Monopolska inertnost

Objavili ste tekst o problemu koji ima Telekom Srbija s naplatom međunarodnih razgovora. Moram reći da me je razočarao krajnje površan prilaz vašeg novinara ovoj temi. Tekst deluje više kao prošireno saopštenje Telekoma, najverovatnije s neke konferencije za štampu, pošto sam sličan tekst našao i u dnevnim novinama. Uopšte nema dubljeg objašnjenja o čemu se zapravo radi, a kamoli glasa „druge strane“ (samo se spominje neko preduzeće iz Šida koje ostvaruje promet od, možete misliti, 19 erla – šta je kog vraga erl, erlo, ili kako već?).

A o čemu se zapravo radi? Radi se o tome da je razvoj telekomunikacija u poslednjih nekoliko godina otišao mnogo dalje nego što Telekom Srbija može da podnese i prizna sebi i građanima. Jednostavno, prednosti interneta i digitalnih tehnologija dovele su do toga da telefoniranje s kraja na kraj sveta više uopšte ne predstavlja luksuz. Svako ko kod kuće ima malo bolji kompjuter i stabilnu telefonsku vezu sa svojim internet-provajderom može, uz pomoć odgovarajućeg softvera, „telefonirati“ sa svetom maltene džabe, odnosno plaćajući samo lokalne telefonske impulse i potrošene internet-sate. Ovo je u razvijenom svetu otišlo mnogo dalje, pa vam nisu potrebni mikrofon, kompjuter, zvučna kartica, internet-veza itd., već postoji more raznih kombinacija da se jeftinije telefonira. Ko se nekad prošetao ulicama većih svetskih gradova znaće o čemu se radi – radnjice koje pružaju usluge jeftinog telefoniranja postoje na svakom koraku, novine su pune oglasa za slične usluge, svi se utrkuju da budu što jeftiniji, a svojevremeno je bio kuriozitet da je iz Londona bilo jeftinije zvati Australiju nego Beograd.

Na kraju se sve svodi na jednu osnovnu činjenicu – usluge Telekoma su preskupe i dokle god je tako, nikakva saopštenja i pozivanja na zakon do 2005. godine neće pomoći. Mnogo bolje bi bilo kada bi se, umesto hajke na preduzimljive provajdere, našao način da se njihova delatnost realno oporezuje, a Telekom pomirio s činjenicom da je vreme da snizi svoje cene telefoniranja prema inostranstvu. Jer, ako i uspe da se izbori za svoj „monopolski“ položaj i spreči razvoj lokalnih provajdera ovih usluga, Telekom sigurno neće moći da zaustavi smanjenje svog prihoda dokle god je telefoniranje iz Amerike u Srbiju višestruko jeftinije nego obrnuto. A odavno postoje tzv. call-back sistemi koji omogućavaju da biranjem broja iz Srbije razgovarate sa svetom po američkim tarifama, bez ikakvih posrednika kod nas. Zašto, u krajnjoj liniji, i sam Telekom ne bi iskoristio nove tehnologije jer je njegov tehnički potencijal sigurno veći od neke tamo firme iz Šida i omogućio nam bolje veze sa svetom, a sebi pokušao da povrati prihod tržišnim, a ne sudskim putem.