Dragan Šormaz,
funkcioner DSS-a:
„Predlog crnogorskog šefa diplomatije Milana Roćena da Sarajevo, a ne Beograd, bude novo središte jugoistočne Evrope ne treba komentarisati. To je kao kada se muva popne na slona da ga ujede.“
(„Blic“)
Šri Šri Ravi Šrankara,
duhovnik iz Indije i dva puta kandidat za Nobelovu nagradu, prvi put je posetio Beograd i održao predavanje u Domu sindikata na temu kako disanjem može da se predupredi stres.
„Čuo sam da su ovde bili neki protesti ljudi koji misle da smo mi sekta. To je isto kao i kada bi rekli da je banana kaktus! Kao da ne znaju da je banana mala i glatka, a kaktus je veliki i ima bodlje. Na takve reči možete samo da se nasmejete.“
(„Blic“)
Rade Glavaš,
potomak vojvode Stanoja Glavaša, prvi je predložio da se vojvodino rodno selo nazove Glavaševo:
„Rodno selo moga slavnog pretka je divno mesto. Svuda je asfalt, nigde nema gliba, ne ide više da se zove Glibovac. Stanoje je leteo na konju po Šumadiji i celoj Srbiji, podsticao narod da se bori za svoju državu. Lepo bi bilo da se njegov zavičaj nazove Glavaševo.“
(„Treće oko“)
Matija Bećković,
pesnik, snimajući deo emisije „Varošarije“, posetio je svoju rodnu kuću u Senti u koju nije kročio od rođenja. Kada su se kamere uključile, Bećković je počeo da govori, a onda…
„U tom trenutku, iznenada, usred izjave, potpuno nenajavljena, na glavu mi je sletela nekakva čudna ptica…“
Pesnik je ostao miran i nastavio da govori. A i ptica je, na još veće iznenađenje, nastavila da stoji.
„Čitav minut bila je tu, na mojoj glavi. Tek kasnije, kada je odletela, počeo sam o tome da razmišljam. I još o tome razmišljam, ali nikakav odgovor ne uspevam da nađem.“
(„Večernje novosti“)
Zoran Slavnić,
selektor košarkaša Srbije, nakon debakla na Evropskom prvenstvu u Španiji žali se da su njegov „krvav rad drugi naplaćivali“:
„Ja sam podmladio i sastavio tim, a sada drugi hoće da beru uspehe za ono što sam doprineo. E, neće moći.“
(„Blic“)
Aleksandra Perović,
pop pevačica, na pitanje da li je nekada konzumirala narkotike, kaže:
„Nisam, ali smo se mama Mirjana, brat Andrej i ja dogovorili da uskoro probamo travu.“
A na pitanje da li u vezi daje prednost seksu ili velikoj sumi u banci, odgovara:
„Seks u banci.“
(„Story“)
Milan Radulović,
profesor i književni kritičar, na predstavljanju knjige Dobrice Ćosića Vreme vlasti na banjalučkom Sajmu knjiga, kazao je „kako postoji posebna, gotovo nedokučiva veza Ćosića sa celokupnim narodom“:
„Sećam se da je i tokom predstavljanja prvog dela Vremena vlasti 1996. godine, zahvaljujući Dobričinim rečima, na promociji vladala atmosfera koja je od razbijenih pojedinaca okrenutih sebi, stvarala pripadnike jednog naroda.“
Goran Lovre,
fudbaler Groningena, pojaviće se na italijanskom porno-kanalu TV Konto, „ali neće imati ulogu u nekom filmu za odrasle“, već će igrati u meču Kupa UEFA između Groningena i Fjorentine, a prava da prenosi njihov duel prvi put u fudbalskoj istoriji otkupila je jedna porno TV kuća iz Italije:
„Nema pornića bez Srba! Šta da se radi! Igram fudbal i nemam mogućnosti da utičem na to gde će da se gledaju utakmice mog tima. Ne znam kako će da reaguju redovni konzumenti porno-kanala kad vide fudbal na ekranu. Inače, zadovoljan sam svojim privatnim životom, tako da ne gledam porno-filmove.“
(„Kurir“)
Aleksandar Simović,
pripadnik zemunskog klana, kome se sudi u Specijalnom sudu u Beogradu za seriju ubistava, tri otmice i terorizam, govoreći na suđenju o ubistvima za koje je optužen, primetio je da su se zločini dešavali uoči nekih crkvenih praznika, i zaključio:
„Bila bi katastrofa za pravoslavlje da sam ja to uradio.“
(„Politika“)
Olivera Milijanović,
pomoćnik direktora za osnovnu delatnost JKP Pogrebne usluge, kaže da „ne treba paničiti jer mesta za klasične sahrane ima dovoljno“, iako je od 10 postojećih gradskih grobalja u Beogradu za sahrane i dalje otvoreno samo tri, Orlovača, Zbeg i Lešće:
„Druga je priča ako neko ne shvata da preminulog ne može da sahrani na groblju koje je zatvoreno za sahrane. Dešava se da se tada članovi porodice preminulog iznerviraju i kažu da im ne pada na pamet da pokojnika koji je čitav život proveo na Novom Beogradu, primera radi, sahranjuju čak na groblju Orlovača.“
(„Glas javnosti“)
Maja Nikolić,
sekretar Udruženja krematista Oganj, koje postoji još od 1904. godine, upozorava da „ukoliko hoćemo da budemo deo Evropske unije, pod hitno moramo doneti savremeniji zakon o sahranjivanju“, jer:
„Ukoliko neko od sugrađana za života poželi da, kada umre, bude kremiran a da njegov pepeo bude rasut po Dunavu, na planini, u šumi ili na nekoj oranici, poslednja želja mu neće biti ispunjenja jer tako nešto ne dozvoljava još važeća zakonska regulativa koja datira iz vremena bivše SFRJ. Nije moguće ni da porodica preminulog, urnu sa pepelom, drži kod kuće. Kada ovo saopštimo našim članovima, svi se nađu u čudu, jer ovakva ‘želja’ se u civilizovanim zemljama sveta uglavnom ispunjava.“
(„Glas javnosti“)
Ana Pendić,
TV voditeljka, sada poznatija kao „Loto devojka“, „nije skrivala oduševljenje zbog kupovine novog automobila“:
„Dugo sam razmišljala koji automobil da kupim. Dvoumila sam se između pežoa 307, sitroena C3 i pola. Nadam se da sam načinila pravi izbor jer je polo ispunio sve moje uslove. U ful je opremi, a opet nije glomazan i veliki, već pravi ženski automobil za vožnju po gradu. Iako su me mnogi savetovali da kola kupim na lizing, odlučila sam da ga ipak platim u gotovini. Nisam ga dobila od sponzora ili nekog srećnog dobitnika sedmice, sama sam ga zaradila.“
(„Press“)
Bojana Nikolić,
studentkinja Muzičke akademije, jedna je od nekoliko stotina kandidata koji se bira za voditelja Eurosonga 2008:
„Veoma sam uzbuđena, ali to je sasvim normalno. Ovo neće biti moje prvo pojavljivanje na malim ekranima. Vodila sam ‘Žikinu šarenicu’, a već godinama, osim što sam student, nastupam sa grupom Balkanika. Znači, posedujem sve talente koji su potrebni za jednog ovakvog voditelja. Nadam se da ću proći.“
(„Press“)
Dušan Čkrebić,
jedan od protagonista Osme sednice SKJ-a, dvadeset godina kasnije piše:
„Na Kosovom Polju, između 24. i 25. aprila 1987, Milošević je održao jedan od najpotresnijih govora u svojoj političkoj karijeri, a njegove reči su pokrenule mnoga srca na ubrzaniji ritam. Kao da je on te noći sve izgovorene rečenice stisnuo u sopstvenu pesnicu. Tako i postaje svojevrsni fanatički vernik religije koju je sam za sebe stvorio, čiji zavisnik postaje, ne gledajući ni levo ni desno, bez imalo volje da uvidi da surovi politički žrvanj može i njega samog da samelje.“
(„Politika“)
Emina Jahović,
pop pevačica, ovog leta je učila da pilotira da bi savladala strah od letenja. Na pitanje da li se plaši visine, odgovorila je:
„Nije od visine, koliko od… ne znam u stvari od čega. Možda zato što su male šanse da preživim ako se nešto desi.“
(„Skandal“)
Danijela Pantić,
voditeljka emisije „Slagalica“ na RTS-u, slikala se za muški magazin „FHM“, i otkriva:
„To sam uradila za svoju dušu. Zaključila sam da to ne može da mi škodi, naprotiv, može samo da koristi u karijeri. Kasnije se i pokazalo kao odličan potez. Svi su pričali i pisali o tome, a fotografije urađene s merom i nisu degutantne.“
Reakcije:
„Uglavnom su pozitivne i skoro svi su me podržali. Malo je onih koji misle da nije trebalo to da uradim. Mojoj sestri se baš dopalo, iako je strahovala kako će sve to da izgleda. Iskreno, njena podrška i podrška najbližih prijatelja bile su mi i najvažnje.“
Šta je dobila slikanjem:
„Mislim da je to bio odličan marketing za mene, odjednom su svi počeli da pišu o tome, zvali su me novinari iz najrazličitijih redakcija, pa čak i sa drugih televizija. Razgovarala sam sa Marijom Veljković o tome, pošto se i ona nekoliko meseci pre toga slikala i obe mislimo da nam je to bio odličan potez. Uspele smo da skrenemo pažnju na sebe i da iskočimo iz klišea.“
Da li bi se ponovo slikala, bez odeće:
„Da, i verovatno ću to uraditi, ali za deset godina, ako budem dobro izgledala, naravno.“
(„Blic“)
Nikola Samardžić,
istoričar, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu:
„Pojedine ličnosti i aporije života, bila je u stanju da dočara samo pronicljivost velikih pisaca koje ovo vreme, ni ovde, više ne rađa. Podrazumevajući osećaj za meru. Ali je zasluga političara u politici, koja je stvarna, a ne u literaturi, koja nikad neće biti napisana.“
(„Danas“)
