Šta neće mladi

Tamara Skrozza piše da se u Srbiji probudila mladost. I to nije mladost koja se zaljubljuje, ide na koncerte, bavi se sportom i voli sve što vole mladi. Nije ona tako završila svoju rečenicu, ali jesam ja, jer me podseća na šablone oko kojih je već bilo dovoljno sprdnje. Šablon je uopšte neki „normalan život“, ponekad se to zove kolotečina, a instistirati na kolotečini normalnog života, kada se nad tvojom zemljom sprovodi nasilje, deluje mi, blago rečeno, čudno.

Preteruje se upravo u pomenutom tekstu. Jer, koji to zvaničnici i analitičari hvale omladinu baš ovim rečima: „mladost koja pre svega misli na vekovna ognjišta, koja je spremna da učini sve što može kako bi zaštitila kolevku srpstva, koja se odriče zlikovačke Evrope, koja ne drži do zapadnjačkih vrednosti, i sve u tom smislu“?!? Trebalo je još samo da se doda „Kosovo za patike“ i propaganda bi bar bila jasna. Zašto ne reći da mladost Srbije želi da njihova zemlja bude tretirana kao i sve druge zemlje, da ima želju za pravdom, da joj najzad „devedesete“ više nisu dovoljan izgovor za šikanu Srbije. Makar se i političari vadili na te „devedesete“.

Najzad, ne mora se ni interpretirati. Ostanimo na nivou činjenica. A nivo činjenica je da je mnogo više bilo omladine na mirnim skupovima studenata protiv jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova nego na skupu „Evropa nema alterantivu“. Moguće je i da je više omladinaca išlo da demonstrira ipred ambasade nego što je bilo ovih što nemaju alternative. A kad smo kod poslednje konstatacije, da li ćemo se držati fraza i etiketa kao što je radio režim Slobodana Miloševića?! Najlakše je reći huligani, vandali, teroristi…

Bio sam u Nemačkoj 2001, kada su Amerikanci napali Avganistan. Neki su se i tada bunili, možda predosećajući šta sledi. Sećam se jednog transparenta: „Wo liegt die Ursache des Terorismus?“ (Gde su uzroci terorizma?). Stvarno, gde su uzroci terorizma?