Međuvreme

Lelić: Frule i Nikolaj

Lelić, Preobraženje, 19. avgust, subota, godine ove, Četvrti sabor frulaša. Manastirsko imanje, bina, sve same šarenice i ostali vez, napred plakati svetog vladike Nikolaja sa frulom, stolica, preko stolice peškir, na naslon stolice naslonjena ikona Bogorodice uz koju stajaše nekoliko frula, ispred bine, okolo, narod, i još koječega. Protođakon Ljuba Ranković zamoli sve prisutne da skinu kape, svi stadoše na noge, bi rezanje slavskog kolača, Blagosloven bog naš… Srećna slava frulaša Srbije.

Sabor otvori prvak frule Milinko Ivanović, na jednoj od Nikolajevih frula odsvirali Bože pravde, opet svi stadoše na noge, prvak frule nešto i reče, protođakon Ranković na binu, levo od one sa Bogorodicom, stavi još jednu stolicu na koju nasloni ikonu svetog Nikolaja, tradicionalno na binu stade Dragiša što ga zovu Runda Simić, pa se sve u stihu reče, Narode, Preobraženje gospodnje u Leliću danas/ svetinjom je svojom dočekalo sve nas/ Verne našoj pravoslavnoj veri/ pomoz’ bog sinovi i kćeri, pa nastavi i sa rimom se načisto sastavi, A Nikolaj Velimirović, mudre glave/ dostojan je svoje slave/ On je frulom od drveta/ otvorio vrata širom sveta/ I od njega mnogi čuše/ da je frula deo duše…

Onda uzeo da bude program, sve sami instrumental, Oj Moravo, Sinoć mi je ruža procvetala, Oj tavrlje vrtavrlje, op vrlje vrtavrlje, sve sami pobednici, bi i besednik koji sve to oplemeni, ne bi Bora Dugić iako po programu najavljen, jezici vele nije ‘teo svira za džaba. Program uz’o da traje, okolo narod, okolo štandovi sa razni sadržaj, ima i muzički, na jednom odvrnuta ponuda, Moja mala, moja mala dobila na pluća/ Legla sa mnom, legla sa mnom na ledinu vruća… Jedan od organizatora, sinđel Georgije, stao mirno pred kamerom, vladika Nikolaj je kao dete, i u izgnanstvu svirao frulu, ako bog da, na jesen će otvoriti školu frule. Pred kamerom i prisutni predsednik Opštine Valjevo doktor iz Nove Srbije Jovan Tomić, sa svoji ljudi sve prati poizdalje, razlog, ministar Velja nije prisutan, a kol’ko puta bio, koju gramatu on ovde nije dobio, omelo ga asfaltiranje po Kopaoniku, ali dr Jovan govori k’o sami ministar, odavno sve prati, svake godine sve više ljudi, bogat program, ovo je praznik kad se prave šanse za ženidbu pa nek momci vide s čime će zimu prezimiti.

Uto se manifestacija završi na pravi način, kako to samo Srbija ume, voditelj sve pozva u veliko i narodno kolo, do’vatiše se učesnici, do’vati se narod, pri’vatiše se i popovi, usitniše pred binom, stadoše tu da mu ga daju, protođakon Ranković, da bi sve bilo u duhu i veri, sve usmeri ka kapiji manastira. Odvrnuše se i oni štandovi sa svoju ponudu, Prošla je zima, snegovi se tope/ Dođi pope, ljubimo ti stope, i u šatrama uz put pripreme za popodnevni, za ihahaj nastavak, na svakoj šatri slika muzičara, na jednoj sami Mitar Mirić sa frizurom namaknutom na čelo.

Ekonomija: Rast životnog standarda

Prema najnovijim statističkim podacima, prosečna plata u Srbiji je u julu ove godine iznosila 21.774 dinara (262 evra), a prema kupovnoj moći viša je od junske za 0,9 odsto (259 evra). U Vojvodini, prosečna plata prošlog meseca iznosila je 22.047 dinara, a u centralnoj Srbiji 21.676 dinara. Opština sa najvećim platama u Srbiji u julu jeste Lazarevac, sa 35.923 dinara, a na vrhu liste se nalazi još nekoliko beogradskih gradskih i prigradskih opština: Surčin (34.389), Novi Beograd (32.592), Beočin (32.471), Vračar (31.688). Šesto mesto zauzima Kladovo, sa prosekom plata od 31.306 dinara. Zbirno, prosečna plata u Gradu Beogradu je 27.637 dinara, Novom Sadu 26.165 dinara, Nišu 18.895 dinara, a Kragujevcu 17.955 dinara. Opština u Srbiji sa ubedljivo najmanjim platama u julu je i dalje Bela Palanka (6952 dinara), iznad koje je Ivanjica sa prosekom plata od 7768 dinara. Po delatnostima u kojima se isplaćuju najviše plate na prvom mestu su zaposleni u duvanskoj industriji, sa prosekom od 67.935 dinara, a zatim slede zaposleni u bankama (51.084 dinara) i vazdušnom saobraćaju (49.485 dinara). Na začelju liste plata su i dalje tekstilci i konfekcionari koji su u julu primili u proseku 6065 dinara. Zaposleni u primarnoj industriji tekstila su prošlog meseca primili prosečno 5850 dinara. Zahvaljujući rastu životnog standarda poslednjih godina, domaći statističari će od oktobra početi da primenjuju potpuno nov sistem obračuna troškova života, odnosno potrošačke korpe domaćinstva. Kako je najavilo Ministarstvo trgovine, turizma i usluga Srbije, nova potrošačka korpa će biti proširena i ubuduće će osim izdataka za hranu obuhvatati i izdatke za garderobu, knjige, kulturne događaje i sport. U Ministarstvu objašnjavaju da će nova korpa i nov metod obračuna pokazivati standard stanovništva na obuhvatniji i realniji način, pa će i ovaj pokazatelj konačno biti uporediv sa rezultatima u zemljama EU-a. Ispitivanja koja su vršena u prethodnom periodu pokazuju da prosečno domaćinstvo u Srbiji više nije četvoročlano, već tročlano, pa će obračun troškova domaćinstva biti prilagođen i ovoj novoj „okolnosti“. Najveći deo mesečnih prihoda u Srbiji i dalje se troši na hranu, pa je udeo izdataka za ishranu i osnovno preživljavanje kod nas gotovo tri puta veći od onog u većini zapadnih zemalja. Redosled po visini učešća u rashodima nastavljaju izdaci za stanovanje, vodu, komunalne usluge, prevoz, kupovinu obuće i odeće, zatim opremanje domaćinstva, alkohol i duvan.

Arheologija: Ranovizantijski grobovi

Arheološka sreća u novim nalazima prati ovih dana domaće i nemačke istraživače na Gamzigradskom kompleksu u blizini Zaječara. Najpre je Branko Aleksić, apsolvent arheologije sa beogradskog Filozofskog fakulteta, otkrio dečji grob koji je s obzirom na izgled i priloge datovan na kraj IV i prve decenije V veka. Osim dečjeg skeleta, u grobu su pronađene dve bronzane narukvice, srebrni amuleti, delovi staklenog pehara i keramičke zdelice sa apliciranim figurama. Odmah zatim drugi iskopan grob iz istog ranovizantijskog perioda činili su ostaci muške osobe koja je na grudima imala lobanju deteta sa spaljenim skeletom, a od grobnih priloga tu je bila bronzana vojnička kopča. Magistar Maja Živić, kustos zaječarskog muzeja i istraživač-saradnik beogradskog Arheološkog instituta, pojašnjava da je još akademik Dragoslav Srejović pretpostavio da na ovom prostoru jugoistočnog dela arheološkog kompleksa, van bedema Galerijeve carske palate, postoji kasnoantička nekropola. Geomagnetska snimanja terena koja su obavili stručnjaci Arheološkog instituta iz Frankfurta, s kojima se realizuje četvorogodišnji istraživački projekat, pokazala su postojanje objekta veličine oko 100 kvadrata, ali je sada izvesno da su ovi ranovizantijski grobovi, koji svakako nisu jedini, očigledno delom presekli kasnoantičku nekropolu.

Inače, do kraja ove nedelje arheološki lokalitet Feliks Romulijana, kojim dominiraju ostaci istoimene carske palate tetrarhijskog savladara – imperatora Galerija, a nalazi govore da se ovde neprekidno živelo sve do sredine XI veka, biće pod stručnim okom izaslanika UNESKO-a Villema Vilemsa. On će proceniti validnost nominacije našeg prvog arheološkog kompleksa koji treba da se nađe na listi spomenika kulture pod zaštitom ove svetske organizacije.

Astronomija: Tri nove, okrugle planete

Umesto devet, Sunčev sistem od ovog meseca ima dvanaest planeta. Konvencija koja definiše kakva nebeska tela se mogu smatrati planetama promenjena je tako da su na listu planeta došla još tri mala tela Sunčevog sistema – Haron, Ceres i Ksena. To će značiti da će se uskoro menjati udžbenici i enciklopedije u celom svetu. Ove dramatične odluke razmotrene su na XXVI Generalnoj skupštini Međunarodne unije astronoma (IAU) koja se održava od 14. do 25. avgusta u Pragu. Kako bi se konačno raspravilo pitanje definicije planete, više od 3000 astronoma iz celog sveta okupilo se prošle nedelje u prestonici Češke, u blizini carskog zamka gde su u XVII veku astronomi Johan Kepler i Tiho Brahe svojim merenjima udarili temelje Kopernikovom heliocentričnom sistemu sveta. Problem sa definicijom planete potiče još iz 1930, kada je otkriven Pluton kome je status planete odavno priznat. Ali, to je dovedeno u sumnju 2003. godine kad su američki astronomi sa Instituta za tehnologiju u Kaliforniji otkrili jedno telo u Kuperovom pojasu koje je veće od Plutona i koje je označeno kao UB313, a nezvanično nazvano Ksena. Do sada se planetom smatralo telo koje kruži oko zvezde i ima dovoljno veliku masu i prečnik, ali ova definicija nije bila dovoljno precizna da se reši problem sa Ksenom. Prečnik ovog tela iznosi oko 2400 km, što je za 110 km više od Plutonovog. Pojedini astronomi su zato tražili da se Kseni prizna status desete planete ili da se isti oduzme Plutonu, što je pak nezamislivo iz istorijskih razloga. Na kraju je odlučeno da se redefiniše sam pojam planete. Prema novom predlogu koji je sastavio Komitet Međunarodne unije astronoma, da bi nebesko telo bilo planeta ne sme „da bude u orbiti neke zvezde, ne sme da bude zvezda niti satelit neke druge planete“, i drugi uslov – „da ima masu dovoljnu da njegova gravitacija može nadvladati druge sile, tako da se formira u ravnotežnom, gotovo okruglom obliku“. Drugim rečima, planete u našem solarnom sistemu mogu biti samo tela sfernog oblika koja kruže oko Sunca. Pri definisanju planete, astronomi su se očigledno vodili najnovijim saznanjima kosmologije, opštom terijom relativnosti i fizičkim teorijama o nastajanju svetova, ali i tradicionalnim stavom da je sferni oblik najsavršeniji u svemiru. Na osnovu nove definicije koju su neki astronomi kritikovali kao suviše nejasnu, planete su pored Plutona postali Haron, koji sa Plutonom čini dvojni sistem i za koji se ranije smatralo da je njegov satelit, zatim sporna Ksena i dosad najveći asteroid solarnog sistema – Ceres. Pored ove odluke, sedmočlani komitet je doneo i predloge o novoj klasifikaciji tela u Sunčevom sistemu, a svoje predloge predstavio generalnoj skupštini Međunarodne astronomske unije koja je o njemu glasa 24. avgusta.

Tehnologija: Plazma umesto zubara

Prilikom odlaska kod zubara sigurno se ne može doživeti ništa lepo. Strahovi se javljaju odmah, već pri zakazivanju pregleda, i traju sve do izlaska iz stomatološke ordinacije. U međuvremenu, tu je sterilna čekaonica sa slikama novih zubnih medikamenata i nerealno zdravih osmeha, zatim famozna zubarska stolica, razna stomatološka oruđa i oružja, igle, noževi i bušilice, one sa mlazom vode i one užasnije, čisto mehaničke, što uvek nekako pogađaju rezonantnu frekvenciju zubne šupljine, uz sve to neizbežni bolovi, krv, neprijatni zvuci i mirisi, tuce raznih supstanci koje se stavljaju u usta i nadutost od lokalne anestezije. Sve to da bi se kako-tako pobedio karijes i savladale njegove posledice. Uobičajena higijena zuba sa klasičnim četkicama i običnim zubnim pastama sa fluorom retko je sasvim dovoljna da se izbegne stomatolog. No, moguće je da zubima, umesto stomatologa, u ratu sa bakterijima lakše može da pomogne moderna fizika, tačnije plazma, vreli naelektrisani gas brzih čestica, ranije klasifikovan kao četvrto agregatno stanje. Američki fizičari su razvili novu plazma tehnologiju koja uspešno uništava bakterije u ustima. Plazma je jonizovani gas, što znači da se sastoji od naelektrisanih jona ili elektrona i obično se dobija izuzetno snažnim električnim poljima koja izbijaju elektrone iz omotača atoma pretvarajući ih u jone. Koristi se u proizvodnji poluprovodničkih tehnologija, a uočeno je da se može efikasno koristiti i u medicini. Međutim, temperature plazme obično su veće od nekoliko hiljada stepeni Kelvina, pa je bilo nezamislivo da se plazma unese u unutrašnjost usta. Pre tri godine su holandski naučnici sa Tehnološkog univerziteta u Ajndhovenu razvili iglu sa plazmom koja radi na sobnim temperaturama. Na osnovu tog prototipa sada su američki fizičari Džon Gori i njegove kolege sa Univerziteta u Ajovi napravili plazma iglu kojom su u petri šolji uništili koloniju bakterija Streptococcus mutans. Uređaj se sastoji od oštre, pet centimetara duge igle sa staklenom gasnom tubom sa helijumom. Kada se uređaj uključi, električno polje na vrhu igle postaje tako visoko da jonizuje gas pretvarajući ga u plazmu. Ali, oblast plazme je vrlo mala. Na vrhu igle se formira takozvana „ubitačna tačka“ prečnika svega pet mm, tako da njena visoka temperatura ne može da se oseti. Gori i njegovi saradnici smatraju da se bakterije Steptococcus mutans odstranjuju iz zubne gleđi tako efektno jer kiseonik i slobodni radikali opstaju u plazmi kraće od jedne milisekunde. Naučnici očekuju da će ovaj eksperimentalni prototip vrlo brzo zameniti klasične četkice, a možda i zubara.

Izgradnja: Asfaltirana obilaznica

Krajem nedelje na beogradskom aerodromu „Nikola Tesla“ završeno je asfaltiranje obilaznog puta oko perimetra kompleksa aerodroma koji je decenijama bio od šljake. Iako obilaznica neće mnogo značiti građanima, ona je vrlo značajna jer se nalazi uz graničnu ogradu i svakodnevno je koriste službe koje kontrolišu ovu zonu, a međunarodni standardi takođe zahtevaju da takav put bude asfaltiran. Dužina obilaznice je 12 kilometara i širine je tri metra. Novina je, za naše uslove, da je obilaznica rađena preradom već korišćenog asfalta, čime su troškovi smanjeni za oko 10 miliona dinara, a asfalt je ipak ostao odgovarjućeg kvaliteta. Generalni direktor JP Aerodrom „Nikola Tesla“ Nebojša Nedeljković kaže da je osavremenjivanje ovog puta još jedan korak ka cilju da „Nikola Tesla“ postane glavni aerodrom u ovom delu Evrope. Obilaznica je u tom smislu pomoć strategiji bezbednosti i prevencije na aerodromu. Ova strategija bezbednosti će, po njegovim rečima, biti drugačija u odnosu na zemlje u okruženju, koje karakteriše pasivan i mnogo skuplji sistem bezbednosti. Uskoro će u blizini aerodroma biti izgrađen kargo i biznis centar, nakon čega će se, po mišljenju Nedeljkovića, prostor oko aerodroma intenzivno razvijati. Ove godine je od strane engleskog Instituta za upravljanje transportom JP Aerodrom „Nikola Tesla“ Beograd nominovan za najbolji regionalni aerodrom u 2006. godini.

Beograd: Rešavanje problema pasa lutalica

Tokom Dana napuštenih životinja, 19. avgusta, Beogradska koalicija za zaštitu životinja prikupljala je potpise za peticiju kojom se traži uvođenje kategorije zaštite životinja u Ustav Srbije, tražeći da se u njemu nađe rečenica „životinje imaju pravo na život u skladu sa svojom vrstom i zakonom“. Kako kažu u ovoj organizaciji, u proteklih pet godina imali su više od 2500 prijava različitih vidova zlostavljanja životinja, a najviše slučajeva odnosilo se na zanemarivanje. Slede fizičko, psihičko i na kraju seksualno zlostavljanje. Istog dana, vlasti Beograda promovisale su strategiju za rešavanje problema pasa lutalica, čije sprovođenje počinje 1. septembra. Prema njoj, nakon hvatanja, agresivni psi će biti eutanazirani, a ostali, po obavljenoj sterilizaciji, mikročipovanju, vakcinaciji i pošto im budu stavljene narandžaste ogrlice, biće vraćeni na izvorna staništa. U ove svrhe do kraja godine biće izdvojeno 5,2 miliona dinara. Kako je najavljeno, u planu je mesečna sterilizacija i čipovanje 255 napuštenih pasa. Strategijom je predviđeno da svi koji budu želeli da udome psa, svog budućeg ljubimca, sterilisanog, mikročipovanog i vakcinisanog, mogu da uzmu iz azila za pse u Ovči. Ovi vlasnici biće oslobođeni plaćanja takse i vakcinacije u naredne tri godine. Planira se obnova postojećih i otvaranje novih gradskih prihvatilišta za pse kapaciteta oko 50 pasa, a završena je i planska urbanistička dokumentacija za groblje kućnih ljubimaca. Takođe, Beograđani koji imaju pse mogu besplatno ugraditi mikročip svom ljubimcu, a grad je najavio da je u toku nabavka 15.000 mikročipova. Kako je rečeno, Gradska uprava se odlučila za ovaj potez kako bi stimulisala građane da budu odgovorni vlasnici.

Društva za zaštitu životinja pozdravila su odluke gradske vlasti. Kako je najavljeno, beogradski model rešavanja problema pasa lutalica prihvatiće svi gradovi i opštine u Srbiji.

„Službeni glasnik„: Penzija za Jovanku

Vlada Srbije odobrila je Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku sredstva iz budžetske rezerve u iznosu od 638.953 dinara, kako stoji u poslednjem broju „Službenog glasnika“, „na ime isplate naknade za izuzetnu penziju Jovanke Broz“. O realizaciji ovog rešenja trebalo bi da se stara Ministarstvo finansija. Iako u odluci Vlade nije navedeno za koji period je namenjen novac, pojedini mediji navode da su u pitanju isplate za period od maja do kraja ove godine. Bivšoj prvoj dami nikada nije pripala porodična penzija na koju je imala zakonsko pravo, iako je njen muž Josip Broz Tito ostvario 72 godine radnog staža, u kojimu je uračunat i borački staž iz Prvog i Drugog svetskog rata. Umesto toga, Jovanka je u poslednje dve decenije primala mesečnu apanažu u visini plate članova predsedništva SFRJ, a u novije vreme u visini primanja šefa države. Od Brozove snrti, 1980. godine, Jovanka je živela u vili u Užičkoj 15 na Dedinju, u veoma lošim uslovima. Početkom ove godine, tadašnji ministar za ljudska i manjinska prava Rasim Ljajić angažovao se na rešavanju njenih problema, pa su na vili zakrpljene rupe na krovu i popravljeno grejanje. Ostatak sredstava iz budžetskih rezervi Vlada Srbije raspodelila je Upravi za zajedničke poslove republičkih organa na ime neizmirenih obaveza institucija bivše državne zajednice Srbija i Crna Gora i Saveta ministara, u ukupnom iznosu od 69.445.715 dinara, od kojih je jedan deo namenjen za zarade zaposlenih. Deo novca iz budžetskih rezervi dobila je i Narodna skupština, a novac je namenjen izmirenju obaveza preuzetih od Skupštine SCG koje iznose oko 90 miliona dinara. Sredstva su dobili i vladina Kancelarija za odnose sa medijima (šest miliona dinara za finansiranje redovnih delatnosti) i Ministarstvo za kapitalne investicije (osamdeset šest miliona za finansiranje projekta izgradnje lokalnih puteva). Na ime subvencija Vlada će iz tekućih budžetskih rezervi finansirati javne ustanove Radio Jugoslavija, Filmske novosti i Jugoslovenski pregled i Javno preduzeće Novinska agencija Tanjug.