Dragan Šutanovac,
funkcioner DS-a, u rubrici „Sasvim lično“, otkriva:
Omiljena boja?
„Crveno-bela i plavo-žuta.“
Omiljeni cvet?
„Kale.“
(„Blic“)
Aleksandar Crkvenjakov,
jedan od autora „Nacionalnog dnevnika“ TV Pinka, na izjavu Aleksandra Tijanića da mu ova emisija ne može biti nikakva konkurencija i pitanje šta je to što će „Nacionalni dnevnik“ izdvajati od ostalih, odgovara:
„Dnevnik RTS-a je brend koji se razvija 45 godina, opstao je i u vremenu devedesetih kada je bio najgori na svetu. S druge strane, Tijanić se ne razume u pravljenje emisije, nije radio nijednu emisiju. On je svetski prvak kad treba pričati, naročito o sebi. Dok Dnevnik nacionalne televizije ima obavezu prema dnevnopolitičkim stvarima i Vladi, mi kao komercijalna televizija možemo izabrati ono najzanimljivije bez prikazivanja raznoraznih protokola. Pokušaćemo da gledaoce privučemo dobrom slikom, dobrom mrežom izveštača iz cele Srbije, ali i BiH i Crne Gore. Voli narod da vidi šta se radi preko plota.“
(„Blic“)
Nenad Ristić,
takođe autor „Nacionalnog dnevnika“, planirao je da se u nedeljnom izdanju ovog „Dnevnika“ TV Pink nekoliko minuta izdvoji za igranu formu. Zamišljeno je da kratke skečeve izvode doajeni srpske glume – Petar Kralj i Mira Karanović, tema je parodija na našu političku svakodnevicu:
„Reč je o paru koji se upoznaje slučajno. Iako je penzioner, on želi da postane političar kako bi osvojio nju, buduću TV voditeljku. Naravno, reč je o otvorenoj aluziji na sve veći broj naših političara koji se zaljubljuje u mlade TV urednice.“
(„Kurir“)
Dušan Prelević,
muzičar, „ugostio ‘Glas’“ i rekao „ja sam, bre, beogradski fašista“ i još ponešto:
„Cela ta moja generacija je sve nešto ošamarila, zagrebala i ništa nije isterala do kraja. U svemu smo mogli da budemo natprosečni, a najgore što je moglo da ti se desi je da ideš u gimnaziju i postaneš Dinkić.“
„Nekad me plima uhvati pod svoje i tad mi se čini da bih kao cunami mogao otići do Nju Orleansa, al’ stignem do Dorćola i već mi je dosadno. Kratkog sam daha za sve.“
„Kad ih čujem, ono ‘ljudska prava’, pa one babe što nešto kao brane životinje, odma’ se ‘vatam za pištolj. Promeniš kanal, a tamo ‘fešn vik’ traje već, evo, osma godina. Zato plaćam samo telefonski račun.“
Sa politikom je flertovao do 5. oktobra. Onda je (politički) zaćutao. Još 1992. bio je Koštuničin kandidat za Skupštinu.
„Znam ja ovu ekipu. Sa strane izgleda kao da ih je Sloba poslao na školovanje da otmu pare, pa su iskoristili ovaj zbunjeni narod da nastave da kradu. Deluju kao klinci kojima je neko dao državu da se malo zajebavaju s njom. Umesto da budu negde u Jatu ili Geneksu, presrećni ako ih direktor pošalje po burek. Sad ne možeš da stigneš da smisliš uzbudljivu priču od ovih koje ovi idioti odozgo mogu da naprave uživo.“
(„Glas javnosti“)
Branka Nevestić,
„bivša TV misica“, prešla je na TV Pink i na toj televiziji radiće samo emisiju „Piramida“ i ne brine je što na hrvatskoj televiziji „Piramidu“ vodi jedna od najvećih TV zvezda – Željka Ogresta:
„Nema opasnosti da bismo nas dve mogle to da radimo na isti način. Upoznale smo se nedavno i potpuno smo dve različite osobe. Iako ova emisija ima stroga pravila, dozvoljava se voditelju da bude kreativan.“
Da li će se i koliko mešati u sam tok debate?
„Tako i dolazi do izražaja spretnost i umeće voditelja, koji jeste u drugom planu, a opet sve konce drži u svojim rukama. Treba da postavlja prava pitanja u pravo vreme i tako održava tempo emisije. To i jeste izazov.“
(„Kurir“)
Vesna Đogani,
„najbolja plesačica među pevačicama i najbolja pevačica među plesačicama“, u intervjuu časopisu „Maksim“, kaže da „veruje u Boga i u horoskop“:
„U šolju od kafe sam gledala u osnovnoj školi kada sam tek počela sa drugaricama da pijem kafu, kao to nam je bilo interesantno, ali posle toga nisam. Meni je čak i gadno, ja pijem slatku kafu, kao treba sad da pijem gorku kafu, zbog tog soca koji mi je bio na početku interesantan, mislim, to je smešno. Ali dobro, kad si mlad onda si i malo glup.“
(„Nacional“)
Željka Zebić,
„jedna od najprofesionalnijih voditeljki RTS-a“, poslednjih nekoliko meseci „privlači pažnju drastičnom promenom imidža:
„Ispunjena sam na neki potpuno drugačiji i neobjašnjiv način, pa sam odlučila da poradim na svom izgledu u čemu mi je pomogao suprug. Nisam tipična žena koja ide od prodavnice do prodavnice, bira i zanoveta… Moj muž je svestan toga. On mi često kupuje garderobu, bira, usklađuje i savetuje mi šta da obučem i šta je moderno, a šta ne. Sada nosim ono što ranije nikada ne bih: majice bez rukava, kraće suknje.“
Kako se oseća?
„Sjajno, iako možda ne bi trebalo u ovo vreme kada svi kukaju.“
Kako deca reaguju na „novu mamu“?
„Mlađa ćerka, koja nije konzervativna, reaguje super, a starija to ne prihvata baš lako. Kada sam radila pirsing na pupku, mlađa je takođe htela da ga uradi, a starija mi je govorila da ja nisam normalna. E, tako isto reaguju i ljudi oko mene.“
(„Blic TV“)
Srđan Đurić,
šef kancelarije Vlade Srbije za odnose sa medijima, kaže da je za njega najveći izum XX veka – mini suknja, a na pitanje šta je najveća mana jednog muškarca, kaže:
„Žena!“
U čemu bi Boris Tadić uvek „matirao“ Koštunicu?
„Tadić bi sigurno pobedio u vaterpolu, a Koštunica bi ga matirao u šahu.“
Omiljeni erotski film?
„Erotika je ono najlepše što može da se vidi između muškarca i žene. Dakle, govorim o vizuelnom i ne bežim od toga da pogledam dobar erotski film. Ako lažno morališemo, mislim da je to normalno. A kao omiljeni, izdvojio bih fim Malena.“
(„TV novosti“)
Katarina Karađorđević,
princeza, već dve decenije supruga Aleksandra Karađorđevića, priča zašto je ljubomorna na njegov kompjuter:
„Osećam već kao da je kompjuter treća strana u našem braku, da više gleda u njega nego u mene, da će virus sa kompjutera preneti na mene. A onda pomislim možda je i zato što je kompjuter manji od mene, pa se trudim da smršam i budem vitka kao kompjuter. Trudim se da budem izazovna kao kompjuter, ali sam sigurna da kada pretražuje mene uvek naiđe na drugu, zanimljivu osobu, a na kompjuteru je to uvek ista mašina…“
(„Ilustrovana politika“)
Dragan Vasiljković,
ovde poznatiji kao Kapetan Dragan, u Australiji Danijel Sender, učitelj i promoter golfa, posle nedavnog povratka u Beograd, za šta mu je „istina najjači motiv“, kaže da mu je smernice dao i sam patrijarh Pavle:
„Rekao mi je da bog ne nagrađuje rezultat, nego trud. Jer, mi smo pred bogom pozvani da se borimo za istinu. I da se na tom putu do istine ne smemo ogrešiti da samo pratimo put jedne istine, a to je isitina boga našeg hrišćanskog. Te njegove reči su mi bile dovoljne da samom sebi i opravdam ovaj moj dolazak u Srbiju.“
(„Ilustrovana politika“)
Milovan Danojlić,
„proslavljen je pisac i pesnik, zahvalan je sagovornik i ne taktizira u odgovorima. Srpska otadžbina i dugo življenje u Francuskoj (EU), daju njegovim vidicima posebno važnu utemeljenost“, pa u to ime kaže:
„Živimo u državi čiji je jedan deo pod otvorenom, a drugi pod prikrivenom okupacijom. Ključna područja javnog života, vojsku, prosvetu, spoljne poslove i finansije, usmeravaju inostrani dušebrižnici, a nadgledaju njihovi unutrašnji pomagači i izaslanici. Razoružani smo vojno, privredno, moralno i materijalno, ozbiljan otpor ne možemo dati, a neki ljudi koji zauzimaju ključne položaje u zemlji i ne žele da ga daju. Naprotiv, oni okupaciju osećaju kao privilegiju i čast.“
(„Nacija“)
„Iscelitelj„,
„časopis o alternativi“, objavljuje recept protiv velike „strave“:
„Onaj koga je obuzeo strah, treba da sedne na kućni prag, a osoba koja ‘skida stravu’ uzme tri cerova ivera sa tri drvljanika. Iverje stavlja na zemlju, i to: prvi iver levo od ‘pacijenta’, drugi sa njegove desne strane, a treći ispred njega. Na prva dva stavi užareno ugljevlje posuto tamjanom, a na treći posudu sa vodom. Zatim sekirom ispisuje znak krsta nad pacijentovim čelom, izgovarajući sledeću bajalicu:
Sekirom te sečem, vatrom te gorim
tamjanom te kadim, vodom te umivam,
Ustu!
Idi u Lelejsku goru
gde petli ne poju
gde ovce ne bleje
gde konji ne vrište
gde kučići ne laju
gde devojke kose ne češljaju…
Idi u visine!
da nikoga ne sretneš,
nikoga da stigneš,
da ne možeš nikome da dosadiš.
Hajde, idi!
Sretan put!
Bajalica se izgovara tri puta zaredom, a onda se ugljevlje ugasi u posudi i tom vodom ‘pacijent’ umije.“
