Spala briga na dva slova

Pre tri meseca otvoreno je pitanje „internet imena“ Srbije i mada je u međuvremenu „izbor“ te dvoslovne oznake sužen na šest mogućih kombinacija koje počinju na slovo S (.sf, .sp, .sq, .ss, .sw, .sx), prava bitka kao da tek počinje. Za one koji priču nisu koncetrisano pratili, Međunarodna organizacija za standardizaciju ISO, koja donosi konačnu odluku o toj oznaci, poručila je institucijama u Srbiji da se opredele za jednu od preostalih kombinacija koje počinju na slovo S, odbijajući prethodno predlog da to bude RS od Republika Srbija. Crna Gora je u međuvremenu dobila oznaku .me i bez puno buke okončala taj posao.

U Srbiji, biće, stvari ne mogu da se rešavaju jednostavno to jest došlo je do ozbiljne prepirke oko toga da li treba odabrati .sp (što je u pola glasa predložio i ISO) ili .ss, za šta se najgorljivije zalaže Ministarstvo spoljnih poslova, tačnije ministar Vuk Drašković, uz obrazloženje da bi to značilo Srbi, Srbija.

Među kombinacijama koje su preostale, ove dve su svakako najzgodnije. SX, SW i SQ su sasvim neprihvatljive jer je, pored S, reč o slovima koja u srpskom jeziku ne postoje. Povezivanje Srbije sa SF zahteva dosta mašte i kreativnosti, bio bi to pravi science fiction (naučna fantastika) mada se nekim lokalnim internet ugursuzima to dopalo. Bilo je i ideja da se od Surinama otkupi domen SR, koji bi bio idealan, ali to više govori o tome koliko su pojedinci u Srbiji mimo sveta. Već dodeljenim domenima, kao uostalom i imenima država, ne može se trgovati. U suprotnom, možda bi Srbija mogla da od Surinama preuzme i samo ime države, pa bi domen dobila gratis! Da ne bude zabune, nacionalni domen može da se zakupi (primeri su .to i .tv), ali od strane neke firme koja želi komercijalno da ga koristi. No, ti domeni i dalje pripadaju zemljama kojima ih je ISO dodelio i tako će biti dok te zemlje postoje (pa čak i nekoliko godina posle toga).

Zapravo, predlog da domen bude .ss problematičan je zbog toga što kod mnogih ljudi on budi sećanje na zloglasne nacističke jedinice iz Drugog svetskog rata. MIP je čak izdao i saopštenje da su Srbi i Srbija stariji od esesovaca i da je neshvatljivo da se njihovom predlogu nalazi takva mana. Istina je da bi sa .ss najviše problema imali ljudi u Srbiji, dakle upravo oni koji bi trebalo da svoje sajtove pod tim imenom (pre)registruju. U većem delu sveta dva spojena S ne izazivaju nikakve emocije, ni dobre ni loše. Dakle, sam po sebi taj predlog je jednako dobar kao i .sp, pod uslovom da velika većina građana Srbije u njemu vidi isto ono što i ministar Drašković.

U suprotnom, ako je prva asocijacja nacizam, a ne, recimo, Samostalna (Svetosavska, Slobodna, Sajber itd.) Srbija, onda će prelazak sa .yu na .ss ići sporo, što bi bio najgori ishod. Jer forma u ovom slučaju baca senku na suštinu, odnosno potrebu da se internet prostor Srbije što pre valjano uredi. Dodeljivanje nacionalnog domena biće dobra prilika da se taj proces malo ubrza. Ono što onespokojava jeste to što je i dalje apsolutno nepoznato koja bi institucija (skupština, akademija, vlada, neko pevačko društvo…) trebalo u ime naroda da se pozabavi jednom od najvažnijih oznaka nacionalnog identiteta, u budućnosti možda i najvažnijom.