Tako se to radi

Uz suzdržavanje da ne ulazim u polemiku Muzej savremene umetnosti – Ljuba Popović šaljem vam citat knjige Pierrea Nahon-a Un marchand et ses artistes 1973–1993, Pour la Galerie (Plon, Pariz, 1993, strana 24): „Moja prva kupovina bila je akvarel Pikabije. Već 61-62-63. mi smo imali više dijela Pikabije, vjerovatno gravure Dišana, ako ne već i njegove crteže… zatim dijela Magrita, Delvoa, Mate, Belmera, gvaševe Normana Bluma… ni sam ne znam zašto ali ništa od Sam Francisa jer smo ga dobro poznavali, kao ni od Džoan Mišela kod koga sam bio sa mojim prijateljom Mišel Valdebergom već kad sam imao 16 godina i napravio fotoreportažu o njegovom ateljeu. Kasnije, zahvaljujući relaciji sa braćom Zirbib (izlagali Maks Ernesta, Dalija, Matu, Marsel Dišana, Ljubu – primijedba Z. G.) mogli smo kupiti Poljakova, Lanskoua i mlađe umijetnike poput Ljube i Dada iz pokreta nadrealizma.“ Pierre Nahon, francuski galerista i jedan od najznačajnijih galerista na internacionalnoj sceni, arhiva je moderne umijetnosti. On danas izlaže Nove realiste (Armana, Sezara, Tingelia, Niki de Sant Fal) ali i Dada, Iva Klaina, Lui Kana, Klosovskog, Džon de Andreu, Slobodnu figuraciju (Kombasa) takođe i dijela Baskie, Segala, Stele, Varhola, Džems Dina, Rausemberga, Linhenstaina itd. Sapienti sat.