Očevi i ljubavnici

(Specijalno za „Vreme“ iz Londona)

Britanija postaje zemlja sedokosih očeva, buduće generacije nikada neće upoznati svoje dedove! Glavni razlog dugom momačkom životu i zakasnelom osnivanju porodice jeste strah muškog dela ostrvske populacije da finansijski ne mogu da podnesu breme osnivanja porodice i podizanja dece. Ova sumorna prognoza rezultat je velikog istraživanja korporacije Virgin Money Life Insurance, koja upozorava da ukoliko se sadašnja tendencija nastavi, do 2065. godine većina muškaraca će prvi put postati očevi u petoj deceniji. Ova projekcija zasniva se na statističkim podacima iz 1971, kada je prosečni Britanac prvi put postajao otac u 27. godini, da bi krajem veka ta granica već bila pomerena na 31. godinu. Nacionalni statistički zavod pokazuje da i žene odlažu materinstvo, pa ta prosečna podanica Nj.K.V.-a prvo dete dobija u 27. godini. Ako se ova tendencija nastavi, dolaze generacije koje neće upoznati svoje dedove i bake, upozorava demograf Džejson Vajer-Smit.

MONEY, MONEY: Istraživanje ukazujuje da 81 odsto Britanaca tvrdi kako su finansijske brige glavni razlog što odlažu sklapanje braka i rađanje dece, kao i da finansije presudno utiču na njihovu odluku koliko će dece imati. Indikativno je da ogroman broj anketiranih – čak 93 dosto – smatra da je najvažnija uloga muškarca u životu da bude otac, a 44 odsto tvrdi da bi želelo da više vremena provodi sa svojim detetom nego što je to činio njihov otac. Britanci se žale (86 odsto) da nisu mogli da uzmu odsustvo zbog rođenja deteta, a ogromna većina prigovara da poslodavci daleko više uvažavaju prava majki upravo rođenih beba nego prava očeva.

I u ovom istraživanju Britanci su iskoristili da se požale, podsećajući da imaju najduži radni dan u Evropi. Za razliku od većine razvijenih evropskih zemalja, paternity leave (odsustvo oca zbog rođenja deteta) u Velikoj Britaniji do sada zakonski nije bilo moguće, a kamoli stimulisano. Kao uostalom ni porodiljsko odsustvo majki. Za rođenje novog člana porodice država majkama daje sasvim simboličnu naknadu, što nije dovoljno ni za pelene. Sve zapravo zavisi od firme: neke će svojim zaposlenim ženama i na trudničkom bolovanju davati nekoliko meseci njihova redovna primanja, druge im neće dati ni za pelene. Ostaje, međutim, zakonska mogućnost da majka provede uz bebu godinu dana i da je za to vreme čeka njeno radno mesto.

GENERATION SYLO: U ovaj ram za sliku prosečnog sredovečnog Britanca uklapa se i jedno drugo istraživanje (Mintel). Istraživači ovog instituta za ispitivanje javnog mnjenja uvode novu sintagmu, Generation Sylo (staying young longer), ostati duže mlad. Po njihovom viđenju, ova generacija želi da bude večno mlada, ostaje verna svojim mladalačkim snovima, voli da se provodi, putuje, ne želi da prihvati odgovornost zrelih godina i kulturne vrednosti svojih roditelja. Oni su bili prva, originalna generacija tinejdžera iz šezdesetih i te godine su ih obeležile. Ovi bivši rokeri još nose džins pantalone, ali veliku pažnju poklanjaju garderobi, izgledu, fizičkoj kondiciji. Najomiljenija zabava ovih pedesetogodišnjaka su rok koncerti, svaki četvrti čak redovno ide na koncerte pop grupa, dok ih klasična muzika, opera i džez ne zanimaju preterano. Čašica u omiljenom pabu, ćaskanje i neobavezne veze, putovanja – to je način života koji ih privlači. „Za većinu, najbolja stvar kad napuni 50 može se svesti na jednu reč: sloboda. Oni žele da budu slobodni, od poslovnih briga, od finansijskih nevolja i od porodičnih briga“, kaže sociolog Enđela Hjuz.

BRIDžIT DžONS: Britanija drži jedan neslavni evropski rekord: ima najveći broj trudnih tinejdžerki na Starom kontinentu. Brojni vladini programi kojima je bio cilj da se smanji broj trudnoća među tinejdžerkama nikako da urode plodom, pa se poslednjih godina čak povećao broj tinejdžerskih trudnoća i Velika Britanija nikako da dođe do evropskog proseka. Svake godine nekoliko desetina hiljada tinejdžerki ostaje u drugom stanju, a podaci Nacionalnog statističkog zavoda pokazuju da se 42 odsto ovih trudnoća prekida. Iako je za programe seksualnog obrazovanja vlada uložila znatna sredstva, oko 138 miliona funti (oko 13,8 milijardi dinara) u periodu 1999–2005, za koja Sekretarijat za obrazovanje ukazuje da je prerano tvrditi da su sredstva uludo potrošena, sada je na redu nova strategija, lociranje „vrućih tačaka“ gde ima najviše tinejdžerskih trudnoća. Aktivisti kažu da je ovaj problem ipak na silaznoj liniji: pre 30 godina dvostruko više tinejdžerki ostajalo je u drugom stanju nego danas. S druge strane, podaci Nacionalnog zavoda za statistiku pokazuju da raste broj žena koje prvi put rađaju decu posle tridesete, pa i posle četrdesete godine. Naročito ohrabruje podatak da se za 50 odsto povećao procenat žena koje su prvi put postale majke posle 40. godine. Ima nade za Bridžit Džons! Simpatična, trapava 30-godišnja Bridžit opet je u potrazi za čovekom svog života i nacija joj iz sve snage drži pesnice da ne ostane usedelica. Valjda je i ta masovna identifikacija deo neverovatnog uspeha Bridžitine priče. Za drugi deo eskapada najpoznatije britanske udavače kritika čak tvrdi da je bolji od prvog.

POLITIKA: U celu priču o ljubavnom životu Britanaca i strahovima demografa uključila se naravno i politika: na svim prvim stranama ovdašnjih novina osvanuli su naslovi da torijevci i očevima nude porodiljsko odsustvo: prvi put bi i očevi imali pravo da kao i njihove partnerke dobiju jednogodišnje odsustvo posle rođenja bebe. Izgleda da će porodica biti glavna tema predstojećih opštih izbora, i obe partije se spremaju da pokažu veliku inicijativu u promeni rigidne zakonske regulative što se tiče porodiljskog odsustva, roditeljskih prava i brige o deci u celini. Majkl Hauard, lider torijevaca, kaže da će tražiti da vlada daje za svako dete 150 funti nedeljno (15.000 dinara), što je 50 funti više nego što su laburisti odredili. Navodno su konzervativci prvi istrčali na teren sa ovom primamljivom ponudom porodicama: i laburisti spremaju za Božić „izborni manifest“, u kome bi jedna od ključnih tačaka bila vladina desetogodišnja strategija za brigu o deci. Obe partije su konačno shvatile da je održavanje delikatne i nimalo lake ravnoteže između poslovnog i privatnog života zapravo najvažnija tačka „kvaliteta života“ za većinu birača. Tradicionalno predizborno udvaranje ženama sada je usmereno prvi puti prema očevima.

Premijer Toni Bler je nedavno na Konferenciji ustanova za brigu o deci obećao da će njegova vlada do kraja idućeg mandata omogućiti kompletnu brigu za sve osnovce od 8 do 18 časova. Torijevci idu još dalje: obećavaju poreske olakšice i za „neformalnu brigu o deci“, dakle za sve bake, tetke, prijatelje koji brinu o deci dok su roditelji na poslu. Mister Hauard je čak javno priznao da je u svojoj karijeri često bio prisiljen da radi do kasno u noć, da ponekad decu danima nije viđao i da je zbog toga često imao grižu savesti, jer se osećao kao „loš roditelj“. Šeri Bler, inače poznati i dobro plaćeni advokat, nedavno je priznala da je i ona imala sličnih problema. Srećom, tata Toni tada nije bio u žiži političkih zbivanja, pa je, po njenim rečima, mogao da uživa u deci i dugim letovanjima. Od ovog nadmetanja laburista i konzervativaca koristi mogu da imaju svi Britanci, naročito zaposleni roditelji, koji zaista imaju najduži radni dan u Evropi.