Tamna strana uspeha

Slovenija se pola godine posle ulaska u Evropsku uniju suočava sa novim talasom otpuštanja. Iako je ulazak u EU u celini doneo brojne promene nabolje, pojedine industrijske grane polako gube trku. Istina, i pre 1. maja naslućivalo se ko će teško izaći na kraj sa evropskom i svetskom konkurencijom, pa su novi uslovi na otvorenom tržištu prisilili mnoge firme da krenu u „racionalizaciju poslovanja“, što je eufemizam za ukidanje proizvodnih pogona, otpuštanje radnika i zatvaranje vrata na donedavno renomiranim firmama. To je naličje priče o „slovenačkom imperijalizmu“ koji se, prema nekim površnim shvatanjima na Balkanu, navodno sprema na „pljačkaški pohod“ po državama nastalim na tlu nekadašnje SFR Jugoslavije. Istina je, međutim, surova i jednostavna, a svodi se na činjenicu da bi mnogi radnici u Sloveniji sve dali da ih njihova preduzeća i dalje „eksploatišu“, a ne da zbog konkurencije, nižih nadnica u državama Istočne Evrope i sveopšte globalizacije gube posao i bilo kakvu sigurnost. Jednostavno, sve više je preduzeća koja se sele u manje skupe države – ili sasvim prekidaju proizvodnju, objavljujući stečaj.

PRESUDILE KVOTE: Najgore je u tekstilnoj industriji. Pored svih problema oko kojih tekstilci kubure u poslednjih petnaest godina, s 1. januarom 2005. stiže još jedna rđava vest; tada stupa na snagu odluka Svetske trgovinske organizacije o ukidanju kvota za uvoz tekstila u države Evropske unije. Biće to nov udarac evropskim, dakle i slovenačkim fabrikama tekstila. Prema prvim ocenama, ukidanje kvota značiće prestanak posla za oko 8 do 12 odsto zaposlenih u evropskoj tekstilnoj industriji. U Sloveniji ova industrijska grana zapošljava 30.000 radnika. Ovde je to industrija sa najnižom stopom bruto dodate vrednosti na zaposlenog i s najnižom rentabilnošću u poređenju sa svim ostalim branšama. Indeks opasnosti od stečaja pokazuje da je unutar te grane posebno ugrožena industrija odeće, koja će se u roku godinu i po dana naći na pragu potpunog stečaja – dakle dve godine ranije od propasti koja prema analizama stručnjaka vreba i ostale grane industrije.

Najveći konkurent je i dalje Kina sa svojim jeftinim proizvodima. Slovenačkim tekstilcima je mala uteha to da će deo kvota ostati i posle liberalizacije. To su kvote za košulje i pulovere. Prema mišljenju direktora italijanskog preduzeća sa savetovanje Kast konsalting, Frančeska Pelizarija, opstanak tekstilne industrije u okrilju EU-a zavisi pre svega od uspeha u izradi visoko kvalitetnih proizvoda, a to nije naročito utešno za one koji se već nalaze u dužničkom lancu.

Planika, proizvođač obuće iz Kranja, tokom poslednje decenije već je preživela jedan stečaj. Pre pet godina posao je imalo 2100 zaposlenih, da bi posle stečaja ostalo „zdravo jezgro“ – sa samo 1400 zaposlenih. Ove sedmice je još 685 radnika, koji su dosad sačuvali svoja radna mesta u pogonima u Kranju i Turnišču, dobilo rešenje o prestanku radnog odnosa. Optimisti tvrde da će posla i ovoga puta biti, možda, za „nekoliko stotina ljudi“. Radnici, koji već dva meseca nisu primili plate u međuvremenu i dalje šiju cipele, optužujući bivšeg direktora Milana Bajžlja za debakl Planike. „A šta da radim?! Da sedim kod kuće i zurim u plafon?“, rezignirano se požalila novinarima jedna od radnica, koja za mašinama u Planiki radi više od 20 godina.

„INVAZIJA STRANACA„: Slične žalosne priče postaju, čini se, slovenačka svakodnevica. „Emona obala“ upravo je otpustila dvadesetak radnika, a prvi čovek Holdinga Iskra, Dušan Šešok, priznaje da će naredne godine posao izgubiti još oko 90 zaposlenih. Za otpuštene se neko vreme brine država, tako što im isplaćuje državnu pomoć koja, naravno, nije trajna. Ovu godinu će zapamtiti kao veoma tešku i u Fruktalu. Delimično je za to kriva poznata afera s radioaktivnim sokom od borovnica uvezenih iz Ukrajine. Iako je Fruktal uložio pozamašna sredstva u popravljanje imidža (o trošku Fruktala su u Sloveniju dovezeni čak i novinari iz medija sa područja nekadašnje Jugoslavije, sve kako bi im u Fruktalu „bolje objasnili svoje poslovanje“), ali ni to nije pomoglo. Skandal je ostavio neizbrisive finansijske posledice. Zato se u odeljenju koncerna u Duplici kod Kamnika planira pomenuta „racionalizacija“, posle koje će posao zadržati još samo 37 od 87 zaposlenih. Do sada su se u Duplici proizvodili voćni sokovi – ubuduće to više neće biti slučaj, pošto će Fruktal te iste sokove jeftinije proizvoditi u Makedoniji.

Nije lako ni najvećima. Zoran Janković, prvi čovek Merkatora, izjavio je da očekuje „manji profit Merkatora na slovenačkom tržištu zbog invazije stranih trgovačkih lanaca“, zbog čega je ova firma prisiljena da „gradi trgovačke centre na području nekadašnje Jugoslavije“. Jeftine namirnice očekuju slovenačke kupce na rafovima italijanskog Evrospina, a pored francuskog Leklerka i multinacionalnog Interšpara na tržište stiže i Lidl.

Sve to je manje poznata strana „priče o uspehu“, kojom su se ponosno dičili političari iz prethodne vlasti, a protiv koje ne bi ništa imala ni nova vlada sa Janezom Janšom na čelu. Nova vlada je stoga već najavila reforme, mada prvi potezi ne obećavaju hepiend. Novi ministar finansija Andrej Bajuk najavio je smanjenje poreza na kapital, a u međuvremenu se zakon o vrednovanju nekretnina i zakon o porezu na nekretnine, pod pritiskom najvećih vlasnika nekretnina u Sloveniji, ponovo našao u „frižideru“. Dok svi stručnjaci razbijaju glavu kako da zaštite interese kapitala, nema nikakvih najava da iko razmišlja o novim socijalnim programima za otpuštene radnike…