„VEČERNJE NOVOSTI„,
u rubrici specijalnih vesti izveštavaju: „Ekološki inspektor juče je u Crvenki, u pratnji policije, iz stana Borivoja Nešovića odveo kozu, a u odbranu ‘kućnog ljubimca’ stao je lokalni predstavnik Zelene stranke. On će angažovati i advokata kako bi kozu izbavili iz zatvora.“
MILORAD BATA MIHAILOVIĆ,
slikar i akademik koji živi u Parizu, o instalacijama kao glavnoj karakteristici savremene umetnosti: „Ovog trenutka vladari sveta bi hteli da je umetnik onaj ko poređa plastične cipele, napuni kesu s govancetom i to nazove instalacijom… Instalacije su kao mini suknje. Smisli ih modni kreator negde u svetu, a dok dođu kod nas, više nisu samo kratke, već mora i guza da se vidi.“ („Blic“)
JANOŠ MESAROŠ,
slikar, o Beograđankama: „Beograđanke su najlepše žene na svetu. To sam nebrojeno puta rekao. Jedini problem je što imaju dvadest hiljada policajaca u glavi, pa dok ti sve to poubijaš, zaboraviš zašto si kod nje došao.“ („Glas javnosti“)
„GLAS JAVNOSTI„,
u reportaži o porodici Arambašić (poznatoj po 14-oro dece) piše: „Da li će na svet doći dete ženskog ili muškog pola, Arambašići su znali bez ultrazvuka. Naime, ako se u stanu Arambašića pojavi predskazanje u obliku devojčice duge plave kose, koja je obučena u belu haljinicu i koja hoda bosa, onda u kuću dolazi devojčica. Ako domu Arambašića izostane poseta, onda kuća postaje bogatija za još jednog muškog Arambaščića.“
ZORAN PEJIĆ PEJA,
voditeljska zvezda TV Pinka, o sebi i ženama: „Imao sam godinu i po dana kada sam počeo da se igram sa lutkama! Nije ni čudo što žene gledam kao lutke… Već godinama sam svestan da me žene obožavaju. I ja njima uzvraćam! Ne vole one mene jer sam lepotan, nego zato što umem da ih zasmejem, oraspoložim, razveselim, šarmiram… Svakoj sam pružio sve što mogu, a mogu mnogo. Ipak, znam za granicu. Kad osete da ih mnogo voliš, žene umeju da zaj…“
Peja samo o ženama: „Ne podnosim prljave, neuredne, aljkave žene. Svaku, u startu, odmerim od glave do pete. Vidim joj nokte, zube… Ne zagledam, ali detalji mi privlače pažnju. Nedavno je pokušala da me osvoji jedna lepa dama koja se pojavljuje redovno na televizijskim ekranima. Izgleda fantastično, lepa je, zgodna, pametna, duhovita. Ženska kakvu bi svaki muškarac poželeo! Meni je pažnju privukao kamenac na njenim zubima. Od posla nije moglo da bude ništa.“ („Sabor“)
VLADIMIR KRŠLJANIN,
član GO-a Socijalističke partije Srbije, poetično: „Poruka članstvu i Miloševićeve odluke su kristalno jasne. SPS je postala velika i slavna, jer je štitila interese svog naroda. Danas, nažalost, ona ne govori glasom koji narod od nje očekuje. Tim glasom govori predsednik Milošević, uživajući podršku i divljenje svih.“ („Svedok“)
BRANISLAVA MOMČILOVIĆ,
pedagog iz Niša, obogaćuje aferu „Sremska Mitrovica“ novim detaljima, koji još živopisnije predstavljaju šta se zaista događalo u letnjem kampu u kome su se đaci, navodno, „skidali do gole kože“: „Čim smo videle šta se događa, otrčale smo kod direktorke kampa. Pitale smo zna li šta se događa i da li zaista misli da smo mi, južnjaci, toliko primitivni kad zbog toga reagujemo. Odgovorila je da je to sve samo oslobađanje od predrasuda i da nije ništa strašno. Moje pitanje da li se treba oslobađati spuštanjem na animalni nivo, ostalo je bez odgovora. Uto je pala kiša, program je prekinut, odjekivala je samo karakteristična muzika u kojoj je monotono ponavljana reč ‘seks’“. („Svedok“)
VOJISLAV ŠEŠELJ,
predsednički kandidat, o Jevrejima i jednom drugom predsedničkom kandidatu: „U javnosti, a to je potencirao Pelević, pojavile su se informacije kako je Labus Jevrej, pa zato ne treba za njega glasati. Meni uopšte ne smeta što je Labus Jevrej, da je on častan Jevrej. Mi smo u srpskoj istoriji imali mnogo časnih i poštenih Jevreja koji su obogatili naštu kulturu, naše društvo. Ja nemam nikakvih predrasuda prema Jevrejima.“ („ID“)
JOVAN MARIĆ,
seksolog, u svojoj najnovijoj knjizi između ostalog piše: „Neki profesionalni udvarači devojkama uvek prilaze s lica uz širok osmeh. Kažu da se tako prilazi i domaćim životinjama, konjima naročito, pre nego što ćete ih uzjahati (ne čini li vam se da tu ima analogije, naročito sa onim ‘jahati’). Tako se obezbeđuje pomirljiv, benevolentan (blagonaklon) stav. Osmeh jeste izuzetno bitan, jer najčešće raznežava žensku uobraženost i nadobudnost.“ („ID“)
ČEDA ČVORAK,
član dueta Luna, objašnjava zašto se na njihovom koncertu u Paraćinu pojavilo znatno manje ljudi nego što je očekivano: „Iako pomenuti prostor u Paraćinu prima više od hiljadu ljudi, na naš nastup je došlo daleko manje posetilaca, a jedini razlog loše posete bila je najava velikog zemljotresa… Mnogi Paraćinci su te večeri u panici ostali kod svojih kuća, a oni malobrojni koji su odlučili da izađu u grad nisu skrivali zabrinutost. Ali, srećom, od razornog zemljotresa nije bilo ništa.“ („Svet“)
DARKO RADOVANOVIĆ,
pevač grupe Cvak cvak, priseća se bliskog susreta sa Stankom Subotićem Canetom: „Dao mi je bakšiš i pitao da li znam pesmu Imao sam ljubav jednu. Ta pesma je prvi put javno izvedena tri-četiri dana ranije, pa nisam znao tekst, ali sam mu rekao da ću je svakako otpevati. Nisam to uradio zbog love, nego da bih ispoštovao čoveka koji je u tom mestu bio na dobrom glasu. Počeo sam da pevam, ali nije išlo baš kako treba. Cane je to primetio pa mi je rekao: ‘E, sad ćeš pevati dok ne naučiš’. Naredna dva sata sam non-stop pevao Imao sam ljubav jednu. On je kroz šalu rekao da pevam dok ne naučim – nije to bilo nikakvo prisiljavanje.“
Zbog svega toga sledi i zaključak: „Ljudi koji imaju veći IQ, poput Caneta, kada su u društvu, nemaju potrebu da skreću pažnju na sebe – oni se zadovoljavaju energijom koju poseduju.“ („Svet“)
MARINA ŽIVKOVIĆ,
folk pevačica, o svojoj verskoj orijentaciji i otkrovenju: „Nedavno sam bila u manastiru Ostrog da se ispovedim. Monah me je pitao o šta sam se sve ogrešila. ‘O sve što sam svesno uradila’, rekla sam mu. Pitao me je i da li se kajem. ‘Naravno da se kajem’, odgovorila sam mu. I na kraju pita: ‘A je l’ pališ?’. Zbunjena, rekla sam mu: ‘Šta je l’ palim?’ Mislio je na cigare. ‘Je li pališ đavolji oganj?!’, pojasnio mi je. Kad mi je to rekao, odjednom sam počela da plačem. Bilo je tu još nekih ljudi i pred njima sam plakala naglas. To je bila reka suza.“ („Zdravlje i lepota“)
SAŠA ALETIĆ,
folk pevač u usponu, primećuje: „Nisam interesantan novinarima, jer neću da se skinem go i trčim kroz kukuruz.“ („U fokusu“)
ALEKSANDAR VUČIĆ,
radikal, o aktuelnoj vlasti: „Oni stalno pričaju da smo mi radikali prošlost, da smo stari, a oni su mladi i budućnost ovog naroda. To vam je kao ona priča o Šešelju i Lečiću, koja je istinita. Branislav Lečić govori Vojislavu Šešelju: ‘Mi mladi smo protiv Vas’. Šešelj ga sluša 45 minuta, u 50. minutu on ga pita: ‘Dobro, izvinite, a koje ste Vi godište?’ Kada mu je ovaj odgovorio, ispostavilo se da je Šešelj mlađi od Lečića.“ („U fokusu“)
VESNA RADUSINOVIĆ,
urednica i spisateljica, o sopstvenom mestu u svetskom džet-setu: „Marić i ja znamo da odemo u Monako, tamo mogu da vidim i popričam sa Galijanom, Lagerfeldom i Armanijem. Ovde ne izlazimo. Zahvaljujući profesiji ušli smo u svetski džet-set, ali nije samo to dovoljno, mi na te žurke odlazimo lično. Novinari ‘Politike’ i drugih medijskih kuća koji idu u Kan ili na modne revije da izveštavaju smešteni su, bukvalno, u boksove predviđene za novinare. To je potresna slika. Oni mogu da slikaju iz tih boksova, ali ne mogu doći do zvezda.“
MILOMIR MARIĆ,
urednik BK TV i životni saputnik Vesne Radusinović, takođe o džet-setu, ali domaćem: „Ovde ljudi glume. Ovde je džet-set svako ko je ništa. Nemaju druga posla, druže se sa ljudima koji su isti kao i oni, znači ništa. Misle da su važni zato što su se pojavili. I ambasade su u poslednje vreme popustile u kriterijumu. Zahvaljujući profesiji uspeli smo da uđemo na mnoga mesta, mi se družimo sa tim svetom već godinama. Ne znaju oni ko smo mi, ali ako smo tamo, znači da nešto značimo.“ („Antena“)
„ZONA SUMRAKA“
u prošlonedeljnom broju piše o nedavno održanom parastosu proroku Milošu Tarabiću: „I dok je šest sveštenika čitalo molitve za dušu upokojenog Miloša Tarabića, iz gustih crnih oblaka je počela da rominja kiša. Svi su pomislili da će udariti pljusak i počeli da spremaju svoje kišobrane i kabanice ne bi li se zaštitili dok se parastos i osveštenje spomena ne završi. Ali, baš u trenutku kada je naš domaćin Dragan Pjević izgovorio prve rečenice svog pozdravnog govora, dogodilo se čudo o kome mogu svi prisutni da posvedoče. Tek što je Dragan izgovorio kako je ovo veliki trenutak, ta da će od tog trenutka sunce ogrejati Kremnu, užički kraj i celu Srbiju, crni i teški oblaci se razmaknuše i snop sunčeve svetlosti pade prvo na grob proroka Miloša, zatim na novi spomenik, a potom i na sve prisutne. Začuo se tihi šapat: ‘Čudo, čudo! Sve je ovo blagosloveno i od boga dato, čudo pravo!’ Pomešana osećanja prisutnih, ozarena nenadanim sunčevim zracima, pokoja suza i neki neopisiv osećaj u grudima… Gusti oblaci nestadoše za tili čas, a na licima ljudi se ocrta spokojstvo.“
ZORAN ŽIŽIĆ,
potpredsednik Socijalističke narodne partije, o druženju sa crnogorskim predsednikom: „Sa Milom se jesam družio, ali ne nešto previše. Ipak, sedam godina bili smo zajedno u vladi. Bilo je momenata da sjednemo, pričamo, da se opustimo uveče. Dešavalo se da Milo naruči neku pjesmu i kaže: ‘Daj za Žižića onu crnogorsku Zlatibore pitaj Taru.’ Onda ja poručim za njega srbijansku Kralj Nikola na umoru.“ („Revija D“)
