Međuvreme

Hapšenje

Bivša ministarka saobraćaja u Vladi Srbije Marija Rašeta-Vukosavljević uhapšena je u utorak pod sumnjom da je zloupotrebom službenog položaja tokom mandata oštetila Aerodrom Beograd, odnosno državu, za 220 miliona dinara. U isto vreme i istim povodom uhapšeno je još 11 osumnjičenih za saučesništvo, među njima i Branislav Vitasović, bivši generalni direktor Aerodroma Beograd, Branislav Stojaković, vlasnik i direktor preduzeća Eurosalon i Dejan Mišović, direktor preduzeća Kolubara invest-gradnja iz Beograda. U saopštenju MUP-a se navodi da su osumnjičeni navedenu sumu novca prisvojili „naduvavanjem faktura“ tokom rekonstrukcije VIP salona i Terminala 2 Aerodroma Beograd. Po rečima aktuelnog generalnog direktora Aerodroma Beograd Nebojše Nedeljkovića, na čiju inicijativu je prvo pokrenuta interna, a zatim i zvanična istraga, samo vrednost umetničkih slika za VIP salon naduvana je sa 700.000, koliko je iznosila nabavna cena, na skromnih 3,7 miliona dinara koliko su plaćene. Rekonstrukcija Aerodroma je deo projekta „Kapija Srbije“, koji delom finansira Evropska investiciona banka, a vrednost radova na Aerodromu je tokom radova porasla sa početnih 18 na trenutnih 47 miliona evra. Inače, Marija Rašeta-Vukosavljević „zamoljena“ je da napusti Vladu posle afere oko kredita iz Republičkog fonda za razvoj dodeljenog njenom svekru (ili tako nekome već, ostalo je nerazjašnjeno) za zasnivanje farme ovaca, a koji je utrošen na opremanje noćnog kluba ili tako nečega već, ali sni to nije do kraja razjašnjeno.

Multilevl

U Srbiji i Crnoj Gori uveliko se odomaćio sistem piramidalne prodaje proizvoda i usluga, takozvani – multilanac marketing (MLM).

Definicija firmi koje se bave ovakvom vrstom trgovine, prema „Večernjim novostima“ koje se pozivaju na Tanjugove izvore, jeste da su to „zatvorene organizacije koje počivaju na psihološkoj manipulaciji, imaju obeležja sekti, ali su u suštini komercijalne“. Kako „Novosti“ dalje otkrivaju, MLM organizacije su domaći trgovinski sistem dovele u alarmantno stanje, jer država nema nikakav uvid u njihove novčane tokove, što im omogućava da iznesu ogromne svote neoporezovanog novca u druge zemlje. U Srbiji je do sada zbog uključivanja u MLM sistem uhapšeno 20 ljudi, a dovitljivi MLM magovi u međuvremenu su se okrenuli i organizovanju seminara. Pošto srpski zakon ne predviđa sankcije za edukativne delatnosti (dakle, i seminare), ovim organizacijama je praktično omogućeno da legalno šire komercijalistički kult. Za „samo“ 2300 evra, koliko košta pohađanje seminara, svako ko pažljivo prati predavanja može da nauči da uspešno privređuje. Ukoliko uz to kupi neki od ponuđenih proizvoda i u lanac pride uvuče još ponekog prijatelja/poznanika, „profesori“ mu obećavaju i brzo bogaćenje. Tako indoktrinirani „prodavci“ postaju praktično prave pokretne prodavnice, čime je izbegniuto i plaćanje radnog osoblja, struje, poreza i zakupa. Roba do kupaca stiže zaobilazeći poreze, takse i marže, a pred sudom ne odgovara niko.

Knjiga

Predsednik Vlade Srbije 1994–2000, Mirko Marjanović, nedavno je objavio knjigu U raljama dosovske demokratije. Veoma luksuzno opremljena monografija velikog formata bavi se na 1150 strana nastojanjima Republičke uprave javnih prihoda da naplati ekstraprofit od kompanije Progres, u kojoj je Marjanović direktor. Na prezentaciji knjige, održanoj 10. novembra u donjoj sali galerije Progres u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, Marjanović je istakao da ova monografija predstavlja „dokumentovanu biografiju nekontrolisane moći jednog političkog vrtloga kome je i snaga istine jedva odolela“. Dotični vrtlog uskovitlao se nad preduzećem Progres, jer je ova firma, po Marjanovićevim rečima, zbog uspešnog poslovanja bila trn u oku onih snaga koje su svoj interes našle u bezobzirnoj prodaji svih uspešnih preduzeća u zemlji. Stoga, izgleda, nije bilo druge nego da Mirko Marjanović, kako je 9. novembra izjavio za „Internacional“, napiše knjigu koja će predstavljati „dokument našeg burnog vremena, u kojem su iščezle mnoge vrednosti evropske civilizacije, a pre svega stroga moralna pravila u javnom radu“.

Poplava

Sa pojavom prvih obilnijih kiša ove godine depo u zgradi Narodne biblioteke Srbije na Vračarskom platou počeo je da se puni vodom. Magacin u kome se čuva celokupno književno blago Srbije našao se u vodi do kolena. Preko hiljadu naslova je upropašteno i ne nazire se kraj agonije jer još nije najjasnije ko je do kraja nadležan za ovu instituciju za koju „zvaničnici“ vole da kažu na proslavama da je „od nacionalnog značaja“. Upravni odbor Biblioteke i upravnik Sreten Ugričić pokušali su da oko čitave stvari ne dižu medijsku galamu, ali pomoć nije stizala ni sa jedne strane. Obratili su se Ministarstvu za kulturu RS, upravi Grada, Direkciji za izgradnju grada. U Biblioteku su stigli veštaci, konstatovano je da problem postoji i u magacin je stigla veća količina „zaštitne folije“ (najlona) da bi se fond koliko-toliko zaštitio dok se ne načini „elaborat sanacije hidroizolacije NBS-a“. Zidovi i ploče su popucali u poslednjih godinu i po dana dok je trajala rekonstrukcija parka ispred hrama Sv. Save, što je uprava Biblioteke i zabeležila foto-snimcima. Teški kamioni i mašine koji su raskopavali zemljište izazvali su poremećaj drenažnog sistema oko masivne zgrade Biblioteke, čiji se celokupan fond nalazi pod zemljom. Dok su se predstavnici Republike, Grada, neimara, donatora i Crkve slikali kraj snežnobelog hrama okruženog „fantastičnim parkom“, čija se trava zaliva uz pomoć najsavremenijih sistema, temelji Biblioteke počeli su da popuštaju i propadaju. Prema rečima članova uprave Biblioteke nadležni su izrazili zabrinutost, ali se rešenje problema ne nazire. Valjda je i za to potrebna „politička volja i donošenje adekvatnih odluka na vrhu“.

Poverenik

Kako „Blic“ nezvanično saznaje u Odboru za kulturu i informisanje Skupštine Srbije, prvi poverenik za informacije od javnog značaja biće Rodoljub Šabić, član predsedništva Socijaldemokratske partije i nekadašnji ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu koji je u julu 2003. godine podneo ostavku na tu funkciju nakon sastavljanja „neurednog“ biračkog spiska. Prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koji je stupio na snagu 13. novembra, poverenik je samostalan i nezavisan državni organ čija će osnovna funkcija biti rešavanje zahteva za ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja, rešavanje žalbi građana u slučajevima kada organi vlasti uskraćuju tražene informacije, iniciranje donošenja i izmena propisa, predlaganje mera i izdavanje naloga za obezbeđivanje primene Zakona.

Šabić je izjavio da ga je jedan broj nevladinih organizacija predložio za poverenika, da se o toj mogućnosti govorilo na Odboru, ali i da se još uvek nije izjasnio da li će prihvatiti tu funkciju. Ipak, on je objasnio i da sumnja u rešenost vlasti da primenjuje ovaj zakon, da je funkcija poverenika „dosta kontroverzna“, da mu laska što je predložen, kao i da se boji da će se sprovođenje Zakona pretvoriti u farsu. Prvi uslov da prihvati ovu dužnost jeste, kako kaže, konsenzus svih relevantnih političkih stranaka za primenu Zakona. Međutim, u Zakonu piše i da poverenik ne može obavljati funkciju u političkoj stranci, pa bi prvi Šabićev potez, ukoliko odluči da prihvati funkciju poverenika, bio istupanje iz SDP-a.

Rok određen za imenovanje poverenika ističe za tri nedelje.

Tolerancija

Ispred zgrade RTV-a Crne Gore 19. novembra, sat i po pred dolazak Atile Kovača, urednika časopisa „Dečko“ i prvog javno deklarisanog homoseksualca u Srbiji i Crnoj Gori, grupa od tridesetak „varvara“, navijača fudbalskog kluba Budućnost, okupila se pokušavajući da spreči njegovo gostovanje u emisiji „Otvoreno“. „Varvari“ su, kako tvrde, bili isprovocirani Kovačevim izjavama i naslovom intervjua „Podgoričani su prave mace“, što je bio dovoljan razlog za kamenovanje i povike „ubij, zakolji, da peder ne postoji“, iako je Kovač tokom emisije demantovao da je tako nešto rekao. Incident je okončan povređivanjem dva policajca i privođenjem tri „varvara“, koji su u policiji izjavili da su samo branili čast i ugled Podgorice od ataka homoseksualaca.

Emisija „Otvoreno“ je prva u Crnoj Gori u kojoj se otvoreno govorilo o homoseksualizmu. Samo nekoliko dana pre emisije Kovač je izjavio za „Vijesti“ da smatra da će seksualne slobode biti mnogo lakše prihvaćene u Crnoj Gori „jer je znatno manji broj histeričnih homofoba koji homoseksualce optužuju za sve što je loše u ovom društvu. Za posljednjih nekoliko meseci postigli smo više nego u Srbiji, u kojoj aktivnosti oko promovisanja seksualnih sloboda traju godinama“.

U isto vreme, crnogorska policija uhapsila je osobu iz Rožaja za koju se sumnja da je obolela od side. „Vijesti“ kao povod hapšenja navode spisak eventualno inficiranih osoba koje su bile u kontaktu sa obolelim. Direktor Instituta za zdravlje Boban Mugoša potvrdio je da je jedna osoba iz Rožaja upućena u Beograd da bi se utvrdilo da li je inficirana HIV-om, ali i skrenuo pažnju da policija nema zakonska prava da privodi ljude zbog sumnje da su inficirani. Nakon razgovora sa obolelom osobom policija je, prema „Vijestima“, sačinila spisak od trideset „potencijalno zaraženih“. U listu se navodi i da je javnost u Rožajama uznemirena i spremna da tu osobu, po njenom povratku iz Beograda, „potpuno odbaci“, a one koji su s njom „bili u kontaktu stavi na stub srama“.

Saradnja

Nakon što je Hemofarm sklopio ugovor kojim je za svoje potrebe investirao u Microsoftov softver, postao je deo programa u okviru kog je svim zaposlenima u ovom koncernu ponuđeno da pod povoljnim uslovima, na 36 rata, kupe računar jedne od najvećih IT kuća – Hewlett-Packard. Ponuda je formulisana tako da zaposleni mogu da biraju između dva tipa računara s mogućnošću nadogradnje. U zavisnosti od željene konfiguracije mesečna rata iznosi od 20 do 40 evra.

Naravno, to nije sve. Uz svaki kupljeni računar korisnik dobija Office Sistem 2003. i antivirus softver. Tržišna vrednost ovog paketa je 700 američkih dolara.

„Naša ideja je bila da kompanijama koje su kupile legalan Microsoftov softver (među kojima je i Hemofarm) omogućimo da pokažu brigu prema svojim zaposlenima i njihovim porodicama. Drugim rečima, želeli smo da im ponudimo i neku dodatnu vrednost, ovog puta u vidu mogućnosti kupovine hardvera pod povoljnim uslovima i nabavke softvera za kućnu upotrebu, takoreći besplatno. Osim toga, smatramo da na ovaj način doprinosimo razvoju informatičkog društva kod nas, što je jedan od naših ciljeva“, kaže Srđan Starović iz domaće kancelarije Microsofta.

Iako je akcija nedavno počela, interesovanje radnika za ovu ponudu je veliko, između ostalog i zbog toga što nabavka računara pre Nove godine podrazumeva oslobađanje od PDV-a. Očekuje se da i druge firme koje su sa Microsoftom sklopile OSL ugovore u najskorije vreme za svoje radnike obezbede slične pogodnosti.