Vest koja je protekle nedelje najviše zainteresovala korisnike interneta u Srbiji jeste hapšenje jednog Šapčanina, osumnjičenog da je prikupljao i distribuirao dečiju pornografiju. Akciju je sprovela srpska policija, ali na dojavu američkog FBI-ja, koji je radio na razotkrivanju čitave mreže pedofila. Policajce je iznenadilo to da kriminalac nije bio neki perverznjak u godinama, takozvani „srebrni surfer“, što je uobičajeno u ovakvim slučajevima, već devetnaestogodišnji povučeni mladić iz, kako se kaže, dobre kuće.
Inspektori kažu da su bili sablažnjeni sadržajima nađenim u mladićevom računaru. Bez obzira na to što je istraga u veoma ranoj fazi, usudio bih se da pretpostavim da dečija pornografija i sklonost ka pedofiliji ne moraju biti jedino što je mladog Šapčanina privuklo da se uključi u pedofilsku mrežu. Podjednako je verovatno da je to bila faza u razvoju jednog sajber prestupnika, gde je distribucija pedofilskih sadržaja bila naprosto veliki izazov. Ako se to ispostavi kao tačno, da li je on manji grešnik? Nikako, čak naprotiv. U tom slučaju njegov jedini motiv je želja da čini prekršaje i krivična dela, uživajući u tom procesu i ne obazirući se na posledice. Kao takav, on je za društvo znatno opasniji nego kao pedofil, jer je spreman da štetu čini na svim mogućim „frontovima“, a jedini cilj je da ta šteta bude što veća, čime se njegov (negativni) značaj povećava.
Bilo ovo tačno ili ne za navedeni slučaj, ovo je zgodan povod da se o sajber kriminalu u Srbiji razmisli ozbiljno, pre svega o onome što čine maloletnici. Roditelji, ne samo u Srbiji, skloni su da minimizuju značaj elektronske delinkvencije, a potajno im čak laska što njihov mali ili mala „zna sa kompjuterom“. U svesti roditelja, ali i društva u celini, pravi se razlika između kompjuterskog kriminala i džeparenja, obijanja stanova, dilovanja droge i krađe automobila (na primer) iako se radi o istom, kriminalnom ponašanju. Tako se hakerski „poduhvati“, poput rušenja nečijeg sajta ili zatrpavanja servera, i u medijima opisuju kao „ugursuzluci“, na koje (ako su „mangupi“ Srbi, naravno) treba biti potajno ponosan. Naravno, kada sajber razbojnici naprave logičan prelaz sa tog „prihvatljivog“ prestupništva na nešto poput pedofilije, svi su u čudu i ne mogu da veruju. U čudu su i prestupnici jer ne mogu da shvate da će biti teško kažnjeni za nešto što sve vreme neometano rade. Što će reći da sa ozbiljnom kaznom, ali i društvenom osudom, treba krenuti mnogo ranije, čim neki nadobudni klinac počne da krade tuđe internet sate, na primer.
Ova naopaka shvatanja digitalnog doba nisu specifičnost Srbije ili Balkana, reč je o globalnom fenomenu, a dobar primer su presude izrečene u Londonu prošlog petka. Četvorica prestupnika, od kojih je jedan radio kao kompjuterski stručnjak u jednoj od najpoznatijih banaka (Morgan Stanley), a i ostali su takođe cenjeni sistem administratori, osuđeni su na zatvorske kazne od godinu i po do dve i po godine zatvora. Četvorka je, inspirisana Robinom Hudom, razbijala zaštitu na popularnim softverskim paketima i potom ih besplatno, internetom, delila sirotinji raji. Motivisala ih je mržnja prema softverskim gigantima poput Majkrosofta, a za sebe nisu uzimali novac. Nisu uspeli da impresioniraju tužioca koji ih je nazvao „običnim lopovima“.
