Izbegličke studije
Podatak da na Beogradskom univerzitetu ne postoji predmet koji se bavi fenomenom izbeglištva potpuno je zapanjujući s obzirom na to da je Srbija i Crna Gora najopterećenija zemlja Evrope (i jedna od najopterećenijih na svetu) kada je reč o broju izbeglica i interno raseljenih lica na njenoj teritoriji. Nevladina organizacija Grupa 484 je, između ostalog i zbog toga, posle osam godina rada na terenu uvidela da postoji potreba da se problem izbeglištva uobliči i teorijski. Utoliko je prva sveska „Izbegličkih studija“ pionirski poduhvat na ovim prostorima usmeren ne samo na to da progovori o elementarnim problemima o kojima svi znaju ponešto ali se očigledno trude da ne saznaju previše (jer je prizor neprijatan: ko je izbeglica? ko je interno raseljeno lice? šta je to azil? šta su migracioni tokovi? kakav je odnos savremenih država prema imigraciji? itd.), nego i da probudi akademsku javnost i skrene pažnju političkih elita na preteške probleme koji umnogome prevazilaze granice nacionalnih država.
Problemu izbeglištva Liza Malki, Suzana Binder i Jelena Tošić prilaze iz antropološke perspektive, Mirjana Bobić iz sociološke, pravni aspekt obrađuje Tanja Pavlović-Križanić, istoriografski pristup Zoran Janjetović, politikološki Srđan Cvijić, dok je filozofska perspektiva zastupljena tekstovima Đorđa Agambena i Ivana Milenkovića.
I. M.
Istorija u izvorima
Izdavačka kuća Dosije objavila je Istoriju Srba u XVIII veku prema odabranim istorijskim izvorima, što je njihova treća knjiga iz edicije „Srpske istorijske čitanke“, prethodne su se bavile dokumentima od VI do kraja XVII veka. Autor sve tri knjige je profesor Vlado St. Marijan. Autor je, kako piše u predgovoru knjige, birao one istorijske izvore koji daju „sliku lične, neposredne, konkretne ljudske pojave i delatnosti“, smatrajući da je to „najbolji put za razumevanje prošlosti“ i najbolji put da čitalac nađe svoj lični interes u prošlosti. Na oko 500 strana, uz ilustracije, Vlado St. Marijan citira dokumenta koja vode iz godine u godinu XVIII veka, dodajući pre svakog elemente bitne za bolje razumevanje događaja o kome svedoči navedeni istorijski izvor. Te njegove napomene su, u stvari, neka vrsta putokaza kroz vek i jedina autorova, ako se tako uopšte i može nazvati, intervencija istorije.
S. Ć.
Ministar kulture Nikola Selaković je predložio da četiri muzejska predmeta dobiju status zaštite, a optužio konzervatore da su ga oduzeli Žiči, te da su kočničari zaštite naše baštine. Konzervatori RZZSK imaju dokaze da je sve suprotno
Dramaturg Spasoje Ž. Milovanović, novi je predsednik Odbora Bitefa. Voli brzu vožnju, pa Narodno pozorište u Nišu gde je do skora bio direktor, mora da plati kaznu
Beogradska filharmonija je koncertima u Indiji otvorila svetsku proslavu rođendana maestra Zubina Mehte. Jedno od iznenađenja na proslavi bio je i ajvar
Aleksandar Stamatović i Milan Stojković imenovani su za v.d. direktore Pozorišta na Terazijama i Teatra Vuk
Ne zna se ko je birao kandidate za nacionalnu penziju, ali ni još mnogo toga u vezi ovog priznanja kojim se država zahvaljuje umetnicima za vrhunski doprinos kulturi
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
