Nije nego

Apsolutno sam saglasan sa gospodinom Uršičem: Tomos nije ugašen, jedino se zbog optimizacije „svoje sopstvene organizacione strukture“ proizvodnja mopeda seli desetak hiljada kilometara jugoistočno od Kopra. Tome se, naravno, nema šta zameriti jer je radna snaga tamo daleko jeftinija nego u EU.

Gospodin Uršič se ljuti što sam za Tomosove mopede novije generacije napisao da su „uštrojeni“ i da se „vuku ko crevo“; tvrdi da je snaga Tomosovih agregata veća no ikad i kao primer navodi da Automatik u Power varijanti ima motor snage 2,3 KW (odnosno 3,128 KS). Zaista je veća nego ikad: navedeni moped juri celih 45 kilometara na sat, za razliku od „petnaestice“ koja je sa agregatom od 4,4KW (6 KS) postizala svega 85 kilometara na sat, i Kolibrija iz 1956. godine koji nije mogao brže nego 50 kilometara na sat. Šta reći?

Iskreno me je obradovalo što proizvodnja Tomosovih mopeda stalno raste, da ih je, kako piše gospodin Uršič, 2006. proizvedeno 12 odsto više nego 2005. godine, i da se sličan rast predviđa i za ovu, 2007. godinu, koja samo što nije istekla. Međutim, na sajtu www.tomos.si, koji je poslednji put „apdejtovan“ 15. 11. 2005, može se naći podatak da se u ovoj fabrici proizvodi 29.000 mopeda godišnje. Malo sam zbunjen: šta je tačno?

I za kraj: nije tačno da je Tomos prekinuo proizvodnju vanbrodskih motora one godine kada se Slovenija priključila Evropskoj uniji, već pet godina ranije, godinu dana pošto je Hidrija postala vlasnik Tomosa. Izvinjavam se čitaocima, korporaciji Hidrija, svim zaposlenima u Tomosu i gospodinu Uršiču lično.