Marija Vujović,
manekenka:
„Tim iz ove modne kuće je zaista visokoprofesionalan. Privatnim avionom Viktorije sikret po imenu ‘ejndžels’ bile smo prevezene od Njujorka do Los Anđelesa. Veliki tim stručnjaka za lepotu i negu brinuo se o nama pre revije. To je stvarno pravi spektakl s najlepšim top modelima i sve smo saglasne da uživamo u svakom njegovom trenutku.“
(„Blic“)
Milan Mihailović Caci,
glumac, „akter antologijskih predstava Ateljea 212“, priča:
„U životu sam odigrao mnogo uloga, što u pozorištu, što na televiziji, ali su me ljudi uvek prepoznavali po liku Jelenčeta Vilotića iz Radovana Trećeg. Iako već dvadeset dve godine ne igramo Radovana, ljudi me i dalje pamte. Skoro sam putovao u Ženevu i zahvaljujući tom liku dobih ja od stjuardese pivo, šampanjac i sve po protokolu preko veze.“
(„Blic“)
Velimir Ilić,
ministar, kaže da je „nezgodan datum Nove godine, jer pada usred posta“:
„Nikada nisam praktikovao da slavim Novu godinu. Uglavnom sedim sa porodicom kod kuće. Čak nema ni okupljanja s prijateljima. Tada je baš božićni post, što je još jedan od razloga zašto moj doček nije glamurozan. Za Pravoslavnu novu godinu ću, tradicionalno, otići na trg da je proslavim zajedno sa građanima.“
O danu za koji su zakazani predsednički izbori:
„Mene boli i smeta mi što neko ne poštuje srpske praznike, što na slavu tera narod da ide da glasa. Ne mogu da shvatim da raspisuje izbore u loše vreme, pa vernici slave, a Tadić ovim skrnavi svetinje. To je teška situacija za srpskog domaćina, domaćicu koja tog dana u kući hoće mir, da budu u svojoj kući i dočekuju goste.“
(„Pravda“)
Bora Đorđević,
muzičar, član partije i kolumnista, u tekstu „Kosovo je Srbija (ako niste znali)“, na početku kaže:
„… I koji moj i da proglašavaju kada su već toliko nezavisni da nezavisniji ne mogu biti.“
Kako je bilo 2001:
„Tih godina išao sam u Leposavić da sviram. Išao je, nešto pre toga, i pokojni Đinđić, tada srpski premijer, ali ga na granici nisu pustili da uđe u taj deo Srbije. Tadašnji predsednik SRJ moj prijatelj Voja Koštunica čekao je na ‘granici’ oko četiri sata. ‘Riblja čorba’ je imala sreće. Mladi pukovnik KFOR-a Slovenac Erik gotivio je našu muziku, pa smo prošli ko kroz sir.“
Kako je prošao koncert na Šar-planini:
„Hotel u Brezovici bio je prepun, a nastup nije bio nastup već razmena emocija. Od okupatora, Bugari su svakako nešto razumeli, a prisutni crnci su više osećali emotivni naboj.“
(„Politika“)
Miroslav Markićević,
poslanik Nove Srbije će, kao i šef njegove partije, „propustiti odlazak stare, a i dolazak nove godine“, pošto se već „više puta deklarisao kao pravi vernik, i najveći značaj pridaje Božiću, a onda i Pravoslavnoj novoj godini“:
„Trideset prvog decembra ću, tradicionalno, provesti pod jorgan-planinom. Čuvam se za 13. januar jer za mene tada počinje nova godina.“
(„Glas javnosti“)
Srđan Milivojević,
poslanik Demokratske stranke, „najluđu noć u godini provešće u toplini svog doma“:
„To mi je postala tradicija. Vernik sam i postim, te Novu godinu zaobilazim. Važniji praznik za mene je Božić, pa i Pravoslavna nova godina.“
Dragan Todorović,
poslanik Srpske radikalne stranke, „ne samo da neće napustiti zemlju za Novu godinu već se neće odvojiti od svog kreveta, te će 2008. godinu, možda, dočekati i u dubokom snu“:
„Već sedam godina idem na najlepše mesto gde se savršeno osećam, a to je moj krevet. Jednostavno, nemam posebnu motivaciju i želju da slavim. To je za mene kao i svaki drugi dan.“
(„Glas javnosti“)
Žarko Jokanović,
publicista, „političar koji je nestao iz političkog života Srbije tek u tranziciji“, kaže da ga ljudi nisu zaboravili:
„Znaju me i kao muža Milice Milše. To mi nekako dođe kao plemićka titula. I to mi je super. Kad me tako prepoznaju, odmah mi poraste samopouzdanje i kažem sebi: ‘U, stvarno si baja kad si se njome oženio!’ Mada, često me startuju nepoznati ljudi i kao ‘umirovljenog’ političara, uz obavezno pitanje što me nema u politici. Kao, baš takvi danas fale. Žao im je što nisam više aktivan. Meni nije.“
O svom poreklu:
„Moja baka je bila čestita seljanka koja je u mene usadila osnovne hrišćanske vrednosti. I nema dana kad ne pomislim na nju. Ona je za mene sinonim za dobrotu, poštenje i požrtvovanost. Sreća da je i moja majka od nje nasledila te osobine. A što se Kremana tiče, kažu da je to jedino mesto na svetu koje ne može da se snimi iz satelita zbog nekih prirodnih karakteristika. I na to sam ponosan, iako u tome nema ama baš nikakve moje zasluge. A, kako kažu Tarabići, utočište od smaka sveta nalazi se upravo na tom mestu. Ja strpljivo čekam. Još ću se i obogatiti kao zemljoposednik, s obzirom na to da u Kremnima imam svoje porodično imanje. Zato nije pametno zamerati mi se. Jer nikad se ne zna…“
(„Glas javnosti“)
Bogoljub Karić,
lider PSS-a, „koga će u izbornoj trci, po svemu sudeći, zameniti supruga Milanka“, kaže:
„Ona je majka četvoro dece i izvrsno oseća sve strahote kriminalizacije našeg društva. Razume posledice ‘bele kuge’. Shvata šta znači biti hranitelj porodice, a nemati egzistencijalnu sigurnost jer se čitavog života bavila humanitarnim radom. Proputovala je svet i videla kako izgledaju uređene i pravno sigurne države. Patrijarhalno i patriotski je odana Srbiji.“
(„Glas javnosti“)
Oliver Mandić,
pevač, „posle osam godina pauze, vraća se na velika vrata domaće muzičke scene pesmom Dođi kad prestanem da te volim„:
„Pesma je suštinski duetska balada, onako da sve ‘boli’, pa kako sam u karijeri uvek pazio s kim i kako pevam, izbor je ovoga puta mogao da bude samo jedan – Svetlana Ceca Ražnatović.“
(„Glas javnosti“)
Anabela Đogani,
pevačica, koja se svojevremeno žalila na manjak samopouzdanja, odgovara na pitanje da li su joj u „vraćanju samopouzdanja pomogle injekcije kojima je ispeglala podočnjake“:
„To je mezoterapija, malo agresivniji kozmetički tretman. Preventiva, jer koristim mnogo šminke, pušim i volim da brinem o sebi.“
(„Press“)
Tomislav Nikolić,
lider radikala, u okviru predsedničke kampanje obišao je borske rudare „u prostoriji za odmor, koja je bila izlepljena slikama obnaženih žena“:
„Ovako težak posao mogu da rade samo prave muškarčine i ove fotografije su odraz te muškosti.“
(„Press“)
Nataša Jovanović,
potpredsednica Skupštine Srbije „iz redova“ radikala, o kolegi Miloradu Albijaniću, kadru G17 plus na mestu potpredsedničkom: „Mislim da Albijanić pokušava da imitira bivšeg predsednika, uvaženog gospodina Predraga Markovića. Želi da bude kao on, ali nije on taj čovek, tog duha i tog formata. Ne potcenjujem ga, ali ipak mora da ima svoj neki stil.“
(„Pravda“)
Biljana Kargaš,
vozač autobusa:
„Razmišljam nešto, kako bi bilo da je obrnuto. Da neki muškarac radi u vešeraju sa samim ženama, verujem da bi nadrljao, radio bi i što ne mora i verovatno imao poremećaj identiteta.“
(„Ilustrovana politika“)
Ivana Stanković,
manekenka, o svojoj strasti prema narodnjacima:
„Dobro se sećam da sam u to vreme isključivo slušala kompilaciju Cecinih pesama i kada je Armani ušao mogao je da čuje nešto iz tog opusa, Kad bi bio ranjen ili Vazduh koji dišem. Postojali su fotografi koji su bili oduševljeni muzikom koju slušam i tražili da im presnimim. Najbolji opis mi je dao jedan fotograf koji je rekao: ‘Ja ne znam o čemu ovaj peva, ali ovde se radi o životu i smrti.’ A ja sam tada slušala Džeja.“
(„Ilustrovana politika“)
Dona Ares,
ili Azra Kolaković, a po najbližem prevodu njenog pseudonima „boginja rata“:
„Taj pseudonim smo smislili zato što sam ja borbena, temperamentna, živim u nekom svom umetničkom svetu i baš me briga šta će neko reći.“
Kao u pesmi koja ju je proslavila To mi nije trebalo:
„Ja ću po svome ma koliko koštalo. Ja sam Jarac, u podznaku Lav, a u kineskom horoskopu Zmaj. Tako da i po horoskopu nisam ono što pada na kolena. Ipak, kada mi je teško, ja ću to pokazati.“
(„Ilustrovana politika“)
