Pružanje ruke

Meni stvarno nije jasna jedna stvar. Zašto je potrebno odmah dati Tijaniću prostora i mesta u „Vremenu“ iako se ceo događaj opisan od Miše Vasića na kraju ipak svodi na „moja reč, protiv tvoje reči“, u ovom slučaju Tijanić vs. Batić.

Ne mogu da razumem baš toliku količinu plašljivosti, ustručavanja, izvinjavanja, povlačenja i potpunog defetizma i kukavičluka pred siledžijama, čije je otelotvorenje upravo Tijanić.

Miloševićev sistem, koga Tijanić svojom pojavom, intelektom, delima i siledžijstvom u potpunosti i do detalja oslikava, činio nam je to što nam je činio 20 godina, a o količini laži, neistina, bljutavosti, podmetanja i svakojakih drugih propagandnih smicalica da ne govorimo.

Ali, „Vreme“ objavi jednu poluproverenu (ne i nemoguću) vest i odmah sami pružate ruke da dobijete packe (koje stignu), a pri tom i dobrovoljno odete da otklečite par sati na kukuruzu.

I onda se pitamo zašto se još uvek borimo sa aždajama, koje su odavno trebale da budu pokorene i u mišjoj rupi, ako ne u zatvoru.

Ovako, čovek čija je jedina „zvezda vodilja“ i „raison d’etre“ (u bukvalnom smisu) sve ove godine jedan totalni kompleks nastao iz činjenice da ga je taj isti Đindić odbio u svojoj službi jer mu nisu bili potrebni poltroni (ma kako vrhunski bili), udario vam je zvečku, i ne trepnuvši. „Vreme“ možda nema leđa kao Tijanić, ali sam barem bio u iluziji da imate neki integritet. Izgleda da sam bio u popriličnoj zabludi…