Bivšem julovskom direktoru, a bo’me i visokom funkcioneru, nije jasno šta radnici hoće štrajkom, pogotovu sve to samoupravljanje, kad kod njega ima puno da se radi za male pare. Zato zahtev za poništenje privatizacije smatra napadom na novu vlast, ustavno uređenje i bezbednost države
Predrag Savić je, vele, postao direktor modne konfekcije Uzor početkom devedesetih, bolje rečeno početkom rata u Bosni. Stig’o iz Bosne, iz Zvornika, da brani i oporavlja srpsku privredu. U to vreme bio uspešan, biće i zato što je bio visoki funkcioner JUL-a, republički poslanik, iz firme mu uspešno nije izlazio Milovan Bojić, naročito, bilo i Leposave Milićević, a i drugarica Mira više puta najavljivana.
Onda došao oktobar 2000, drug Predrag, nije takoreći, oteran, uz kilo krivičnih prijava za razne zloupotrebe. Onda došao decembar 2002, Savić, tačnije supruga Ljiljana, učestvuje na aukciji i kupuje bivšu firmu. Malo je reći da se celo Valjevo diglo, Otpor, DSS, G17 plus, zar i to da se desi, ima li većeg šamara demokratiji, da se julovac vrati na mesto „zločina“… Savić je, pošto od kilo prijava nije bilo ništa i pošto se, jašta nego kako vele, našao s Batićem, na sve odgovorio rečima da ga politika ne interesuje, sad je biznismen.
Onda došlo ovo vreme, radnici se digli, pod komandom ASNS-a, sindikatom bivšeg ministra za rad Milovanovića, i traže poništenje privatizacije, jer Savić ne ispunjava nikakve obaveze, traže „rad i plate, i da se tretiraju kao ljudi, a ne kao životinje“. Savić ne razume o čemu se tu radi, sve uradio u skladu sa zakonom, ispoštovao sve obaveze, neustavne i nezakonite zahteve za rušenje privatizacije smatra ne samo napadom na preduzeće nego i napadom na državu i novu vlast, što se može tretirati i kao krivično delo protiv ustavnog uređenja i bezbednosti države.
NOTORNE GLUPOSTI: Ajd’ u Uzor, na kapiji privatno obezbeđenje, iza, uglavnom, radnice, Savić prihvata razgovor s novinarom. Otključaše kapiju, otključaše upravnu zgradu, sekretarica za javiti se, kod nje jedan što se piše direktor, predstavlja se, Slobodan, iza vrata, na kojima piše „direktor“, Predrag Savić, podašišan i glanc nov. Kancelarija za sesti, sednemo, Savić bosanski neposredan predstavlja funkciju, predsednik Upravnog odbora, odma’ da kaže, neće da se eksponira, ali, ovo su gluposti, notorne gluposti, štrajk je nezakonit, i po proceduri i po zahtevima. Traže poništenje privatizacije, on za to nije nadležan, nije uplaćivao penziono, bolovanje, nema komentar, gluposti. Kakav prekovremeni rad, kakav topli obrok, toga nema, po zakonu. Nije mu jasno, kakav je to komunizam u radničkim glavama, pa to samoupravljanje, nije u stanju da se nosi s tim, čist komunizam.
Pa situacija ozbiljna, teške su tržišne okolnosti, bez rada firmi ne gine stečaj, tekstilna je to grana. U ovoj grani trenutno ne postoji bolja firma od Uzora, ali ovo je niskoakumulativna grana, mora mnogo da se radi za male pare. Dodaje i da je niska cena rada, tzv. lon poslovi (šivenje za strane firme), 90 odsto prihoda ide na plate i doprinose. A plate svakog 15-og, po osnovu cene sata rada, sve po ugovoru, sat 40–42 dinara, vadi digitron, 184 puta 40 jednako 7360, to ako se ostvari norma, može više, a može i manje, ne pravi on normu, pa gomila ima platu i preko 10.000 dinara…
Ma štrajk nema veze sa socijalnim zahtevima, to organizov’o ASNS, radnici nemaju pojma o čemu se tu radi, odma’ izašli na ulicu, digli buku, okreću državu protiv njega, ne razume. Pa taj ASNS im je prodao ugalj po 1600 dinara, a u „Kolubari“ 680, kupio 200 tona za firmu, nije hteo da plati po 1600, lopovluk. Kad nije hteo da plati, rekli da će da sruše privatizaciju, da je lopovluk rek’o potpredsedniku ASNS-a Đokoviću, i odma’ štrajk. Ma slali mu inspektore da utvrde da li je štrajk zakonit, četiri inspektora pisala šest sati, deset puta ih zvala Božićka iz ministarstva i govorila šta da rade, i predstavnik ASNS-a bio na vezi, zato je napisao krivičnu prijavu protiv Vere Božić Trefart, ona je u Ministarstvu za rad ostala Milovanovićev kadar. Ma štrajk nezakonit, ali nema rešenja iz Ministarstva. Šta da se radi, neka se vrate na posao, odustanu od gluposti, pa će razgovaraju ako ima problema.
CU, KOJE ZNAČI JOK: A šta je s krivičnim prijavama protiv njega, pošto su radnici posetili i sud, gde im je rečeno da su prijave za zloupotrebu službenog položaja, dok je bio julovski direktor, tek posle dve godine stigle u sud. Ma kakvi, gluposti, protiv koga to nema, optužnica od ničega, slao oca u banju, ma budalaštine, treba da ga osude a pametno posluje, njega, a izveo firmu iz najgoreg vremena, ma ne komentariše. A da nije zaturanje prijava, ko što vele, zato što se naš’o s Batićem, koje, cu, što bi moglo biti jok, budalaštine, u politici vlada populizam, i on nema veze s tim… Ništa mu nije jasno, ma oko štrajka, ako su radnici nezadovoljni, valjda menjaju firmu, a ne gazdu.
Obezbeđenje otključa vrata, izađosmo, uđoše predstavnici radnika na pregovore, zaključaše. Nedugo, kolona radnika glavnom ulicom, u stroju, po propisu, levom stranom, napred zastava ASNS-a, transparent „Go si došao, go ćeš i otići“, pozadi transparenata još. S desne strane kolone, reklo bi se rukovodi, Milica Lazić iz Okružnog odbora sindikata. Pregovori nisu doneli ništa, govorili samo o uplatama za penziono, Savić rekao da je sve uplatio i optužio penzioni fond. Jedini zahtev je poništenje privatizacije, ali je navedeno i zbog čega, sve je dokumentovano, kolike su plate, manje od zagarantovanih zarada, da ne plaća bolovanje, šalje na čekanje bez rešenja… Obratili se svima, premijeru, Agenciji za privatizaciju, niko se ne javlja, ni DSS ni G17 plus, jedino Ministarstvo za rad poslalo inspektore, čekaju rešenje. Štrajk zakonski najavljen, pet dana unapred, niko nije hteo da primi, pa zalepili na oglasnu tablu, Savić ga skinuo posle dva dana, zaveo pod tim datumom, i sad kaže nezakonski, a sve po zakonu. A da sindikat zloupotrebljava radnike zbog „nesporazuma“ sa direktorom oko uglja? Ugalj je bio 1600 dinara, tu cena stovarišta, prevoza cenu odredila centrala. Savić nije ispoštovao dogovor sa sindikatom, da neće otpuštati radnike, prvog dana ove godine otpustio 33 radnika. Šta dalje, s njim nema dogovora, čekaju izveštaje nadležnih službi, ako treba krenuće u blokade.
A kakve su plate, ima li, je l’ tačno, kao što Savić kaže, da gomila ima preko 10.000 dinara. Odgovara jedna sa čela kolone, nije tačno, njen primer, imala prekovremene sate, non-stop se radi, 7100, a gde su oni koji nemaju prekovremene sate, to nije za čoveka…
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
