Jasmina
iz Bosne, obožavateljka Đorđa Marjanovića, priseća se prvog koncerta omiljenog pevača:
„Đole mi se jednom potpisao na podlakticu leve ruke. Mesec dana posle je nisam prala. Dobila sam takve batine od roditelja da ih nikada neću zaboraviti. Vredelo je, ipak.“
(„Glas javnosti“)
Suzana Mančić,
pravnica, „loto devojka“ i pevačica, priča o deci, sebi i vaspitanju:
„Mene roditelji nisu forsirali da se muzički obrazujem, ali mislim da su pogrešili (trebalo je motkom da me biju). Devojčicama na sve načine pružam volju da uče klavir. Teodora ima prelepu dugu kosu, pa joj često pretim da ću je ošišati do glave! Nemojte da se čudite – ja sam od onih koji su uvereni da je batina iz raja izašla! Nekad zviznem, nekad prebijem (varjaču koristim između ostalog i kao vaspitno sredstvo!), ali i to postaje sve ređe. Sada su već velike pa mogu sa njima lepo da razgovaram. Tu i tamo, onako nekontrolisano, krene mi ruka (toliko sam brza da se samoj sebi divim!), ali se ta ruka isto tako brzo i zaustavi. To je jedini način da im pokažem da su preterale. Moraju da shvate da i moje strpljenje ima granice, da sam nekad vrlo umorna i nervozna, i već znaju da postoji deo života koji je samo moj. Kad se nalazim sa drugaricama, ne treba da me pitaju ni gde idem, ni kada ću da se vratim. Jesu mi deca najvažnija, ali da ne zvuči previše grubo – nisu i jedina na svetu.“
(„Sofija“)
Tomislav Nikolić,
predsednički kandidat Srpske radikalne stranke, „radikalan u politici i u kući“, upitan je da li u svojoj kući primenjuje polivanje čašom vode, kao u Skupštini Srbije:
„Toga nema u porodici. Mene zaista slušaju, čak i kad misle da nisam u pravu. Moj stariji sin se samo zacrveni, jer smatra da apsolutno grešim, ali ja idem do kraja.“
Da li je težak čovek?
„Jesam, jer sve što mi se dogodi na poslu donesem kući. Dođem pod tenzijom. U novinama pročitam svašta o sebi. Oni takođe.
Skočim kada mi zamere zbog nečega što sam uradio, kada mi prebacuju za nešto što i sam znam da nije u redu. Tad mi je najteže.“
O prijateljstvu:
„U Beogradu nisam uspeo da steknem prijatelje sa kojima se privatno redovno viđam. Ne mogu da kažem ni da sam se sa Vojislavom Šešeljem redovno družio. A od kada je otišao u Hag, odem kod Vučića, ali ne da bi pili kafu, nego poslovno.“
(„Sofija“)
Maja Rakočević,
skulptorka, na otvaranju svoje magistarske izložbe Happy Couples:
„Proučavam uticaj masmedija i tim jezikom se koristim i u mojim instalacijama i video-radovima. Galeriju sam prerušila u poslastičarnicu, skulpture su slatkiši, tu su i šolje sa mojim likom, jer ja želim da budem srećna, srećna, srećna… baš kao u svim tim stereotipima kojima nas bombarduju. Otvoreno podržavam tu iluziju. Kad publiku overdoziraš kičem, onda to prestaje da bude kič. Najzad, svi pljuju po kiču, ali svako priželjkuje mali, srećni kič život.“
Slatkiši-skulpture su od želea i čokolade u ambalaži oslikanoj parovima u zanosu. Na pitanje da li ljudi ovde nisu vredni neke trajnije umetnosti, kaže:
„Nisam toliko mislila o trajanju, već o bliskosti između ljubavi i čokolade. Slatkiši mogu biti kompenzacija za ljubav. A i ljubav je prolazna kao i moji materijali. Dok traje lepo je, a onda ljubav počinje da buđavi, transformiše se u nešto sasvim drugačije. Uostalom, svi kažu da je ljubav opijat koji se da pojačati čokoladom. A i super čista poslastičarnica ‘Happy Couples’ je totalna suprotnost našim smrdljivim kafančugama, glavnim pokazateljima da naš grad rapidno stari jer se nikada ne renovira. Iskreno, je l’ ja tebi više izgledam kao poslastičarka ili kao umetnica?“
(„Glas javnosti“)
Stana Arsić,
izbeglica sa Kosova koja živi u Beogradu i vlasnica koze, kaže:
„Ne držim ja kozu iz obesti, nego me je muka naterala. Moram ponekad da je izvedem u park, i ne vidim zašto to nekome toliko smeta. Koza nikog neće ujesti, za razliku od kerova, bilo da su lutalice, ili ovi opasni što ih često, umesto na povodcu i s korpom na njušci, puštaju da slobodno jure po parku.“
(„Balkan“)
Slavoljub Marinković,
svedok-saradnik u postupku protiv „kruševačke grupe“, pošto je promenio iskaz, priznao je da je u dosadašnjem postupku lagao „jer je na njega vršen pritisak, a nuđen mu je i novac“:
„Evo, maločas, pre dva sata, došao sam iz Velike Plane, jer sam bio u manastiru Pokajnica. Sa kruševačkim tužiocem Miljkom Radisavljevićem i potpukovnikom policije Ivicom Petrovićem bio sam u ovom manastiru da bismo se pokajali, jer svi imamo grehe, i ja i oni. Grize me savest i pred bogom i pred decom jer sam lagao na glavnom pretresu.“
Na pitanje zamenika specijalnog tužioca Veselina Mrdaka da li mu je neko pretio kada je promenio iskaz, rekao je:
„Niko i nikada mi nije pretio, ali ja ne mogu da spavam, pijem bensedine jer me grize savest.“
(„Balkan“)
Borislav Pelević,
predsednički kandidat i predsednik Stranke srpskog jedinstva, na pitanje da li ga je politika nečemu naučila i da li je zbog nje nešto izgubio:
„Ostao sam ista budala, nisam se opametio pa i dalje verujem ljudima i to prouzrokuje izvesna razočaranja, znači, nije me uspela promeniti.“
O deci:
„Najstariji moj sin Vladimir, trenutno pohađa kurs za stjuarda, iako mu ja govorim da je bolje, ako već hoće, da bude konobar u kafani.“
(„Ekskluziv“)
Verica Rakočević,
kreator, objašnjava kako traži račun u restoranu:
„Jao! Te ružne navike sam se jedva odrekla pre pet godina kada sam upoznala Valtera. On je bio sablaznut tim mojim gestom kada zamahnem rukom i viknem: ‘Konobar’. U prvo vreme je pokušavao da me uljudno zamoli da to više ne radim, a onda je počeo da me udara po ruci, ne bih li nekako prestala. Lekciju sam savladala i sada samo zatrepćem okicama i sačekam da se džentlmen lati novčanika, kako je i red.“
(„Ekskluziv“)
Kristijan Golubović,
„jedini preživeli akter dokumentarnog filma Vidimo se u čitulji„,
govoreći o poslovnim planovima, kaže:
„Mislim da to što sam bio u zatvoru ne treba da otežava ostvarenje naših poslovnih ambicija. Nisam ja bio u zatvoru zbog neke prevare, pa da ljudi budu u gardu kada treba da sarađuju sa mnom. Ja sam sedam godina u atinskom zatvoru proveo zbog jednog televizora. Ali glupo je sada pričati o tome… Svako pametan će pre sarađivati sa mnom, s obzirom na to da su meni čast i poštovanje izuzetno bitni, nego sa nekim sitnim provincijskim prevarantom koji svakog trenutka može da nestane bez traga… Moje ime je garancija. I šta znači uopšte ‘bio u zatvoru’? Danas je svaki treći čovek bio u zatvoru.“
Kristijan objašnjava i zašto misli da njegov sin neće krenuti stranputicom:
„Sada više nije moderno biti mangup. Pružio sam mu sve što je mogao da zamisli i ne verujem da će se upuštati u bilo kakav kriminal. Lazar je dete koje je sa deset meseci jelo isključivo kavijar. Ne postoji ništa na svetu što mu nije dostupno.“
(„Ekskluziv“)
„Muški svet“
razjašnjava neke termine marketing-menadžmenta:
„Termin No.1: Ti si u formi. Na žurci primetiš ribu koja je u još boljoj formi od tebe. Ladno joj priđeš i kratko saopštiš: ‘Ja sam neponovljiv u krevetu!’.
To je direktan marketing.
Termin No.5: Dok u nekom tišem delu kafića, a može da bude i u baru, jer oni imaju duže radno vreme, a time i ti imaš više prostora za barenje, priđe ti neka devojka koje se ti onako prisećaš kroz tešku maglu. Međutim, njen veliki osmeh na licu ukazuje da se ona tebe mnogo bolje seća. I umesto skandal rečenice koju očekuješ, ona i dalje uz zamrznut osmeh kaže: ‘Čujem da si sjajan u krevetu’.
E, to ti je u rečniku menadžera dijagnoza zvana: Brate, ti si već dobro brendiran ili ako ti više odgovara to znači prepoznavanje vrhunske marke.
Termin No.7: Tvoj dobar ortak je strava faca, ali nije dovoljan za nju, tako da ona zove i tebe.
Ovo je vrlo jednostavno, ti si tehnička podrška.“
(„Muški svet“)
Dragan Tadić,
izumitelj muških gaća sa termoregulacijom i ventilacijom, o svom izumu:
„U razgovoru sa jednim lekarom saznao sam pre nekoliko godina da uske i neudobne gaće predstavljaju ne samo fizički problem ljudima, već i da mogu da prouzrokuju sterilitet. Iako sam po profesiji ekonomista, uvek sam bio sklon izumima, a konačno mi se pružila prilika da napravim nešto što je obična, svakodnevna stvar, a što će pomoći čovečanstvu. I izumeo sam, kako sam volim da kažem – ‘malu rupu na gaćama, ali veliku za čovečanstvo’.“
(„Svet“)
Đorđe Balašević,
pevač, o novom albumu koji je „deo porodične manufakture“ – supruga Olja je osmislila omot na kome je slika ćerke Jovane:
„Ne zna se nikada gde čuči neki zet, sin nekog industrijalca… Jovana je već doživela to da je u pošti zaustavi jedan momak i kaže joj – pa ja tebe znam odnekud – i iz torbe izvadi novi CD.“
(„Svet“)
