Agnetha Faltskog, plava nebradata polovina grupe ABBA, nakon šesnaestogodišnje pauze objavila je novi album. U svetu rasterećenom od razumevanja vrhunske melodrame, uronjenom ili u snaf verzije ili imitacije imitacija (slatkih) patnji, verujem da je kambek pedesetpetogodišnje Agnethe bio idealna prilika da se gej–via–trandže ekipe lokalnih domova penzionera još jednom okupe u okrnjenom sastavu. I obnove sećanje na trenutke kada su velike dive bile toliko zanosne da im nisu odolevali ni rasni homoseksualci koji su, opet, izgledali kao pravi muškarci. Ili kada su najnesrećniji trenuci izgledali kao mehurići šampanjca, kada je smrt, da bi bila tragična, morala da izgleda, pre svega, otmeno, i, konačno, kada je cinizam pre bio odraz nevaspitanja i niskih primanja, nego vrlog humora.
Posezanje za pesmama koje su jednom bile manji ili veći hitovi drugih autora legitiman je odraz kredibiliteta umetnika kod kojih je i inače više vrednovan pevački momenat. Obično tzv. kaver (cover) albumi imaju za cilj sticanje nove i mlađe publike obradama njima bliskih autora. Dva tribjut albuma bluzu, Erica Claptona i Aerosmitha, koriste aktuelnu trendencioznost žanra, ali nejasno je da li bi trebalo da animiraju fanove izumrlih obrađenih autora, ili klince koji obrađene autore poznaju samo posredno preko njima bliskih izvođača kao što su White Stripes, Soledad Brothers… Tom Jones je svoj povratnički kaver album realizovao serijom dueta sa muzičarima koji su bili idoli generacija koje je i on želeo da osvoji. Johnny Cash je reanimirao kompletnu karijeru mudro navođenim odabirom autora i pesama koje je prepevao na poslednje četiri ploče. Agnetha Faltskog, svesna da više nikada ne može biti popularna koliko je nekada bila (što je prilično tužna misao), kolekcijom pesama na albumu My Colouring Book zapravo pravi foto-robot svojih intimnih uzora, inovativnu, iako prilično logičnu (ako bolje razmislite), ponudu fanovima koji ionako sve znaju o njoj.
„I will bring you happiness wrapped up in a box and tied with a yellow bow/ I will bring you summer rain and rainbow skies to make your garden grow/ And in the winter my songs will keep you from the cold“ – poručuje Agnetha na početnim stranama bukleta kompakt diska, citirajući stihove pesme Cillee Black – If I Thought You’d Ever Change Your Mind (aktuelni singl). Ovaj stilizovani sentiment današnjem slušaocu prividno emituje prezačinjenu blaziranost, ali poruka biva razotkrivena na poslednjim stranama tog istog bukleta, gde Agnetha u intimnoj zahvalnici za dane njenog života pominje Doris Day, the Shangri-Las, Connie Francis, Petulu Clark, Sandie Shaw, Dusty Springfield, Simona i Garfunkela, Sinatru, Beach Boyse, Beatlese i mnoge druge koji su ispunili njenu mladost na, možda, isti način na koji je ona mnogim drugima.
Agnetha i dalje peva kao anđeo, ali sa barem triput manje aditiva nego njene vršnjakinje Barbra S. i Bettie M. Izabrane su pesme koje su proslavile Dusty, Arethu i Brendu Lee (My Colouring Book), The Searchers (When You Walk In The Room), Petulu Clark (Let Me With All Your Heart), Sinatru (Fly Me To The Moon), Cillu Black (The End Of The World), kao i pesma Past, Present And Future, benda Shangri-Las, za koju je jedan kritičar umesno primetio da pravi intimnu rekapitulaciju Agnethinog života koji je poslednjih godina bio ispunjen burnim emocionalnim promenama, uz već postojeći inventar fobija koje je Agnetha kolateralno stekla uz slavu i pare. A malo je verovatno da je holandski ljubavnik koji ju je nakon raskida proganjao poradio na prolepšavanju njenog pogleda na svet. Jedan prijatan košmar, rastanci sočni poput majskih jagoda, nostalgija visoke sofisticiranosti, šlager – tonovi su koji se muvaju ovim albumom kao duhovi iz Diznijevih crtanih filmova.
Koliko god godina da imate, ovo je jedan od onih albuma koji će vam u jednom trenutku u životu značiti malo više nego brdo drugih. Ne nužno i duže od sat, ili dan, dva. Ali, i to je nešto spram nedostižne večnosti.
