Vojislav Koštunica,
premijer, na otvaranju visoke peći u Smederevskoj željezari US Steel, kaže:
„Čelik je simbol čvrstine veze SAD i Srbije i dva naroda.“
(B92)
Mlađan Dinkić,
ministar finansija u Vladi Srbije, muzičar i kompozitor, ima razloga zbog kojih nije otišao u Budvu i gledao izvođenje svoje pesme na festivalu:
„Ne, ostao sam radije u Beogradu i celu stvar pratio preko televizije. Imao sam vremena i mogao sam da odem na dan u Budvu, ali nisam želeo da se to shvati kako vršim pritisak na ljude da moja pesma pobedi. Mislim da je Kebi u neku ruku bio hendikep što sam ja to što jesam.“
Da li će se posle velikog uspeha u Budvi posvetiti komponovanju:
„Ja sam završio nižu muzičku školu za klavir i to je moj osnovni instrument na kojem komponujem. Pesma Sanjam je iz 1987. godine, kada sam radio sa novotalasnim bendom Haralampije. Sve te stare pesme sačuvao sam na nekih pet, šest CD-ova i jedan od njih je slučajno dospeo Kebi u ruke. On je čuo pesmu Sanjam i tražio da je otpeva. Otišli smo kod Ognjana Radivojevića u studio i snimili je. Pre podne sam bio na sastancima sa MMF-om, a uveče išao u studio gde se radila pesma. Ovaj uspeh me je sad ohrabrio da ponovo počnem da komponujem. Mislim da će na jesen biti nekih iznenađenja, ali o tom potom.“
(„Blic“)
Dušan Mihajlović,
bivši ministar policije, lider Liberalne stranke, napisao je knjigu. Na pitanje da li između njega i ministra finansija ima netrpeljivosti, kaže:
„Nema netrpeljivosti. Poštovao sam profesora Labusa, a njega sam prihvatio kao profesorovog asistenta, agilnog i maštovitog skojevca, pored svih nestašluka oko Vidovdanskog sabora i upadanja sa ‘kalašnjikovima’ u institucije. Nismo se razdvajali sve dok Milošević nije odleteo za Hag. A onda sam dobio nož u leđa. Ipak, ne mogu da uzviknem: O, zar i ti, sine Mlađo! Ako na koga imam da se ljutim, to je na samog sebe. Kako bih mogao da se ljutim na nevaspitano dete zato što se uneredi kad spavate sa njim.“
Zašto ministra Dinkića nazivate „Mali Štetočina“?
„Zato što je večiti asistent i loš plagijator, tako da nikada neće biti veliki, već će završiti po onoj narodnoj ‘Videla žaba da se konji potkivaju, pa i ona digla nogu’. Jedino će nas njegovo izigravanje Robina Huda preskupo koštati, ali je on zato već najbogatiji Srbin svih vremena. To mu se mora priznati i čestitati, uvukao je ruke u sve naše džepove, a niko se ne buni. Za sada narod ćuti i trpi.“
(„Glas javnosti“)
Dragan Šutanovac,
o skupštinskom radu i poslaničkim platama kaže:
„Poslanici su, dobivši visoke plate, korumpirani. Sada ne moraju ni da budu na sednicama, jer čim dođu iz unutrašnjosti, mogu samo da se upišu i izađu u Beograd u kupovinu. To nema nikakve veze sa realnim životom. Reč je o bezobrazluku vladajuće većine.“
(„Glas javnosti“)
Dragan Živadinović,
nekadašnji savetnik i šef kabineta čuvenog saveznog ministra Gorana Matića,
sada žrtve „cenzure u srpskim medijima“ koja „ovih dana poprima zastrašujuće razmere“, otkriva nam da je Goranu Matiću „onemogućeno da u Tanjugovom Međunarodnom pres centru predstavi svoju knjigu U milosti anđela:
„Najnormalnije sam pozvao MPC i javila mi se izvesna gospođa Petkana. Nas je, pre svega, zanimalo kada MPC ima slobodan termin, koliko to košta i kakvi su uslovi održavanja konferencije. Napomenuo sam da se radi o knjizi nekadašnjeg saveznog ministra Gorana Matića, koja govori o propagandnom ratu između naše zemlje i NATO pakta, i da u knjizi postoje neke stvari koje dosad nisu objavljivane, a koje su veoma interesantne za javnost. Šta je bilo sporno? U početku ništa. Gospođa se lepo ispričala sa mnom, rekla mi je da postoji slobodan termin u četvrtak od 12 do 13 sati, a da je petak ceo slobodan, i da iznajmljivanje termina košta 11.880 dinara. Dogovorili smo se da se u toku dana čujemo i da utanačimo termin, najverovatnije za četvrtak, jer je želela da se čuje s direktorom MPC-a. Međutim, kad me je kasnije pozvala potpuno je promenila priču. Za ne verovati, ali odjednom mi je saopštila da nema slobodnih termina sve do 13. jula. Možete misliti kakav je to bezobrazluk. Šokiran njenom izjavom, tražio sam da mi omogući da se čujem s direktorom MPC-a ili Tanjuga, ali, po njenim rečima, i jedan i drugi bili su na putu. Gospođa Petkana mi je samo uspaničeno rekla da mi prenosi ono što joj je rečeno. Rekao sam joj da ću se potruditi da obavestim javnost kako se drsko ponašaju ljudi u MPC-u. To što je gospodinu Matiću onemogućeno da predstavi svoju knjigu nije ništa drugo do najobičnija cenzura. To je uvod u zabranu knjige i njenog autora.“
(„Srpski nacional“)
Jelena Karleuša,
pevačica, „taze raspuštenica“, koju je „beogradsko tračersko podzemlje već ‘sparilo’ sa Simonom de Karićem, bratom od strica njenog bivšeg supruga“, demantuje priču jednog tabloida po kojoj jedini Amerikanac među Karićima obasipa bivšu snajku cvećem i poklonima, pa postoje velike šanse da se ona vrati pod okrilje najbogatije srpske dinastije:
„To su najobičnije izmišljotine, koje su me, moram da priznam, slatko nasmejale. Što se muškaraca tiče, kao sveže razvedena nigde ne žurim, jer ne želim da ponovim istu grešku! Imam puno udvarača i, što je interesantno, svi bi hteli odmah da me žene, ali sam ja odabrala da neko vreme živim u ‘celibatu’. Okružena sam mojim divnim prijateljima homoseksualcima, a kad mi ponestane nežnosti – pomazim se sa mojim kerom! To je trenutno sve što mi je potrebno.“
Da li je istina da snima duet sa Nenadom Čankom?
„Čanka sam upoznala na jednom prijemu u Novom Sadu, gde nas je zabavljao duhovitim opaskama. Nedavno me je pozvao i rekao mi da ima životnu želju koju samo ja mogu da mu ispunim. Isprva sam bila malo zbunjena, mislila sam da je u pitanju neka od njegovih šala, ali kad mi je rekao da bi sa mnom hteo da snimi pesmu – pristala sam iz prve!“, kaže Karleuša, koju u tandemu sa Nenadom Čankom uskoro očekuje i snimanje prigodnog TV spota, za čiju je produkciju zadužena „ružičasta televizija“.
(„Kurir“)
Ljiljana Blagojević,
glumica, priča o razvodu braka:
„Najgluplja stvar je razvoditi se zato što se pojavi neki drugi čovek žena. Razvod treba da usledi kad ne možeš da podneseš da te neko dotakne u krevetu, kad presuši razmena emocija. A to što se neko posle 20 ili više godina braka zaljubio, ili mu se neko dopada, pa to je normalno i prirodno.“
(„Blic žena“)
Miruška Ralević,
viša sestra opšte prakse zaposlena u Hitnoj službi obrenovačkog Doma zdravlja, porađa žene „po pozivu, u kupatilima, njivama, ambulantnim kolima“, i priča:
„Ne mogu ponekad da kročim u kuću od buljuka tetki i strini koje dele savete budućoj majci kako da se porodi. A ona ne može da diše, a kamoli porađa. Jednom, dok sam se progurala kroz rodbinu, pitam majku koje joj je dete po redu. Kaže prvo, ali brzo se ispravila: ‘Jeste prvo, ali od drugog muža’. Kad sve to doživite, shvatite da nije samo greška u nedostatku porodilišta, već i u totalnoj neprosvećenosti trudnica na dovratku dvomilionskog grada.“
(„Glas javnosti“)
Đole Đogani,
pored pevačkog i igračkog ima još jedan talenat – voli da čupa obrve:
„U Italiji sam slučajno otkrio taj svoj talenat i tamo sam mnogim manekenkama i manekenima to radio, ali i mnogim poznatim ličnostima kod nas, Tijani Dapčević, Tanji Vojtehovski… Retko ko to može da uradi kao ja.“
(„Ilustrovana politika“)
Jelena Tinska,
balerina, novinarka i drugo, iz Beograda se sa svojih osam pasa preselila u Novi Sad:
„Goste ne dovodim u kuću jer se moji psi odmah potuku kada neko dođe. Moj frizer Mister X, kad dođe iz Beograda da me šiša kaže: „Tinska, nije mi jasno da li držite pse da vam niko ne bi došao ili vam niko ne dolazi zato što držite pse.’“
(„Ilustrovana politika“)
Aki Rahimovski,
pevač grupe Parni valjak u vreme kada bend slavi trideset godina postojanja, priča:
„Kao što je Ahilu peta, tako je meni kosa. Dva puta sam se šišao, jednom za vreme vojske i kada sam se venčao. Pratim trendove pored sina. Možda je ono što ja nosim demode, ali ne izlazim iz farmerica, volim i dalje kaubojke, šešire, kape. Nekada napravim afričke pletenice.“
(„Ilustrovana politika“)
