Deo beogradske političke čaršije koji retko greši proteklih dana prepričavao je dve priče. Prema jednoj, lokalni funkcioneri DSS-a zalagali su se za nastavak saradnje sa Tadićevim DS-om, ali su zbog takve jeresi "dobili lekciju". Druga priča kaže da su predstavnici DS-a o postizbornoj koaliciji na nivou republike pregovarali sa nižim nivoima SPS-a, što je ozbiljno naljutilo vrh stranke i dovelo do kontraefekta
Uprkos boljem rezultatu koji su na izborima u Beogradu ostvarili Demokratska stranka i njen najistureniji igrač Dragan Đilas, prestonicom bi, ukoliko se ostvare zvanične najave, ubuduće mogli da upravljaju radikali, sa Aleksandrom Vučićem na čelu.
Pregovori i „pouzdane informacije“ koje ih prate su takvi da nijednu „zvaničnu“ najavu ne bi trebalo uzimati bez rezerve. Ako se na kraju ipak desi da drugoplasirana stranka u Beogradu okupi partnere za formiranje gradske vlasti, neće to biti nikakav presedan: do poslednjih izbora, u poziciji izbornog pobednika koji gubi vlast bili su, na republičkom nivou, upravo radikali, koji su imali najveći broj poslanika u Skupštini, ali nisu učestvovali u vršenju vlasti (makar ne zvanično).
Takav ishod – formiranje vlade Srbije u kojoj nije bilo mesta za najuspešniju stranku na izborima, tumačen je programskim i političkim razlozima. Na aktuelnom primeru Beograda, međutim, nameće se, makar na prvi pogled, jedan daleko ciničniji zaključak – onaj koji u obzir uzima neke stranačke i personalne (poslovne?), a ne „državne“ i druge „više razloge“.
Jer, da je dosadašnja koalicija Demokratska stranka – Demokratska stranka Srbije – G17 plus, na nivou Beograda, funkcionisala sasvim uzorno, isticale su sve njene članice. Za takve tvrdnje i birači su imali razumevanja: te tri stranke, u zbiru posmatrano, imale su nešto više glasova od dosadašnje opozicije, što ukazuje na neodrživost teze da su „građani glasali za promene“.
PRETRČAVANJE: Ukoliko se, dakle, krajem sedmice, ostvari najava predstavnika Srpske radikalne stranke, Socijalističke partije Srbije i DSS-a da će te tri partije formirati novu vlast u Beogradu, to bi pre mogao biti rezultat odluke jedne stranke (DSS) da „pretrči“ u drugi stranački blok, nego posledica odluke birača da kazne dosadašnju vlast.
Sličan zaključak mogao bi se izvući i u nekim drugim slučajevima. Drugim rečima – osim u onih nekoliko opština u kojima je jedna izborna lista dobila apsolutnu većinu glasova, samo na osnovu prebrojavanja glasova gotovo da je nemoguće zaključiti kako će u narednom četvorogodišnjem periodu izgledati politička mapa Srbije. Tu veliku tajnu, do poslednjeg trenutka, znaće samo ovlašćeni stranački pregovarači.
Zato vesti koje stižu o međustranačkim dogovorima postignutim na lokalnom nivou, ponekad deluju prvenstveno kao vid pritiska na pregovarače na republičkom nivou.
Onaj deo beogradske političke čaršije koji retko greši, proteklih dana prepričavao je dve priče koje se baš dobro uklapaju u to tumačenje. Prema jednoj, lokalni funkcioneri DSS-a zalagali su se za nastavak saradnje sa Tadićevim DS-om, ali su (između ostalog, i uz pomoć neprijatnog teksta objavljenog u jednom tabloidu) zbog takve jeresi „dobili lekciju“. Druga priča kaže da su predstavnici DS-a o postizbornoj koaliciji na nivou republike pregovarali sa nižim nivoima SPS-a, što je ozbiljno naljutilo vrh stranke i dovelo do kontraefekta – ubrzanja pregovora o pravljenju koalicije sa radikalima i narodnjacima na nivou Beograda.
KOGA VOLI SPS: Nisu, međutim, samo zagovornici formiranja saveza SRS-DSS-SPS ubeležili pozitivan poen u disciplini vršenja pritiska na „glavne“ pregovarače: odmah nakon prve vesti o dogovoru Vučića i prijatelja o formiranju beogradske koalicije, iz nekih drugih gradova počele su da stižu informacije o dogovoru Tadićevog DS-a i socijalista. Takva većina, prema najavama, postignuta je u Kragujevcu (gde socijalisti nisu bili neophodni) i Inđiji, a u utorak se tvrdilo da se slični dogovori prave i u Nišu i Leskovcu.
„Mi imamo većinu u Kragujevcu, skoro bez ikoga, ali ponudili smo to i socijalistima. Zašto? Ne trebaju nam što se tiče broja mandata, već da imamo konzistentnu vlast i u Republici i na lokalu“, objasnio je lider G17 plus Mlađan Dinkić, koji nije malo puta dokazao da poseduje izuzetan marketinški, ali i politički talenat. Dinkić je uz to zapretio da G17 plus neće učestvovati u vladi ako bude postignut dogovor sa SPS-om samo na republičkom, a ne i na beogradskom nivou.
Konfuziju je upotpunila, a uslove za širenje glasina i najneverovatnijih tumačenja i prognoza dodatno unapredila, vest iz Novog Sada da su se SRS, DSS i SPS dogovorili o uzajamnoj podršci u drugom krugu izbora za Skupštinu Vojvodine po većinskom sistemu. Konferenciji za novinare na kojoj je ta vest u ponedeljak saopštena, prisustvovali su, međutim, samo predstavnici SRS-a i DSS-a, ali ne i socijalisti, što je bilo dovoljno za cvetanje raznih teorija vezanih za parametre na osnovu kojih se opredeljuje najpoželjnija srpska „udavača“ – SPS (i njeni partneri, familija Krkobabić i Jagodinac Dragan Marković Palma).
ZLU NE TREBALO: Uprkos najavama da će dogovor ovoga puta brzo biti postignut (bilo je čak i ultimatuma, kao što je poruka Tomislava Nikolića Ivici Dačiću da se opredeli najkasnije do 25. maja) stvoreni su, „zlu ne trebalo“, i uslovi za izvesno, mada ne i nedogledno, odugovlačenje.
Tako je u Beogradu, u utorak, kada je pripreman ovaj broj „Vremena“, još bilo nemoguće „izračunati“ zakonski rok za formiranje nove gradske vlasti. Izbori su, naime, ponovljeni na tri mesta, ali se, u vreme pripreme lista, još nije znalo kada će biti saopšteni zvanični rezultati (koji neće biti znatno promenjeni u odnosu na rezultate saopštene pre ponovljenog glasanja). Da bi rezultati bili saopšteni, naime, potrebno je da se iscrpe svi pravni lekovi. Tim povodom, zakon kaže: ako se neko žali Gradskoj izbornoj komisiji, to mora da učini u roku od 24 časa od trenutka kada je učinjen propust na glasačkom mestu. Komisija ima 48 sati da na to odgovori. Ukoliko je pritužba odbijena, podnosilac ima pravo da se obrati nadležnom sudu u roku od 24 časa. Komisija je dužna da u roku od 12 sati sudu dostavi potrebne podatke za odlučivanje, a sud odluku mora da donese u roku od narednih 48 sati. Sudska odluka je pravosnažna i ne može se preinačiti. To bi značilo da odluka može da se prolongira najmanje za šest dana, ali i više, s obzirom na mogućnost ponavljanja izbora (u slučaju da je ocenjeno da je žalba bila osnovana).
Mogućnost odugovlačenja, dakle, postoji, ali to ne znači i da će biti do kraja iskorišćena. Do petka, kada ovaj broj „Vremena“ bude na kioscima, slika bi mogla biti jasnija, kako na lokalnom tako i na republičkom nivou. Kladionice bi, u međuvremenu, mogle da se pozabave raznim pitanjima – da li će socijalisti ulaziti u različite saveze na lokalnom i na centralnom nivou, da li će priliku da učestvuje u ispravljanju višedecenijske gluposti i u izgradnji mosta u Beogradu dobiti Aleksandar Vučić ili Dragan Đilas, da li će Lidija Vukićević doći na čelo nekog beogradskog pozorišta, neke republičke institucije, ili ništa od toga…
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
