Ako neko izvlači korist iz krize na Bliskom istoku i činjenice što Sjedinjene Države još nisu smislile način kako da za pregovarački sto dovedu palestinskog lidera Jasera Arafata i izraelskog premijera Arijela Šarona, onda je to svakako irački predsednik Sadam Husein. Američki predsednik Džordž Buš i britanski premijer Toni Bler najradije bi da ih za sada niko ne podseća na oštre pretnje koje su iračkom diktatoru uputili nakon samita na Bušovom ranču u Teksasu početkom aprila, kada se činilo da SAD i Velika Britanija tek što nisu krenule u široku političku i vojnu akciju koja će Sadama Huseina jednom za svagda zbrisati s vlasti. Tada su SAD, ponete talasom samopouzdanja zbog uspeha intervencije u Avganistanu, uprle prst u Irak kao jednu od „osovina zla“ koja će biti prva sledeća meta globalne borbe protiv terorizma. Bler i Buš su Huseinu poručili da su mu „dani odbrojani“ i da smesta dozvoli pristup inspektorima UN-a za kontrolu pogona naoružanja za masovno uništenje – biološkog i hemijskog oružja.
Ozbiljne pretnje navele su iračkog predsednika da uzvrati ratnim pokličem koji je imao gotovo čerčilovski prizvuk: „Borićemo se korenjem iz naših močvara, kamenjem, raketama, avonima, svim sredstvima.“
ODLAGANJE PLANA: Međutim, zaoštravanje izraelsko-palestinskog sukoba pomutilo je planove američke administracije u vezi s akcijom protiv Iraka, a Buš je uhvaćen u unakrsnu vatru svojih najviših savetnika za spoljnu politiku i bezbednost. Čak su i lideri najljućih protivnika Iraka u regionu, poput Saudijske Arabije, stavili do znanja Bušu i šefu diplomatije Kolinu Pauelu tokom njegove nedavne turneje po regionu da SAD moraju više da se potrude da Izrael napravi ustupke, jer će građani u arapskim zemljama teško prihvatiti američku intervenciju protiv još jedne islamske zemlje sve dok, kako im se čini, SAD podržavaju Izrael a snage bezbednosti čine zločine protiv Palestinaca. Priča se da je saudijski princ tokom nedavne posete SAD, na Bušovom ranču u Teksasu, pokazao američkom predsedniku foto-album i kraći video snimak pustoši na okupiranoj teritoriji, gde se vide posledice akcija izraelskih snaga pokretanih u znak odmazde nakon samoubilačkih napada palestinskih fanatika.
Isti anonimni izvori navode da je Buš bio vidno dirnut ovim prizorima, ali je poruka saudijskog prestolonaslednika, inače najvećeg saveznika SAD u regionu, bila jasna. Na lokalnim televizijama i u novinama ovakvi su prizori svakodnevna pojava, sa ovim slikama se Arapi bude i ležu, pa bi Buš i njegovi savetnici morali da razmisle kakav gnev pobuđuju akcije izraelskih snaga kod sabraće u regionu.
A bez odlučne podrške Saudijske Arabije angloamerička koalicija protiv iračkog diktatora ima slabe izglede za uspeh. Iako dve zemlje imaju malo toga zajedničkog kada je reč o ključnim vrednostima kao što su demokratija, ljudska prava i verske slobode, Vašingtonu je Rijad potreban iz dva razloga: polovinu svojih potreba za naftom SAD moraju da zadovoljavaju iz uvoza, više od petine uvoza dolazi iz Saudijske Arabije, a u slučaju napada na Irak, SAD moraju da imaju pristup vojnim bazama u Saudijskoj Arabiji gde je smešten poveći broj američkih vojnika. Iako je teško pretpostaviti da će se Saudijska Arabija odlučiti da upotrebi naftu kao oružje, pitanje vojnih baza biće ključno ukoliko izostane konsenzus o vojnoj akciji protiv režima u Iraku.
U međuvremenu, osim u regionu, SAD imaju veliku muku da pridobiju saveznike u Evropi za akciju protiv Iraka. Osim od Velike Britanije, SAD nemaju jasnu podršku za vojnu intervenciju ni od jedne ključne saveznice u Evropi, koje uporno traže da SAD ili Velika Britanija prikažu ubedljive dokaze da je takva akcija zaista opravdana. Istina je da bi svima laknulo ukoliko bi Sadam Husein bez jakih vojnih napora sišao s vlasti, ali je podrška iz Evrope veoma suzdržana, naročito pošto je Velika Britanija odgodila da prikaže „dosije“ s dokazima da Irak pravi oružje za masovno uništenje i da se to oružje koristi u terorističkim akcijama. Dok neki tvrde da Britanija oklevanjem da obelodani dokaze želi da smiri strasti i ne pruži povod za razmišljanje da je vojna intervencija pitanje nedelja, drugi smatraju da ono što je obaveštajna služba MI-6 prikupila i nije neki jak dokazni materijal oko koga bi se stvorila nova jaka koalicija za napad na Irak.
DIPLOMATSKO UMEĆE: Za sve to vreme, irački diktator vešto koristi sva diplomatska sredstva koja su mu na raspolaganju, svestan da mu je eskalacija izraelsko-palestinskog sukoba omogućila predah. U Bagdadu je 28. aprila sam sebi priredio veličanstveno rođendansko slavlje, čime je najpre hteo da odagna sumnje da je teško bolestan, a zatim i da pokaže svojim neprijateljima koliko su njegovi potčinjeni srećni što im je on predsednik. U Bagdadu je veliki pozorišni hit predstava Zibiba i kralj, po romanu nepoznatog autora čija je radnja smeštena u vreme Zalivskog rata. Iako je reč o jeftinoj političkoj propagandi, roman je dobio izvrsne kritike, ponajviše zato što je javna tajna da je autor niko drugi do sam Sadam Husein.
No, ne završavaju se svi potezi Sadama Huseina jeftinim populističkim trikovima. Osim što pokušava da se predstavi kao najveći dobrotvor porodicama čiji su sinovi i kćeri pristali da daju život za palestinsku stvar u samoubilačkim napadima u kojima stradaju nevini Izraelci, Sadam Husein paralelno intenzivno obnavlja veze sa Saudijskom Arabijom.
Prvi put posle rata u Zalivu, u Rijadu je dočekana zvanična iračka delegacija koju je predvodio irački ministar za energetiku i mineralne resurse. Otopljavanje odnosa između zalivskih neprijatelja bilo je vidljivo i na svearapskom samitu u Bejrutu, ali je ovo prvi put da je Saudijska Arabija pristala da ugosti zvaničnu iračku delegaciju koju šalje Sadam Husein.
No, nedostatak jasne vizije u Vašingtonu kako održati obećanje da je sledeći zadatak uklanjanje Sadama Huseina i širenje antiameričkog raspoloženja u regionu zbog podrške SAD Izraelu ne bi trebalo previše da uljuljkaju iračkog diktatora u ubeđenju da će biti ostavljen na miru. Američki instituti za Bliski i Srednji istok rade punom parom i sarađuju sa Stejt departmentom u naporima da se osnaži opozicija Sadamu Huseinu među Iračanima u zemlji i inostranstvu, koja bi mogla na sebe da preuzme poveći deo tereta kada po Bagdadu ponovo počnu da padaju bombe.
KO POSLE SADAMA: Budući da je Vašingtonu jasno da u zemlji nema snage koja bi bila u stanju da pučem ukloni Huseina s vlasti, u toku su pripreme za konferenciju koja bi okupila najznačajnije predstavnike iračke podeljene opozicije, prvenstveno one u egzilu. Stejt department je obavestio najveću političku organizaciju koja je zainteresovana za promenu režima u Iraku, Irački nacionalni kongres sa sedištem u Londonu, da će joj odobriti mesečnu pomoć od oko milion dolara za koordinaciju akcija opozicije protiv Sadama.
Iza ponude stoje potpredsednik SAD Dik Čejni i uticajni savetnik u Pentagonu Ričard Perl, ali se izboru partnera oštro protivi CIA. CIA smatra da veće izglede za uspeh ima šira koalicija u čijem bi se sastavu morali naći bivši oficiri iračke vojske u egzilu, dakle predstavnici Iračkog nacionalnog sporazuma, koji zvanično jeste član široke koalicije Iračkog nacionalnog kongresa, ali koji zbog klanovskih i ostalih surevnjivosti zahteva veću ulogu u postsadamovom Iraku.
Jedna tajna konferencija koja je okupila predstavnike iračke opozicije već je održana nedavno u Nemačkoj, ali tada očigledno nije postignut konsenzus oko toga ko će rukovoditi pripremama za obračun sa Sadamom Huseinom na terenu kada počne inervencija i, što je još važnije, kako će izgledati prelazna vlada u Bagdadu kada diktator ode s vlasti.
Drugim rečima, ono što SAD pokušavaju da obezbede pre nego što se upuste u vojnu akciju jeste ista onakva šarolika nacionalna koalicija kakva je uspostavljena dok je trajala akcija protiv talibanskog režima u Avganistanu. No, da bi oružje ponovo zazveckalo, neophodno je da ono najpre utihne u pojasu Gaze.
