Čvarci se desili ispred Doma kulture, sve bilo redno i po propisu, i sa čvarci, i sa muziku, i sa Sima pojeziju, i sa učesnici, i sa pobednici, a po taj red, propisi, i ostali zakon, čvarci dobili i novog "kralja"
Ima dve godine kako je Slavan kršteno Slavoljub Batočanin, u Zavodu za intelektualnu svojinu, platio i dobio Ispravu o žigu na proizvod „Duvan-čvarci – specijalitet valjevskog kraja“. Čvarci i Batočanin, koji odma’ rek’o, ja sam kralj duvan čvaraka, postali mnogo interesantni za ovi naši mediji i sve to postalo pravi i naški brend. Batočanin ove godine post’o i šampion Novosadskog sajma, prošle godine u Valjevu takoreći sam organizov’o festival duvan-čvaraka, ima i slike kako Dragomir Karić, kako Velja Ilić, jedu čvarke, i, što se kaže, sve govorilo da je kralj neprikosnoven.
Međutim, u dan ovogodišnjeg, i drugog, Festivala duvan čvaraka, čije organizacije se pri’vatila sama opština, Klanici A.D. Divci, koja u sastavu Lutre, kojom, može se reći, gazduje bivši ministar policije Dušan Mihajlović, dodeljen Sertifikat o zaštiti imena porekla Valjevskih duvan-čvaraka, i žig slavnog kralja postao obična etiketa. Ali da se to ostavi struci i nauci, i ti zakoni, a mi ajmo na festival.
NAJPOZNATIJI SLATKIŠ: U samome centru grada, ispred Doma kulture, na kome piše Dom kulture, mala bina, veliki šareni plakat, Drugi festival duvan-čvaraka, ispred Doma plato, dole travnati kej Kolubare, poređani suncobrani, poređane i založene ranije u kojima se tope čvarci. Sve u redu i poretku, učesnici imaju brojeve, do 15, do 16, gore na platou nekoliko štandova sa meso, med, neku narodnu radinost, podalje štand radikala sa Šešeljevu sliku, šta piše, Zahtevam da suđenje prof. dr Vojislavu Šešelju bude direktno na televiziji, u potpisu, prof. dr Vojislav Šešelj.
Kako su čvarci tek počeli da se tope, to ima traje, vele sedam sati, a i sitna kiša padala, odemo do obližnjeg hotela Grand gde se imalo dogodi uručenje sertifikata o čvarcima Klanici Divci. I tamo sve bilo na svom mestu, predsednica Regionalne privredne komore sve sa zadovoljstvom pozdravila, prof. Lale Radovanović, koji tvorac elaborata, rek’o kako došlo do sertifikata o zaštiti imena porekla, uslovima za pravu, bezbednu i kvalitetnu proizvodnju, rek’o i da mu je veliko zadovoljstvo, i rek’o da srcem i dušom pripada Srbiji. Predstavniku Klanice sertifikat o Zaštiti imena porekla valjevskih duvan-čvaraka dodeli Zoran Dragojević, iz Zavoda za intelektualnu svojinu, reče da sertifikat znači da se radi o proizvodu posebnih svojstava i kvaliteta na ograničenom geografskom području, a da se kod onih koji su zaštitili ime Duvan-čvarci radi o trgovinskom nazivu određenog proizvoda.
Vratimo se na pravo lice mesta, pred taj dom kulture, one ranije dole na keju se raspušile, ima i naroda, pristigli predsednik opštine iz Nove Srbije Jovan Tomić ode pravo dole i novosrbijanski pohvali rakiju sa etiketom „Đurovača“, o’zgo dunu zarozani orkestar trubača iz Zarožja, u sve to, sa savetnici i još saradnika, upade eksministar Dušan Mihajlović, o’zgo, sa te bine, ču se voditelj, Danas je Drugi festival duvan-čvaraka…
O čvarci se reče jedan domaći glumački bard, voditelj najavi dragu sugrađanku, iz NS načelnicu opštine, Milenu Pavlović, draga sugrađanka otvori zelene ‘artije, Poštovani prijatelji istančanog ukusa, uvaženi majstori najpoznatijeg slatkiša na svetu koji se jednostavno zove duvan-čvarak… Na scenu stupi op ša folklor, sa svo i sve svoje NS rukovodstvo predsednik Tomić jopet udari na onu „Đurovaču“, poveri da ga neki grde za ovaj festival, još poveri, šta će, nije on dao ime, sve to krenu dalje u ranije, novinari sve pitaju, mesari sve odgovaraju, mnogo dobar specijalitet, kako ne bi bio dobar kad se čvari sedam sati. Predsednik i oni njegovi NS-ovci stigoše do šeste ranije, svuda nude pivo, a oni traže samo „Đurovaču“, predsednik za te kamere i promeša čvarke u jednoj raniji, radnja uze da se odvija, ko pivo, ko „Đurovaču“, ko na harmoniku, ko glasovno, samo čini, diri diri.
ČVARKE KRKAM: Onaj folklor gore odužio, narod se uvati’o u kolo, voditelj voditeljski najavi pesnika Srbu Simeunovića. Pesnik, kako priliči, u odelu, upreden crni krstić, naočari, bele ‘artije, Pomaže bog, Kolubaro, Valjevo, Srbijo, pa reče uvodne, pa reče te prigodne stihove, Godine vam zdravljem godile/ Oranije čvarcima rodile/ Neka se ispuni sve što ste hteli/ Dabogda vazdan duvan-čvarke jeli. Onda pređe na temu, srž i tu suštinu, U polapi duvan-čvarke krkam/ Čvarke krkam i deljem pršutu/ Do bedara poznajem maršrutu/ Pomamne su moje želje muške/ Za vakata dođoh do rauške/ Jer u slasti nema viška/ Vrući čvarci, a ona ko žiška… Bi mnogo odobravanja, bi tog razumevanja, bi iz te publike, Tako je, ajde još. Bi još, Ej da mi je valjevska ranija/ Ljubozovna srsno-prsna Stanija/ Dok groiće da osetim žmarke/ Da me stisne ko da cedi čvarke/ Gori vatra purnjaju suvarci/ Među nama na kamari čvarci/ Duvan, šoder i pičkavci/ U nebesa gledaju opanci…
Bilo toga još, bilo toga jašta, bila i ženska i izvorna i pevačka, mnogo matora i u mnogo narodne nošenje, grupa sa svoj repertoar, Na Pećini, kod fabrike piva/ Sedi mala i suze proliva…
I dole na keju, među te ranije, ide repertoar, sišli oni trubači iz Zarožja, pa to samo vokališu, Niko nema što Srbin imade, Srbin ima devet Jugovićaaa, i pos’o se privodi kraju, mesari cede čvarke, prostiru po stolovima, sole, najveća gužva, sve kamere kod kralja Slavana, a on sav po propisu, sa kapu, po propisu objašnjava, kol’ko mešati, kad prekinuti. Uze da se posvršava pos’o, uv’atimo u diskusiju Slavana, koji ima „ispravu o žigu“, sa prof. Radovanovićem, koji uradio elaborat o Zaštiti imena porekla za divačku klanicu, Radovanović objašnjava da je divačka klanica samo prva kao ekskluzivni nosilac elaborata, ali da svako sa ovog područja može da se registruje i proizvodi čvarke ako ispuni uslove iz elaborata, Slavan odgovara da to njemu ne treba, on ima žig, pita šta je starije, žig ili poreklo, pominje Koka-Kolu, Radovanović odgovara da je Ime porekla na vrhu, a žig na dnu zaštite, Batočanin se suprotstavlja da su mu ukrali ideju, profesor pokušava da ga odobrovolji, ipak je zaštita u interesu svih, kralj će na to da ga ne može ubediti, on ima žig, ima tuži tu klanicu, traži milion evra odštete. Sve to sluša i mesar Sima, vidi u čemu je stvar, i on dobio žig, zaštitio Simine džambo-čvarke, dao ‘iljadu evra, ali vidi da jači pobeđuju, da je sve to, ko što je i sve ostralo, badava.
Pos’o načisto bi priveden kraju, oni trubači iz Zarožja opkolili raniju vlasnika one „Đurovače“, pa to samo istrumentališu, Niko nema što Srbin imade, pa kad stadoše da vokališu, Srbin ima čet’ri slova slavna/ Jedno drugom okrenula leđa/ Teško onom, teško onom ko Srbina vređa… Svuda opšte probavanje čvaraka, kroz sve to prođe načelničko-poslanička i domaća inspekcija G17 plus, svuda pojedinačno naginjanje piva i „Đurovače“, svuda diskusija, svuda taj razgovor na temu, o temi će i advokat Miloš Cvejić koji meš’o čvarke u posadi sa kraljem Batočaninom, koga ovaj proglasio za portparola ranije, i ovaj uze u to svojstvo da se izjavi, ovo mu osamdeseta ranija u životu, od sedme godine cedi mast, manifestacija sjajna, još da kaže, da naglasi, da se upiše, da se zapamti, nema dobrog kasapina bez dobre čizme.
Gore, na tu binu, sa to veliko ozvučenje, stade nastupa Garavi sokak, Teci, teci, Dunave, onima sa trubači na keju to ne smeta, u nji’ na repertoar Bisenija ‘ćeri najmilija, ‘de si bila, ‘de si dangubila. Posvrši se i ta muzika, sve se posvrši, pred tu binu ne osta takoreći niko, proglasiše, po žiri najbolji čvarci mesare „Jovanović“, drugi Divci, treći Simini džambo-čvarci, kralj Slavan nije učestvov’o, bio van konkurencije, šta ima on da se takmiči kad je šampion i kralj, kad ima svoj žig.
Stigao je novogodišnji dvobroj „Vremena“ gde je mnoštvo velikih članaka i intervjua, svašta za čitanje i uživanje. Osvrnuli smo se i na političku godinu na izmaku i najavili iduću
Građani su se tokom 2025. promenili i po tome što više nisu tražili vođe. Nisu čekali signal sa bine, niti su očekivali spas od izbora. Naučili su da je pritisak sam po sebi politička činjenica. U toj tihoj transformaciji leži najveći problem za vlast. Režim koji počiva na kontroli ne zna šta da radi sa ljudima koji su prestali da se plaše
Uprkos svim pritiscima, konzervator Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Nenad Lajbenšperger i njegove kolege neustrašivo su radili svoj posao i odbili da izbrišu zaštitu za Generalštab. Zato je “Vreme” proglasilo ovog istoričara za ličnost godine
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
