Podloga i podrška

Javna rasprava povodom vojvođanske autonomije korisna je iz više razloga, i krajnje je vreme bilo da je neko otpočne i to iz više razloga. Osnovni razlog se sastoji u potrebi da se definišu predlozi i argumenti za obe predložene varijante kako bi javnost bila upoznata sa mogućnostima i posledicama istih. Ono što se da zaključiti iz dosadašnje rasprave jeste neznanje tj. pre nesposobnost, po mom sudu, radikalnih autonomaša da odgovore iole argumentovano na jednu studiju koja pretenduje na objektivnost istraživanja. Možda su njihovi tekstovi i najbolji primer za ono što je prof. Antonić nazvao misionarskom inteligencijom! Bez ikakvih argumenata opovrgavaju stavove Boška Mijatovića negirajući sve što je rečeno svođenjem istog na radikalnost stava prethodnog režima i to jezikom mržnje koji je bio svojstven određenim osobama koje su sada na „odmoru“ u inostranstvu. Takav stav me pomalo podseća na moto mladih komunističkih, i svih drugih, radikalskih aktivista: ako nisi sa nama protiv nas si i bolje da te nema!

Kako se pomera nivo „kultivisanosti i obrazovanosti“ taj osnovni moto se izobražava u: 1. Ti si glup ako tako misliš; 2. Ti si zaveden prevaziđenim idejama [apsolutni argument!]; 3. Ti si protiv demokratije i reformi te stoga nemamo mi tu s tobom šta da pričamo, jer si fašista, nacionalista i neonacista! Bolje začepi i slušaj neprijatelju ovoga naroda (Srba, Hrvata, Vojvođana [ops…Pa koji je to narod? Neki novi?)] .Takvi argumenti su bezvezarija i za one, koji misle svojom glavom, ne nose ne vodu, nego ni kap.

Ono što je indikativno jeste ekstremizam i radikalnost nekih „DEMOKRATSKIH“ a naročito autonomaških stranaka. Program LSV-a nije ništa manje ekstreman od onog baskijskih ekstremista, s tom razlikom što potonji imaju kako istorijsku podlogu, tako i bogami valjanu podršku za ono što rade. Ko zna, mozda bi i ovi naši „baskijci“ prešli na slične metode poput njihovih ili onih koje su nedavno prikazane na ulicama Novog Sada, da imaju „količinu“ podrške makar približnu njihovoj, a o istorijskoj podlozi da i ne govorimo!

Sve u svemu, „šalu“ na stranu. Autonomaške stranke koje „kolo vode“ u našoj miloj i dragoj pokrajini doduše imaju legalitet, ali ne i poverenje građana. Jedan ekstremizam nužno budi drugi koji se u potpunosti video u Novom Sadu na dan „istorijske pobede“! Većina ljudi u Vojvodini je prepoznala i onaj prvi a i drugi – samo čekaju izbore!

Pored svih malverzacija (statistika je izgleda postala sasvim relativna stvar!) ostaje jedna bitna stvar ili bolje rečeno prava podvala radikalnih autonomaških stranaka. To je tretman svesti građana Vojvodine i svođenje iste na nivo pre Francuske revolucije čime se građanska opredeljenost istih pokušava polako razgraditi. Naime, Evropske zemlje danas prave veliki civilizacijski korak (nebitno je da li smo ničeovci ili hegelijanci) definitivno napuštajući ideju nacionalne države (trenutno se piše ustav Evropske unije) i nacionalnu svest kao oblike sopstvenog određenja, dok nas naši „baskijci“ pokušavaju da vrate korak unazad! Nacionalna svest je daleko više određenje, negoli određenje preko ideje naroda koje se potura pod idejom i parolom: „svi smo mi Vojvođani“! To određenje je vezano za ZEMljIŠTE bukvalno, za geografsku teritoriju kao zajednički činilac koji okuplja ljude. To je bila i SFRJ sa svojom idejom jugoslovenstva pa vidimo kako je završila! Zato se nemojte čuditi nedavnoj izjavi gospodina Veselinova o potrebi da se Banat izdvoji iz „zajednice“ sa Bačkom i Sremom ili onom potpredsednika LSV-a, u kojoj kaže da bi Srem mogao da bude, ne država, već KONTINENT (ali, da budemo fer, ne zalaže se on baš za to jer poštuje program stranke, već samo ukazuje na mogućnosti). Očigledna mana tog stava jeste beskonačna mogućnost rasparčavanja tj. deobe. Ja sam Podbarac (Podbara – deo Novog Sada) i hoću da PODBARA BUDE DRŽAVA! (nemojte misliti da je šala, grafiti su već odavno napisani, a postoji i grb!) Kvalitativno to je potpuno isto kao i parola: „VOJVODINA DRŽAVA“. Ako je potreban vizuelan prikaz pogledajte nadrealiste, imaju jedan vrlo „slikovit“ skeč. Meni se to lično gadi, ne samo zbog ekstremizma jedne radikalske ideologije i načina njenog implementiranja u građanstvo, već zbog apsurdnosti onoga što mi se nudi čime vređaju zdrav razum – neko hoće da me uvede u Evropu idejom vodiljom srednjeg veka!

A što se tolerancije tiče, ona je u Vojvodini velika. Uvek tolerišem ljude, njihove običaje i kulturu, ali banalnosti i gluposti ne mogu, prosto uvek pomislim: „Jadni ljudi!“