po supenu kašiku čarobnog praha u naše jelo. Isto je uradio još jedan čovek, čije ime neću sada da navodim, koji je poneo pet Merlinovih čarobnih kamenčića. Držao ih je u čuturici za vodu
jer je tako slobodno mogao da zahvata vodu iz bara. Kada je išao u akciju, kamenčiće je držao u ustima da ne bi zveckali u čuturici. Naravno, i taj čovek i njegovi saborci su preživeli sve ratne strahote.“ („Zona sumraka“)
Borislav Pelević,
predsednik Stranke srpskog jedinstva, o moralu i vojničkoj časti: „Ojdanić je direktno komandovao vojskom i njegova predaja je izdajnički čin jer se radi o visokom oficiru koji se borio protiv neprijatelja, a onda se tom istom neprijatelju bacio pred noge. Da ima malo časti, izvršio bi samoubistvo.“ („Nacional“)
Jelena Karleuša,
zvezda, o sebi i estradi: „Estrada je vučja jama, a ja sam Crvenkapica koja je prevarila vuka, izašla iz šume i krenula pravim putem.“
Karleuša o svojim ciljevima: „Ja sam gotova zvezda, proizvod dobar sam po sebi… Svako ima svoju publiku i svoje ciljeve u životu. Moj cilj je svet.“
Kareluša o svom ocu, visokom funkcioneru MUP-a: „On ne razmišlja da li su moje oblačenje i ponašanje preslobodni ili ne. Drago mu je kada se pojavljujem u novinama. Nikada se nisam slikala gola, a on je moderan, normalan čovek, koji sve shvata i razume. Ponosan je što mu je ćerka takva lepotica. Milo mu je što sam vitka i dve glave viša od njega, dok je on šarmantni buca. Uvek kaže da ličim na njega, iako sam pljunuta mama.“ („Tina“)
Karleuša o poređenjima s Madonom: „Ako na bilo koji način podsećam na najuspešniji proizvod prošlog i ovog veka, onda je to veliki kompliment, s tim što sam ja mnogo mlađa, mnogo bolja riba i bolje pevam.“ (ID)
Vojislav Šešelj,
predsednik radikala i narodni poslanik, o gastronomiji i izjedanju iznutra: „Najružnije je kada neko glumi da mu je lepo. Meni su odvratni ljudi koji kažu da vole kavijar jer je toliko odvratan da im ja apsolutno ne verujem. Kavijar me podseća na riblje ulje… Nisam neki veliki ljubitelj hrane. Ne jedem mnogo, ali sam čovek vrlo stabilnog nervnog sistema, tako da sve što pojedem to se i primeti na meni. Ne izjeda me ništa iznutra, jer mi je savest potpuno čista.“ („U fokusu“)
Milan Paroški,
bivši poslanik, poljoprivrednik i istoričar, odgovara na pitanje šta misli o tanga gaćicama: „Jesam za tangu, ali u posebnim prilikama. Postoji ženska sloboda ili seksualna sloboda, i u civilizovanom ponašanju i u komunikaciji. Nekada je u, tako da kažem, romantičnim vremenima XVII i XIX veka i podvezica bila tanga. Naime, izazivala je isto uzbuđenje kao tanga gaće. U međuvremenu su nas razgolitili sve odreda, pa smo stigli i do tanga gaća i tanga komunikacije, ali to nije ružno… Ali, bojim se ove druge seksualnosti, koja je ovladala ovim prostorima, koja je vrlo opasna i nosi jedan politički naboj. Donosi kontrolu izvan demokratskih prostora, znači u zatvorenim krugovima. To je ta pederastija koja nam je stigla, koju poznaje Balkan. Ne sviđa mi se kad muškarci čupaju obrve da bi postali moderni, da bi sutra pripali toj gej grupi ili već nekom vladajućem imidžu. To mi se baš ne sviđa. Znači, koliko volim tanga gaće kod žena, toliko ne volim čupane obrve kod muškaraca.“ („U fokusu“)
Marko iz Niša,
čitalac „Antene“, reaguje na tekst muzičkog kritičara Dušana M. Jovanovića koji se pojavio u prošlom broju tog magazina (i u ovoj rubrici „Vremena“ – prim. ur.): „Sramota. Pojavio se neki Dušan Jovanović koji odjednom sve zna. Pre svega, po slici (njegovoj) koju objavljujete može se zaključiti da se radi o tipičnom seljaku a pogotovo Ciganinu… Koliko vidim, lice Vam je, Jovanoviću, izborano. Odavno ste zreli za penziju.“
Stojanka Novaković Stoja,
folk zvezda, o sebi: „Želim da ostanem upamćena kao Stoja, kao pevačica koja je zablistala na našoj sceni na početku novog veka, koja je imala odlične pesme, velike tiraže, koju je publika volela i koju će da voli još niz godina, kao posebnu pojavu. Pa, moji termini su ugovoreni za gostovanja i po dve-tri godine unapred i nema potrebe da ja nekoga kopiram. Ja sam Stoja!“ („Antena“)
Sanja Rajković,
TV voditeljka, o lapsusu koji pamti: „Imala sam lapsus na TV Košavi, kad smo radili pilot-emisije i kada sam čitajući vesti umesto TV Pink, rekla TV Pank. To je nešto što ću pamtiti jako dugo, a mnogi mi kažu da možda i nisam pogrešila, da to ima smisla“. („Antena“)
Boris Novković,
hrvatska pop zvezda, odgovara na pitanje da li ga i dalje jure obožavateljke: „I dalje se javlja takav tip ekstremnih slučajeva. Ređe, ali se javljaju. To valjda zavisi od klimatskih uslova. Neke od njih, rekao bih umerenije, samo dolaze na vrata. Ali ima i drugih slučajeva. Jedna se sa mnom venčava svake subote. Zove me, kaže da je sve spremno, da su pozivnice odštampane, da su roditelji srećni i tako to.“ („Antena“)
Ljubica Lukač,
glumica u usponu, o svojim skrivenim stranama: „Mnogi ljudi me doživljavaju kao izuzetno krotku osobu, ali ja imam i drugu stranu. Želja mi je da probam negde u inostranstvu da igram kao go-go igračica na podijumu, potpuno divlje. Kao i uvek, ispod mire sto đavola vire. Obožavam da se kupam gola na Adi, a jednom prilikom sam se u noćnom lokalu pridružila striptizetama. Ja sam plesala odevena, ali je najviše očiju bilo uprto u mene.“
Ljubica pragmatično o muškarcu svojih snova: „Izgled nije presudan, ali je dosta bitan. To je prvo što čovek vidi. Mogla bih da budem sa svim svojim drugovima da je bitno samo biti dobar u duši. Ne ljubim ja dušu, već ljubim usne i lice.“ („Tina“)
Ceca Slavković,
pop pevačica, pesmom je čestitala rođendan magazinu „Huper“: „Baš je Huper redak zver, brži nego Šumaher. Napoleon Bonaparta novinarskoga zanata. A da imam mlađeg brata, zvao bi se Huper, iz inata.“ („Tina“)
Rajko Stojkov,
50-godišnji žitelj Čuruga, osuđen je na šest meseci zatvora, uslovno na tri godine, zbog neovlašćenog gajenja i stavljanja u promet marihuane. Stojkov, međutim, tvrdi da je marihuanu koristio u medicinske svrhe i da je čaj od semenki marihuane pio zbog čira na želucu: „Prošlog leta nisam ni znao šta mi je sestrić dao. Nisam ni pitao, jer mi je bilo dobro. Ništa se ne bi otkrilo da moji Čuružani, videvši nekakvo visoko rastinje među krompirom, lukom i paprikom, nisu posumnjali da se radi o čudnoj biljci. Neko je prijavio i policija je došla na njivu. Priča se po selu da su se zaprepastili od onog što su zatekli. Te moje biljke, za koje sam posle saznao da su nekakva marihuana, stvarno su lepo izrasle. Valjda im je prijala klima. I plodna vojvođanska zemlja… Jebavali su me u policiji kao da sam najgori na svetu. Sve zbog tih šest čudotvornih biljki koje su kasnije policajci posekli i oterali u stanicu. Navodno, kad su izmerene, bile su teške oko kilogram i po. Nije to ništa! Cimali su me i sudili mi zbog tako malo lekovite trave. Ni krivog ni dužnog!… Tek sam na sudu saznao da je ta marihuana droga i da je ljudi gaje i prodaju narkomanima koji to puše.“
Iz ugla Rajkove supruge Zorice stvari su izgledale ovako: „Pio je svakakve lekove za bolove, ali nije pomagalo. Onda je počeo da kuva i pije čaj od nekakvih semenki koje mu je dao sin njegove sestre. Kuvao je i čaj od isitnjenih listića te biljke i udisao paru. I stvarno, bilo mu je bolje! Manje se žalio na bolove, a dobro je i spavao. Ali, zato je zapustio posao i njivu.“ („Nedeljni telegraf“)
Kosta Čavoški,
profesor i patriota, u odgovoru na pismo koje mu je uputio Radovan Karadžić, piše: „Toplo se nadamo da ćete, dragi dr Radovane Karadžiću, sve ovo izdržati i da ćete naposletku biti moralni pobednik. Još su stari govorili da je sreća u slobodi, a sloboda u hrabrosti. Vi to svojim životom najbolje potvrđujete.“ („Nedeljni telegraf“)
Toni Montano,
muzičar, moralni čistunac i patriota, najavljuje: „Okupiću jednu fenomenalnu beogradsku družinu koja će da krene po diskotekama, klubovima, kafićima i splavovima u težnji da povrati duh Beograda, jer Beograd pripada Beograđanima. Svečano obećavam da će modni kreatori, pederi, lezbejke i sve ove usrane estradne zvezde dobiti batine, a na kraju ćemo im dati jedan lep paketić suvog dnevnog obroka da se vrate u p… m… odakle su i došli.“
Montano predlaže: „Ja javno predlažem vlastima da za takvu bagru uvedu društveno koristan rad, da malo beru kukuruz. Sav taj pokondireni šljam, izopačen i degenerisan do bola, ja bih lično natrpao u jedan vagon i poklonio vojsci na karaulama.“ („Svet“)
