Zorica Marković,
folk pevačica, na oporavku posle operacije na srcu, novinarima „Kurira“:
„Zaista redovno čitam vaše novine. Imate moju maksimalnu podršku jer umete da ‘pljucnete’, a to mi se sviđa, jer ste uvideli da na našoj javnoj sceni ima svega i svačega.“
(„Kurir“)
Vladimir Cvetković,
bivši generalni sekretar i direktor Crvene zvezde, na pitanje kako su u Zvezdi „rešili problem sa pokojnim Željkom Ražnatovićem Arkanom“, kaže:
„Arkan je bio veliki navijač Crvene zvezde. Kao jedan od vođa Delija apsolutno nije imao uticaj u klubu, niti se mešao u kadrovsku politiku, igrače, u bilo koji potez. Kasnije je osnovao sopstveni klub – Obilić i bio rival Zvezdi. Tvrdim vam da je Arkan bio samo navijač i nikada nije imao svoje fudbalere, niti je pravio bilo koji posao sa Crvenom zvezdom.“
(„Kurir“)
Petar Petković,
potpredsednik Aktivnog centra, nevladine organizacije koja je organizovala „kampanju za animiranje javnosti o Kosovu“, o kampanji kaže:
„Spotovi u okviru kampanje ‘Solidarnost i odgovornost, Kosovo je Srbija’, u kojima se pojavljuje 26 javnih ličnosti, počeće kao cunami da se emituju narednih dana širom Srbije, radi animiranja javnosti za očuvanje te srpske svetinje.“
Ko od javnih ličnosti učestvuje u kampanji:
„To su ljudi koji su moderni, u skladu su sa svojim vremenom, a, pri tom, iskreno vezani za pitanje svog nacionalnog identiteta.“
Vuk Jeremić,
ministar spoljnih poslova Srbije, izjavio je u Londonu da bi eventualna odluka Velike Briranija da prizna nezavisnost Kosova „uništila poverenje srpskog naroda u demokratiju i njene vrednosti“:
„To bi bio veliki udarac od koga se ne bismo lako oporavili.
Želeo bih da apelujem na vaše osećanje fer pleja i vaše osećanje časti. Naša zemlja je, kao i vaša, drevna, sa drevnim ubeđenjima. A Kosovo je kolevka naše cvilizacije.“
(B92)
Dušan Petrović,
ministar pravde u Vladi Srbije i zamenik predsednika Demokratske stranke, o budućim predsedničkim izborima:
„Siguran sam da će Srbija u jednom trenutku imati ženu na čelu države, ali sada nije trenutak za to.“
(„Pravda“)
Zoran Lilić,
bivši predsednik, otkriva:
„Igrom slučaja pratio sam skoro sve procese pred Haškim tribunalom, jer sam imao privilegiju da budem tamo više puta i to protiv svoje volje.“
(„Pravda“)
Nataša Bekvalac,
pevačica i majka, govori o trudnoći:
„Tokom trudnoće sam kao i svaka žena bila pomalo nesigurna, ali nisam dozvolila sebi da mi trudnoća bude izgovor da neprestano jedem. Kontrolisala sam ishranu i to je to. Da nije one dve nedelje nakon porođaja mogla bih da budem trudna svake godine.“
(„Pravda“)
Jadranka Šešelj,
supruga haškog optuženika Vojislava, o njegovom životu u zatvoru:
„Iako živi u teškim uslovima, nikad nije loše raspoložen. Važi za glavnog zabavljača u zatvoru. I zaista, njima tamo uopšte nije tako loše, šale se i jedu zajedno.“
Kako im izgledaju razgovori u zatvorskoj sali za posete:
„Ponekad, dok ga slušam, čini mi se da se ne obraća samo meni već i onima koji nas gledaju na nekom monitoru.“
Da li se pokajala zbog izbora bračnog partnera:
„Ne, jer je on veoma zanimljiv. Mnogi imaju predrasude o njemu, misle da je agresivan i bezosećajan, ali u privatnom životu nikad nije takav. On je najnežniji otac koga sam upoznala, izuzetno tolerantan i beskrajno šarmatnan čovek, mada, doduše, ima neobičan smisao za humor.“
(„Gloria“)
Olja Karleuša,
pevačica, kupila je novi stan i otkriva kako se odlučila za kupovinu nove „garniture“ za dnevnu sobu:
„Pronašli smo je sasvim slučajno u jednom salonu. Prvo smo se zalepili za neki kožni nameštaj, a onda nam je prodavačica pokazala tu garnituru. Zaista, bila je iz iste serije kao ona iz kuće ‘Velikog brata’. Odmah smo odlučili da je kupimo, jer sam imala sasvim dovoljno vremena da je isprobam i proverim njen kvalitet.“
(„Gloria“)
Marko Živić,
glumac, s titulom jednog od najpoželjnijih neženja
„Pa ja se stvarno uklapam u tu neku opštu sliku poželjnog neženje: nisam mnogo ružan, nemam neke vidljive fizičke nedostatke, imam karijeru, dobar sam u svom poslu, useljiv sam, imam auto… Šta bi jedna prosečna udavača mogla više da poželi?“
(„Story“)
Romana Panić,
pevačica, priča kako se upoznala sa „iskusnim advokatom Borivojem Borovićem: „Ne znam kako sam se našla u istom društvu sa Borovićem. Samo se sećam da smo u jednom trenutku za istim stolom sedeli on, ja, Vesna Radusinović i proročica Kleopatra. U jednom trenutku me je zamolio da mu otpevam nešto na grčkom, i ja sam izabrala pesmu čiji bi naziv u slobodnom prevodu mogao da glasi: Ne plačite, oči moje.“
(„Story“)
Danilo Ikodinović,
vaterpolista, suprug Nataše Bekvalac i otac Hane, kaže:
„Ćerkica nam je još mala, ali mi se uvek obraduje i drago mi je što me, iako nisam stalno uz nju, ne zaboravlja. Nataša mi je ipak na prvom mestu i tako će uvek biti, koliko god to čudno zvučalo, jer većina ljudi najčešće ističe da ta pozicija pripada deci.“
(„Story“)
Marija Šerifović,
„muzička kraljica Evrope“, proslavila je dvadesettreći rođendan i kaže:
„Pokloni su mi zaista nebitni, a znam da su moji gosti imali veliki problem, jer – šta meni kupiti?“
(„Story“)
Katarina Radovanović,
sedamdesetogodišnjakinja iz Užica, koja je bila nepokretna jedanaest godina, „ne krije da živi s momkom koji je skoro trideset godina mlađi od nje“:
„Njega sam upoznala pre dve godine. Sam mi je prišao i rekao da nisam za staro gvožđe. Od tada živimo zajedno. Nismo se venčali, jer on nešto zateže, ali to mi nije ni važno. Samo, mnogo je ljubomoran. Gde god idem on me pita gde ću, zove me telefonom, a ponekad, kad mu zapretim da ću ga napustiti, počne da plače.“
Da li sada ima seksualni život:
„Šta jednom sedmično!? Svaki dan, i to po nekoliko puta! Kada sam ustala iz postelje posle jedanaest godina, shvatila sam da je život jedan i da je glupo protraćiti ga. Šta ću ja kada mi je krv takva!“
(„Press“)
Jasmina Mihajlović,
književnica i supruga Milorada Pavića, o svom prvom braku priča:
„Posle godinu dana ljubavi, venčali smo se tajno jer sam znala da mi to roditelji ne bi dozvolili. Kada smo sklopili brak, vratili smo se kućama i svako je živeo sam za sebe. Stavljala sam burmu kada bih krenula da se vidim s njim i skidala je po povratku kući. Majka je za to saznala slučajno, nekoliko meseci kasnije, kada sam već bila na fakultetu u Beogradu, a trebalo je da mi hitno pošalje neki dokument u kojem je pisalo moje novo prezime. Pošto mu nije rekla, tata je to otkrio tek posle dve godine, kada se moj bivši muž vratio iz vojske. Ljubav sa Zoranom potrajala je trinaest godina…“
O braku sa Pavićem:
„Sklopili smo brak u našem stanu i napravili ručak za bliske prijatelje. Istina, nisam htela da se udajem po drugi put, a danas mislim da je trebalo da ostanem u vanbračnoj vezi, kako ne bih posle njegove smrti trpela pravne posledice prema njegovoj bivšoj ženi, ćerki ili sinu. Moja majka je mlađa od mog muža i mislim da joj se prvi zet više dopadao, jer je sa njim imala lakšu komunikaciju, a prema Miloradu ima posebnu vrstu poštovanja, pošto je on izgrađena javna ličnost.“
(„Story“)
Bajalica protiv žutice
„Sekirom te sečem, vatrom te gorim, tamjanom te kadim, vodom te kadim, vodom te umivam. Ustu (istupi). Tu ti mesta nije! Idi u lelejsku goru, gde petli ne poju…! Hajd’ idi! Sretan ti put!“ Ovako se izgovori, prebaje tri puta, pali se ugljevlje u drugoj nenačetoj vodi i izgovara se za svako pojedinačno ime onih za koje se misli da su urokljivi. Ako neko ugljevlje prebrzo propadne, onda se pouzdano zna ko je, u stvari, krivac za sve. Ukoliko žena koja izvodi bajalicu počne da zeva, to je najbolji znak da će celokupna mađija uspeti.
(„Glas javnosti“)
