Prazan tanjir

„Kriv, nije kriv“, jedno je od najčešćih pitanja i nedoumica bez pravog odgovora koje se stalno čuje po medijima, na ulici, uostalom svuda. Preturanje po mučnim temama svakako nije tema za „razglabanje“ uopšte, a kamoli na svakom koraku. Ne krivim narod koji priča o svemu i svačemu, mnogima je samo to i ostalo, a ostalima uglavnom „servirano“, pa ko šta uzme, švedski sto je u pitanju, izbor isključivo lični. I tako, sa praznim tanjirom u ruci, idemo od vesti do vesti i uzimamo samo probrane, a u poslednje vreme se švedski sto prebacio u narodnu kuhinju, pa više i ne biramo. Naime, „dozovoljeno“ je narodu da priča, svašta, ali ne i organima vlasti. Tezgare kao da su na pijaci, daju se procene, često bez ikakve podloge i prethodne analize nadležnih struktura. Pa tako i potpredsednik crnogorske vlade Miroslav Ivanišević, posle nesreće, iznosi procenu da infrastruktura nije uzrok ove nesreće i tvrdi da crnogorska vlada u poslednje vreme nikako nije zapostavljala železničku infrastrukturu. Pa gde je profesionalnost ovde, gospodine Ivaniševiću? Koja crna procena? A o drugom delu rečenice mislim da je svaki komentar suvišan.

Dalje, kad sam prvi put čuo za ostavku crnogorskog ministra za saobraćaj gospodina Andrije Lompara, pomislih da je uradio pravu stvar koju bi svaki normalan čovek trebalo da uradi. Ali onda dođe vaš tekst gde dotični nudi ostavku jer, kako on kaže a u tekstu piše, sa tim ožiljkom na svojoj ministarskoj karijeri ne bi mogao i dalje da obavlja ovu funkciju. Dalje, kaže da mu je žao što se desilo sve za vreme njegovog mandata. Što ostavka nije podnesena usled katastrofalnog stanja crnogorske železnice?