Pera, Steva i Srbija

Kada je neko svestan da mu je argumentacija jadna, pokušava da upotrebi argumentum ad verecundiam ili argument autoriteta, te se u tu svrhu potpiše sa svim svojim zvanjima (pri čemu mu titula neodoljivo podseća na Idi Aminovu) kako bi obeshrabrio svakoga kome bi palo na pamet nešto tako drsko kao što je kritika iznetih stavova. Onaj ko je siguran u svoje argumente to ne radi, potpisuje se samo svojim imenom. Među reakcijama čitalaca vašeg lista prepoznao sam imena mnogih univerzitetskih profesora koji su predavali i na mnogo prestižnijim univerzitetima od onog u Litvaniji, ali su se potpisali samo svojim imenom i prezimenom.

Dirljivi su pokušaji pristalica takozvane narodnjačke ili bolje turbo-folk koalicije da pokažu kako za Srbiju nije dobro niti potrebno da pristupi Evropskoj uniji, jer ima toliko divnih primera zemalja koje su van EU-a i ne pada im na pamet da joj se priključe. Kada su dotični shvatili da su primeri sa Norveškom i Švajcarskom nepristojno smešni, uhvatili su se nekih teritorijalno manjih država, jer im je izgleda teritorijalni princip mišljenja jedini prihvatljiv. Tako vaš vrli čitalac, docent dr Vladislav B. Sotirović, istoričar i filolog na Univerzitetu u Viljnusu, Litvanija (izvinjavam se ako sam ispustio neko zvanje) uzima za primer Lihtenštajn, Andoru i San Marino pokušavajući da uspostavi analogiju između njih i Srbije. Hajde da se samo za trenutak podsetimo: analogija je zaključivanje po sličnosti zasnovana na skrivenom silogizmu čije su premise: ako A ima osobine P, Q, R i S, i ako B ima osobine P, Q i R, onda je verovatno da B ima i osobinu S, odnosno ako je Pera bogat, slavan, ružan i žene lude za njim, i ako je Steva bogat, slavan i ružan, onda je verovatno da i za Stevom žene lude. Naravno, analogija je vrlo nepouzdan oblik zaključivanja, posebno ako je ne sprovedemo dosledno, odnosno ako bismo zaključivali ovako: ako je Pera bogat, slavan, ružan i žene lude za njim i ako je Steva ružan, onda je verovatno da je i Steva bogat, slavan i da žene lude za njim (sic!).

Pogledajmo sada kako zaključuje gospodin docent dr Vladislav B. Sotirović, istoričar i filolog na Univerzitetu u Viljnusu, Litvanija: Andora, San Marino i Lihtenštajn nisu u EU-u, male su teritorije i nemaju prirodna bogatstva, i u Andori, u San Marinu i Lihtenštajnu se dobro i bogato živi; Srbija nije u EU-u, male je teritorije i nema prirodna bogatstva, dakle u Srbiji se dobro i bogato živi. Gospodin dr Vladislav B. Sotirović, istoričar i filolog na Univerzitetu u Viljnusu, Litvanija, pri tom zaboravlja da: Andora, San Marino i Lihtenštajn nisu devedestih godina vodile nekoliko ratova, Andora, San Marino i Lihtenštajn sarađuju sa međunarodnim institucijama, Andora, San Marino i Lihtenštajn su demokratske zemlje, Andora, San Marino i Lihtenštajn su pravne države, da ne nastavljam, dovoljno premisa da pobiju dijaboličnu konkluziju dragog nam gospodina docenta dr istoričara i filologa na Univerzitetu u Viljnusu, Litvanija. Ostao je još Vatikan, ni on nije u EU-u, hajde da pokušamo da uzmemo model Vatikana.

Naravno da ovaj paralogizam (ili možda sofizam) nije ono što uznemirava u pismu vašeg čitaoca (docenta dr itd.). Rečenica koja me je zaista uznemirila glasi: „Sve što je u EU-u zabranjeno tamo je dozvoljeno“, i mislim da je u toj rečenicu zaista pogođena suština protivljenja „turbo-folk koalicije“ ulasku u EU. Tako se dobija država sa onim što ovde očigledno nekome odgovara – partijski diktat, sputavanje slobode govora, favorizovanje primitivizma i prostakluka, degradacija intelektualaca, klerikalizacija, centralizam, korpucija…