Međuvreme

Divčibare: Žičara

Investicionim planom Vlada Srbije je opredelila milione i za Divčibare, te je već prosečena staza na Crnom vrhu na koju će biti postavljena žičara, polovna, dopremljena sa Kopaonika. Najavljeno da će temeljac za žičaru temeljno udariti kapitalni ministar Velja Ilić.

U ponedeljak, 13. i ovog meseca, u hotel „Pepa“, koji bio zborno mesto, prvi stigli opštinski čelnici Valjeva, koji su redom u kapitalnoj partiji. Onda priš’o novi valjevski vladika Milutin sa svoji, kad je dočekan novosrbijanski i kako treba, svi seli za postavljenu sofru, pod dve uramljene i u boji slike oba pokojna roditelja gazda Pepe. Ko je onda stig’o, onda stig’o novinar Petar Lazović sa svoj „krajsler“ džip. I novinar koga su svi oslovljavali sa Coka bio kako treba i tri puta i od svakog pozdravljen. A onda, onda je stig’o On, ministar, prvi ga i napolju doček’o mesni paroh Stojadin Pavlović, predsednik mesne zajednice Divčibare, predsednik udruženja Divčibare, organizator izbora za divčibarsku lepoticu plus korisnik kredita Ministarstva turizma kojim gradi apartmane. Drugi se sa ministrom pogledo novinar Coka, onda se i ostali do’vatili sa svojim čovekom. Dok se Velja po pravilu službe bavio vladikom, opštinski službenici iskoristiše momenat i priliku da se srdačno do’vate sa Veljinim vozačem.

Kad je doček obavljen, sedoše pod one uramljene i u boji slike oba pokojna gazde Pepe roditelja, nazdraviše, pa se digoše, ministar sede za upravljač novinara Coke džipa, ostali za njim, pa uzbrdo. Kad stigoše gore, mešalica za beton, daskama išalovana rupa, tri lopate, nova i plava kolica, a dole prosečena padina. Tu i tabla, investitor Vlada Srbije, tu i zastrt astal, gibanica, vinjak, viski, rakija. Velja stade kod rupe, i upita, Je l’ se odavde kreće, dobi odgovor da se kreće, ali ko da mu to ne bi dosta, ministar upita novinara Coku, Kakva je staza, Coko, Odlična, iz prve odgovori novinar Coka. Ali, valjalo je delovati, ministar sugerisa da se manu kolica i lopate, nego da direktno i svečano sipaju malter iz mešalice u rupu. Uključiše mešalicu, pustiše malter u rupu. Novinar Coka upita ministra gde će se obrati novinarima, ministar odbi, prvo vladika, i vladika sa svoji osvešta rupu, i još reče, Neka bude od boga blagosloveno i srećno.

Onda se ispred rupe javi jedan, direktor li je, iz Skijališta Srbije, reče da je ovo veliki dan za Skijališta Srbije i za čitav ovaj kraj, zamoli g. ministra da se i on obrati. Reče se i g. ministar, Mi smo obećali da ćemo do školskog raspusta uraditi žičaru, žičaru smo dopremili, velike investicije i radovi su u toku…

Bi posluženje, novinar Coka pozva kolege da se posluže i oni, Velja uze gibanicu plus vruću, gazda Pepa informisa da ima i rakije i vinjaka, Valjevci uzeše da ubeđuju ministra da ostane, spremljen ručak, ne može, žuri na sahranu, umro mu predsednik odbora u Vrnjačkoj Banji, i to na tribini, kako, on uzeo da govori, kad, samo ga čovek udari iz sve snage i pade na sto, on skoči, ovaj ga udari glavom u grudi, iskolačio oči, umro mu na rukama. Novinar Coka se prekrsti, i ostali se prekrstiše, udariše u povratak, sad novinar Coka, sa ministrom do sebe, sede za volan svog džipa. Svratiše kod gazda Pepe „na dva minuta“, red je kad čovek zove da se svrati, ministar zbog sa’rane ustade od predjela, svi ga stojeći ispratiše, ode, ostali, sa novinarom Cokom, koji je isto žurio, pređoše u hotel „Maljen“ za postavljen ručak, valjalo je dostojno obeležiti početak velikih radova, investicija, i sve te infrastrukture.

D. Todorović

Slovenija: Ponovo se upoznajemo

Na poziv slovenačkog Ministarstva prosvete i sporta, pedesetak osmaka iz škola „Ljuba Nešić“ u Zaječaru i „Gornja Jablanica“ u Medveđi, proveli su nekoliko dana u gostima kod vršnjaka u Ptuju, Celju, Ljubljani, Kopru i Kranju. Ovu vanrednu ekskurziju u nekadašnju jugoslovensku republiku inicirala je slovenačka ambasada u Beogradu, u želji da 14-godišnjaci koji su se rodili nakon osamostaljivanja Slovenije upoznaju mesta koja najverovatnije nisu imali priliku da posete. Uz neverovatnu organizaciju i osmišljenost svakog trenutka u proputovanju, kako ističu pratioci koji su bili sa njima, domaćini su se potrudili da se ovi dečaci i devojčice vrate kući puni lepih utisaka o zamkovima, tvrđavama, muzejima, galerijama i prirodnim lepotama Slovenije. Ono što su još poneli su mnogobrojni brojevi telefona i mejlovi novih prijatelja iz đačkih domova i kuća vršnjaka u kojima su boravili.

Šta su još primetili? Nikola, Jovana i Milica kažu da njihovi drugari ne govore srpski, ali to u njihovim godinama nije nikakav problem za sporazumevanje; njihovi roditelji uglavnom znaju srpski, vredni su, ljubazni i dugo rade; imaju velike kuće, super žive i darovali su im mnogo poklona.

Da su đaci iz Zaječara i Medveđe bili u pravoj maloj diplomatskoj misiji svedoči i to da ih je dan pred povratak primio dr Dimitrij Rupel, ministar inostranih poslova Slovenije, koji je bio zadovoljan što su se lepo proveli i rekao da su deca iz Srbije uvek dobrodošla u njihovu državu. Fotografije ministra sa đačkom delegacijom odmah su se našle i na sajtu ovog ministarstva. Utiske je po povratku želeo da čuje i Miroslav Lucij, slovenački ambasador u Beogradu, kao i konačno Zaječarci i meštani Medveđe, tako da su mladi putnici još danima prepričavali ono što su doživeli u Sloveniji. Ono za šta se sada spremaju jeste da osmisle kako će se uskoro pokazati kao domaćini novim slovenačkim prijateljima koje su pozvali u goste.

D. Mihajlović

Popularni naučni listovi: Penzionisani „Mladi fizičar“

Posle osam brojeva koji su bili retko osveženje u ustajalom svetu domaće popularne nauke, časopis „Mladi fizičar“ prestao je da izlazi u dosadašnjem obliku. Tokom poslednje dve godine, devojčice i dečaci u osnovnim i srednjim školama širom Srbije mogli su svakog tromesečja u ovom moderno dizajniranom listu da saznaju zašto Pera Kojot nikada ne može da uhvati pticu trkačicu, koje su fizičke tajne šešira profesora Dambldora, kakva je mehanika lepih fudbalskih golova ili kvantnomehaničko objašnjenje Deda Mraza. Uprkos stalnim pohvalama i obećanjima, ni Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine ni Ministarstvo prosvete i sporta nisu pružili odgovarajuću podršku redakciji i izdavaču ovog lista. Njegova dalje sudbina je neizvesna.

„Listovi poput ‘Mladog fizičara’ su veoma važni za regrutovanje i formiranje naučnog podmlatka koji je neophodan za dalji razvoj naše zemlje“, rekao je za „Vreme“ profesor Ilija Savić, predsednik Društva fizičara Srbije (DSF), koje je bilo izdavač časopisa. „Do sada smo dobijali sredstva koja su bila nedovoljna za pokrivanje svih troškova, tako da je Društvo ulagalo velike napore da finansira izlaženje lista u obimu i izgledu koji je redakcija zamislila“, rekao je profesor Savić.

„Mladi fizičar“ je počeo da izlazi još u jesen 1976. godine, a tokom tri decenije postojanja doživljavao je uspone i padove, menjajući redakcije, izgled i tempo izlaženja. Krajem 2004. godine, DFS je uložio poseban napor da oživi ovaj stari list. Za urednika je postavljen Duško Latas, asistent na Fizičkom fakultetu u Beogradu, okupljena je nova redakcija, a koncepcija lista je dramatično poboljšana. Tema svakog broja je vezana za fiziku svakodnevice, a redakcija je pronalazila naučna objašnjenja pojava u kuhinji, crtanim filmovima, ekonomiji, umetnosti, automobilima, košarci i fudbalu. No, bez prave spoljne podrške, energija autora „Mladog fizičara“ potrošila se posle dve godine truda.

„Objavljivanje lista ipak ne treba vezivati za jednu redakciju“, rekao je profesor Savić i optimistično dodao kako smatra da će „Mladi fizičar“ nastaviti da izlazi u nekom obliku, bez obzira na to da li će od Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine dobijati sredstva, ali bi „stalna pomoć bila više nego dragocena“. Možda će Društvo fizičara Srbije, kao što je to činilo u poslednjih 30 godina, opet uspeti da okupi novu redakciju koja će uložiti novu energiju i doneti sveže ideje da bi na zanimljiv i uzbudljiv način obrazovala i stvarala novi naučni podmladak. Da li će nadležna ministarstva i tada na prijemima i sastancima hvaliti entuzijazam takvog poduhvata i, pritom, opet samo ravnodušno posmatrati koliko će on trajati?

Trenutno u Srbiji neredovno i sa velikim mukama izlazi više naučno-popularnih i dečjih listova, među kojima su najžilaviji šezdesetsedmogodišnji „Politikin zabavnik“ i list „Astronomija“. Pored naučnih rubrika u većim medijima, bilo je više pokušaja da se napravi i aktivan domaći veb portal specijalizovan za nauku, a najzanimljiviji takav poduhvat je „Viva fizika“, moderno dizajniran sajt koji okuplja više stotina učenika osnovnih i srednjih škola iz cele Srbije, a koji je pre godinu dana samoinicijativno i bez ičije podrške pokrenuo Milija Jovičić, učenik prvog razreda gimnazije u Priboju. Neka takva ovdašnja čuda izmiču fizičkom objašnjenju, mada bi „Mladi fizičar“ verovatno i to objasnio, da je poživeo još malo.

S. Bubnjević

Studenti: Zabrana

Prvo su pobunjeni studenti Filozofskog fakulteta, u poslednjih nedelju dana svog protesta, pod pretnjom krivične prijave upozorili upravu fakulteta da im je nezakonito naplaćeno po 1000 dinara prilikom upisa, pored ionako visoke školarine. Dekan Filozofskog je obećao da će im po 1000 dinara biti vraćeno, ali je istovremeno odbacio zahteve za smanjenje školarina, kao i izjednačavanje titula diplomca i mastera. Studenti Filozofskog podneće krivičnu prijavu protiv fakulteta zbog nezakonitog uzimanja novca, a udruženi sa kolegama ostalih fakulteta i dalje će se boriti za utvrđivanje kriterijuma za određivanje visine školarina, kao i za izjednačavanje zvanja „diplomirani“ sa novom diplomom „mastera“, jer kažu, tako su uradile i Hrvatska i Slovenija i ostale zemlje koje primenjuju Bolonjsku deklaraciju. Studenti misle kako se Konferencija univerziteta Srbije (Konus) protivi izjednačavanju diplomiranih i mastera, jer bi se u protivnom upisivala još po jedna godina od čijeg novca bi Univerzitet imao finansijske koristi. Skupština Konusa zasedaće u petak 17. novembra u Novom Sadu, kada bi trebalo da budu donete konačne odluke. U međuvremenu, studenti su zakazali konferenciju za novinare, ali uprava Filozofskog fakulteta zabranila je ulazak novinarima u zgradu, pa je skup s predstavnicima medija održan na platou ispred, a sami studenti organizatori protesta počeli su da dobijaju upozorenja da će biti izbačeni s fakulteta. Sledeći protestni skup najavljen je za četvrtak 16. novembar, a najavljen je i organizovani odlazak u Novi Sad gde će beogradski i novosadski studenti zajedno pratiti sednicu Konusa.

I. M.

Sport: Večiti na ulici

Košarkaški klubovi Crvena zvezda i Partizan imaće mogućnost da ove nedelje odigraju svoje utakmice u ULEB kupu i Euro ligi protiv Reala i Cibone u beogradskoj dvorani Pionir bez obzira na činjenicu da su dužni SRC-u Tašmajdan tridesetak milona dinara na ime zakupa dvorane za treninge. Pozitivno rešenje ovog problema omogućila je sugestija gradonačelnika Beograda Nenada Bogdanovića na sastanku na kome su još bili predsednici beogradskih klubova Draško Petrović i Predrag Danilović. Prisutan je bio i direktor sportskog centra Dragoslav Božović, koji je nekoliko dana ranije izbacio klubove zahtevajući da počnu da plaćaju uslugu korišćenja dvorane. Sat vremena u Pioniru za „večite“ je nešto iznad 5000 dinara, što je cena, poređenja radi, koju mnogi Beograđani plaćaju u brojnim balonima za mali fudbal. Prosečna cena ulaznice za međunarodne utakmice koje igraju „večiti“ je oko 400 dinara, a kapacitet Pionira je oko 7000 mesta.

Ovo nije prvi put da se „večiti rivali“ nađu na ulici usred sezone – slične stvari su se dešavale i ranije i uvek je problem rešavan ad hoc metodama. Direktor Tašmajdana zabrani korišćenje dok se ne plate dugovi, predstavnici klubova krenu da zapomažu po medijima pozivajući se na svoje veliko i značajno ime. Gradski čelnici se uzbude pomišljajući da možda nije najzgodnije konfrontirati se sa klubovima koje podržava „toliko puno“ ljudi, pa jednostavno oproste dugove do sledećeg problema.

Neko je rekao posle sastanka u Skupštini grada da je „interes Beograđana“ na prvom mestu i jasno je da kada se koristi takva argumentacija problem krene da izlazi iz domena realnotržišnog odnosa i seli se u polje čiste, male i lokalne politike. Ako je interes Beograđana u pitanju, onda bi bilo sasvim u redu da kada grupa amatera iznajmi salu za mali fudbal i nema da plati, uprava Tašmajdana to oprosti i dozvoli svima da na istovetan način koriste gradske resurse.

Ovaj argument je potegao direktor Božović, ali se do privremenog rešenja ipak došlo imajući u vidu značaj međunarodnih košarkaških susreta za grad Beograd i, valjda, opšte stanje u Srbiji. U kratkom verbalnom prepucavanju oko ove situacije pomenuta je nebriga „gradskih otaca“ kada su u pitanju „nacionalne sportske veličine“, njihov maćehinski odnos prema „brendovima“ koji “ slavu zemlje pronose“.

Ako klubovi imaju novca za visoke transfere pojedinih igrača, teško im je verovati kada kažu da nemaju nekoliko hiljada evra mesečno da plate upotrebu beogradskog „hrama košarke“. U tom pravcu bilo je zapažanje trenera Partizana Dušana Vujoševića koji je u svom stilu rekao da su krivi i dražava i klubovi i da od države očekuje, jer je „izašao na referendum“, da omogući Partizanu da igra utakmice u prištinskoj dvorani „Boro i Ramiz“.

S. Georgijev

Koalicije

Ministra Velju Ilića, predsednika Nove Srbije, samo što je označio početak radova na novom skijalištu na Divčibarama, dok se posluživ’o gibanicom, pitali, kako će Nova Srbija na izbore, sa Koštunicom, narodnjacima? Ministar iz prve rek’o: „Mi smo neki dogovor maltene postigli sa Demokratskom strankom Srbije, tako da Nova Srbija ide sa DSS-om, to je dvojna koalicija, a uzećemo jedan deo tih da idu sa nama, par njih, Verka iz Kragujevca i Palmu, za sada je tako dogovoreno. Mislim da je to dobro i da ćemo biti prvi.“

Zabranjeno pušenje

Neki od sedam članova Republičke izborne komisije, koje je 18. oktobra inspektor „uhvatio“ da puše na sednici tog tela, još nisu platili kazne u iznosu od po 5000 dinara za prekršaj. U Ministarstvu zdravlja rečeno je da je postupak naplaćivanja u toku, ali nije navedeno koliko njih je kazne platilo i ko su oni. Prema rečima novinara koji su pratili sednice RIK-a posle 18. oktobra, većina članova tog tela je i posle izrečenih kazni nastavila da puši u skupštinskoj sali, sačekavši da sa sednice prethodno odu snimatelji i fotoreporteri.

Znanje i iskustvo

Nekadašnji generalni sekretar SPS-a Petar Škundrić, u intervjuu za prvi broj, kako se navodi na naslovnoj strani, „najtiražnijeg“ nedeljnika u Srbiji „Stop“, kaže da je tačno da je odbio predlog Slobodana Miloševića da posle izbora 1990. bude premijer. „Pošto sam bio prvi sekretar SPS-a, logično je bilo da ja preuzmem premijersku palicu. Međutim, ja sam smatrao da nemam dovoljno znanja i iskustva da bih se prihvatio tako odgovorne funkcije. Sada kada vidim ko je sve bio premijer, mogu slobodno da kažem da niko od njih nije imao ni deset odsto znanja, iskustva i kontakata koje sam ja imao.“

Pare

Prema novom pravilniku o prikupljanju i trošenju novca za izborne kampanje, koji je predložila Transparentnost Srbija, a potpisao ministar finansija Mlađan Dinkić dan pre nego što je konstatovana njegova ostavka, podnosioci izbornih lista po završetku izbora izvestiće koliko su novca dobili i potrošili iz budžeta i iz privatnih izvora. Svi pojedinačni prilozi veći od 6000 dinara ili više pojedinačnih čiji je zbir veći od 6000 biće pobrojani, uz navođenja imena i prezimena, odnosno naziva i adrese davaoca. U izveštaju se prikazuju i prihodi od legata, imovine i prilozi od promotivnih aktivnosti, a biće detaljno razvrstani i troškovi uz navođenje kome je novac uplaćivan.

Profilisanje

Portparol Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović izjavio je da ta stranka smatra da je dobro što i ostale partije koje učestvuju u izbornoj kampanji profilišu svoje kandidate za mesto premijera jer je to „dobar način da se prepozna politika koju će ti kandidati predstavljati u daljem vođenju države“. Kako prenosi RTS, Mladenović je dodao da je „DSS upravo zato predložio Vojislava Koštunicu za mesto premijera, jer smatra da je važno da se građanima Srbije otvoreno saopšti ko su najbolji kandidati koje će stranke predložiti da vode Srbiju posle izbora“.

Decedra ponovo radi

Zdravstvena inspekcija dozvolila je Specijalnoj ortopedsko-hirurškoj bolnici Decedra da nastavi rad. U saopštenju Ministarstva zdravlja navodi se da je odluka o davanju dozvole za nastavak rada doneta na osnovu dostavljenih dokaza o ispunjavanju svih uslova za obavljanje ortopedsko-hirurških delatnosti po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti. Zdravstvena inspekcija Ministarstva zdravlja zabranila joj je rad posle smrti 19-godišnje studentkinje Jelice Radović, koja je preminula najverovatnije od sepse, nakon operacije čuklja u toj ustanovi. Protiv četiri zdravstvena radnika Decedre podneta je krivična prijava zbog nesavesnog pružanja lekarske pomoći.

Dobitak

Globalni fond, svetski donator za borbu protiv malarije, tuberkuloze i HIV/side, 3. novembra završio je ovogodišnju, šestu rundu dodele donacija raspodelivši 846 miliona dolara na 85 zemalja. Najveću pomoć za HIV/sidu, s obzirom na broj stanovnika i epidemiološko stanje, dobile su: Indija – 260 miliona dolara, Ukrajina – 151 i Južna Afrika – 102 miliona. Za razliku od prošle godine, kada je projekat Srbije za oblast HIV/side bio odbijen na samom početku, na nivou njegove tehničke provere i evaluacije primene prethodne donacije, ovoga puta bord direktora Globalnog fonda odlučio je da dodeli pomoć u iznosu od 12,2 miliona dolara za narednih pet godina. Sada se kao mogući problem javlja to što primarni primalac novca, Ministarstvo zdravlja, trenutno nema svog ministra, pa se postavlja pitanje preuzimanja i raspoređivanja donacije. Konačna odluka o tome biće doneta 16. novembra.

I. M.

Veto na letenje

Avio-kompanija Centavia, koja je u julu dobila dozvolu za letenje od Direktorata civilnog vazduhoplostva Srbije, „zbog loših uslova na tržištu i neliberalizovane politike u avio-saobraćaju“, prestala je sa radom. Međutim, Hrvatska je ovoj kompaniji uskratila dozvole za letove do Zagreba, a Ministarstvo za pomorstvo i saobraćaj Crne Gore je takođe zabranilo letove, jer Centavia nije zatražila dozvole za redovni saobraćaj niti dostavila odgovarajuću dokumentaciju. Istovremeno, Direktorat civilnog vazduholovstva zabranio je redovne letove sa niškog aerodroma avio-komaniji Master ervejz, zbog čega je ova kompanija najavila žalbu na tu odluku. Kako je poznato, ni Montenegro erlajnzu ranije nije bilo dozvoljeno da leti iz Niša.

Svemirska agencija

Kako funkcioniše Evropska svemirska agencija (ESA)? Ova organizacija je plod saradnje nekoliko zapadnoevropskih zemalja koje zajedničkim sredstvima učestvuju u kosmičkoj trci sa SAD i Ruskom Federacijom. Gost Univerziteta u Novom Sadu, doktor Mateo Takoni iz Evropske svemirske agencije, pokušaće da objasni šta radi Evropa u svemiru na predavanju koje će se u petak, 17 novembra, u 11 sati održati na novosadskom Prirodno-matematičkom fakultetu. Tako će Novosađani moći da čuju priču o velikim evropskim teleskopima, satelitima, međunarodnoj svemirskoj stanici i evropskim kosmičkim sondama koje lete na Mars.

Putevi ka vizama

Šefovi diplomatija EU-a usvojili su mandate za pregovore sa Srbijom i drugim državama Zapadnog Balkana o viznim olakšicama. Među olakšicama su višestruke i besplatne vize na duži rok za studente, učenike i naučno osoblje, višestruke vize za poslovne ljude i novinare iz zapadnobalkanskih zemalja. Pregovori bi trebalo da počnu ovog meseca i budu što pre okončani, a predsednik G17 plus Mlađan Dinkić, koji je u Briselu boravio na poziv evropskog komesara za proširenje Olija Rena, kaže da će prve vizne olakšice početi da važe već od 1. januara 2007.