Dva osnovna balkanska mita na kojima se zasniva dramaturgija ratova i medija jesu legende o srpskom junaštvu i hrvatskoj kulturi. Dramatični raspad Jugoslavije, obostrana medijska barijera i tranziciono pomirenje, sve su to pokušaji da se ove dve prepletene legende ispričaju novim generacijama Srba i Hrvata. Svi ostali narodi u ovoj tragikomediji shvaćeni su kao epizodne uloge ili kolateralna šteta. Već godinama virimo jedni drugima u dvorišta kroz rupe na tarabi, a u poslednje vreme kroz te rupe su nam provukli kablovsku televiziju. U Srbiji više ne možemo da dočekamo Beoviziju i nastup Grandovih zvezdica, jer je pitanje Evrosonga postalo suštinsko na Balkanu. Nije važno što vukovarski veteran iz čista mira počne da puca po pijaci u Pančevu, što sudija Vrhovnog suda odgovara zbog primanja mita, sin masakrira roditelje u Novom Sadu, vladika Pahomije biva oslobođen optužbi za seksualno zlostavljanje dečaka, u Hagu teče proces po tužbi BiH, sve je to mačiji kašalj ili ptičiji grip. U pitanju su proceduralne stvari. Da se ne lažemo, u Bosni je bilo i postrojbi Hrvatske vojske koja je uredno špartala Banjalukom u ratno vreme u punoj ratnoj opremi, da bi bolje zašla s leđa balijama, ali Hrvati su se izvukli. Kod nas je situacija komplikovanija, naročito nakon bombardovanja 1999, pa sad postoje i proceduralni problemi. Dosta je teško napraviti televiziju koja će delovati normalno u ovako nenormalnim okolnostima. Ako verujem direktoru RTS-a gospodinu Tijaniću da narod veruje RTS–u, našem tv-brendu, onda verujem da je najvažnija stvar na televiziji zabava.
Otud Beovizija postaje nasušna potreba, baš kao i Dora u Hrvatskoj. Tamo je na poslovično dosadnom takmičenju ršum napravila Severina pobedom i pesmom „Moja štikla“. Muziku je napisao Đorđe Novković, aranžman uradio Goran Bregović, a tekst je sročila Seve lično. Ovaj lascivni linđo uz dinarsko orzenje (ili ojkanje) uz vrhunsku Grand produkciju razvalio je otužnu festivalsku konkurenciju – Massimo (duboko osjećajno) i lokalne legende Ulični svirači u tango aranžmanu. Hrvatska muzička javnost smatra da je Severinina pjesma „srbočetnički turbo–folk„, „srbovanje“ i „vrhunac sustavnog uništavanja hrvatske glazbe“. U emisiji „Otvoreno“ na HRT-u gledao sam žustru polemiku gde su učestvovali – autor (prevejani muzički lisac Novković), povređeni pjevač–patriota i potpisnik prosvjednog pisma (Matko Jelavić), etnomuzikolog – intelektualka koja se bavi samo hrvatskom muzičkom tradicijom i mrzi turbo-folk i Severinin pornić, muzički kritičar koji je očajan što nema više klasike na HRT-u i antropolog koji donekle kapira Severinin fazon. Danas sam poptuno svestan da je turbo-folk najbolji lakmus papir za balkanske demokratije. Hrvatima smeta srpski prizvuk, Srbima turski i sve tako do Irana, gde se zbog prodaje takvih diskova odsecaju ruke. Prema anketama, 60 odsto mladih Zagrepčana voli srbijanski turbo-folk, što je tamo velika bruka. Arije iz Gotovčeve opere Ero s onoga svijeta deca smatraju delom Marka Perkovića Tompsona, baš kao što srednjoškolka u Beogradu veruje da su se četnici i partizani hrabro borili protiv Turaka. U Hrvatskoj su na Dori prvi put pale maske i pobedila je muzika koju narod na ovim prostorima najviše voli uprkos činjenici da nije politički korektna. Zamislite, recimo, raspravu o nacionalnoj kulturi i identitetu ABBA ili Džonija Logana. Posle godina zloupotrebe, narodnjaci postaju kohezivni faktor na Balkanu, pa je pesma „Moja štikla“ postala ključna numera i za Severinu i za Bregovića događaj po značaju ravan okupljanju Bijelog dugmeta. Neverovatno je što ekstremni kritičari (što je manir koji prati turbo-folk u Srbiji) počinju da traže čistotu etničkog porekla autora, utvrđujući da ni Severina ni Bregović ni Novković nisu etnički čisti Hrvati, već kojekakvi srpski polutani.
Gospodin Tijanić se u međuvremenu obratio gledaocima ubeđujući nas da će RTS imati u našem društvu ulogu koju BBC ima u britanskom. Evo, priznajem, plaćam pretplatu unapred, očekujem poboljšanja, neću da unapred budem zloban, iako me govorancija podsetila na Miloševića, ali poređenje RTS-a sa BBC-jem liči na zagonetku – više od autonomije, a manje od nezavisnosti. To je narodna zagonetka koju niko ne razume, dostojna Baš-Čelika, ali neko stalno smišlja nove. Nisu izbeglice nego privremeno raseljena lica, nije RTS nego nacionalna mreža evropske Srbije. I emisije tako menjaju ime kako se država smanjuje – od „Dozvolite da vam se obratimo“ ostade samo „dozvolite…“, kao da ih je neko ućutkao pre nego što su zaustili pitanje, a od „Nedeljom odmori!“ postade „Žikina šarenica“.
Ja sam samo želeo da čujem koliki je procenat naplate tv-pretplate, jer je to merljiv statistički podatak koji govori o stepenu poverenja. Dobar dan – naplatili smo 90 odsto uz račune, očigledno vam se program sviđa, 300 dinara nije neka kinta, verujete nam, do viđenja i laku noć.
Ovako su, da citiram Tijanića, razmere moje usamljenosti kao redovnog platiše tv-pretplate zaista kosmičkih razmera i epohalne. Ima li pretplatnikâ na drugim planetama?
Ministar kulture Nikola Selaković je predložio da četiri muzejska predmeta dobiju status zaštite, a optužio konzervatore da su ga oduzeli Žiči, te da su kočničari zaštite naše baštine. Konzervatori RZZSK imaju dokaze da je sve suprotno
Dramaturg Spasoje Ž. Milovanović, novi je predsednik Odbora Bitefa. Voli brzu vožnju, pa Narodno pozorište u Nišu gde je do skora bio direktor, mora da plati kaznu
Beogradska filharmonija je koncertima u Indiji otvorila svetsku proslavu rođendana maestra Zubina Mehte. Jedno od iznenađenja na proslavi bio je i ajvar
Aleksandar Stamatović i Milan Stojković imenovani su za v.d. direktore Pozorišta na Terazijama i Teatra Vuk
Ne zna se ko je birao kandidate za nacionalnu penziju, ali ni još mnogo toga u vezi ovog priznanja kojim se država zahvaljuje umetnicima za vrhunski doprinos kulturi
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
