Odluka i činjenice

Žalosno je to što prestaju da iznenađuju grube neistine koje su predstavnici Ministarstva prosvete i sporta spremni da izreknu kako bi opravdali svoje naopake odluke. Tako g. Šećibović govoreći o OŠ „Lenjin“ kaže da je „polovina đaka koji tu školu pohađaju sa Bežanijske kose, preciznije njih 283 od 540“. Podaci SO Novi Beograd govore sasvim drugačije – školske 2001/2002. godine OŠ „Lenjin“ pohađalo je 699 đaka, od toga sa Bežanijske kose 304. Čak i kada bi svi oni u septembru krenuli u novu školu na Bežanijskoj kosi (što je malo verovatno, bar kada su u pitanju 7. i 8. razred), ostaje 395 đaka. Dakle, uz uvažavanje kriterijuma da je „svaka škola sa manje od tri stotine đaka neisplativa“, stoji činjenica da bi ih u OŠ „Lenjin“ bilo preko 30% više.

Nameće se pitanje: Da li je Ministarstvo donelo odluku na osnovu pogrešnih podataka ili pogrešnim podacima opravdava istu takvu odluku?

U nadi da se ne služe logikom – ako nam činjenice ne idu u prilog, utoliko gore po činjenice, slobodan sam da im predočim još neke.

U vrtiću, kome gravitira ista populacija kao i školi, ima 198 dece u šest starosnih grupa. Uz bar još toliko dece u „baka servisu“, škola bi imala povećan broj prvaka u narednim godinama (dosadašnji prosek je oko 50). Ove godine je sa naše MZ iz tog vrtića izašlo 28 budućih prvaka, a u pomenutu Osnovnu školu je upisano samo 14, jer su roditelji odvraćani od upisa pre nego što je odluka o ukidanju ozvaničena, e da bi se sada mahalo tom cifrom kao jednim od ključnih argumenata u prilog spornoj odluci (g. ministar Knežević).

Ulice na koje gospoda iz Ministarstva od jeseni upućuju 400 dece, za poslednjih osam godina uzele su živote dvoje dece iz našeg bloka. Da li im je to nepoznato ili je zanemareno? Zašto niko nije imao volje ili hrabrosti da ogorčenim roditeljima lično saopšti šta se sprema i iznese argumente za to? Kako se to „podiže kvalitet nastave“ povećavanjem broja dece u odeljenju i smanjenjem broja škola?

Na kraju molim g. Lazarevića da nam otkrije tajnu uzrasta svoje dece, kako bismo znali do kada OŠ „Marko Orešković“ sigurno neće biti ugašena ne bismo li izbegli još jedno traumiranje dece preseljavanjem u treću školu zbog „sticaja okolnosti“.