Budući odnosi između SAD i Rusije zavisiće od insistiranja Obame na protivraketnom štitu u Evropi
Predsednik Ruske Federacije Dmitrij Medvedev čestitao je Baraku Obami izbor na mesto predsednika SAD, rečima da su „američko-ruski odnosi istorijski važni kao faktor stabilnosti u svetu“. Ali istog dana Medvedev je u svom obraćanju parlamentu najavio da će, ukoliko Vašington u Češkoj i Poljskoj razmesti elemente svog protivraketnog štita, Moskva da razmesti svoj novi raketni kompleks „Iskander“ u Kalinjingradskoj oblasti, najzapadnijoj ruskoj provinciji okruženoj zemljama EU.
Ruski poklon novoizabranom američkom predsedniku analitičari smatraju svojevrsnim dobro tempiranim izazovom koji je Moskva uputila Baraku Obami. Tako je prethodno izrečena nada u poboljšanje odnosa između SAD i Rusije, ukoliko Obama zauzme mesto u Beloj kući, ugrožene prvog dana nakon američkih izbora. Iako je Barak Obama kao predsednički kandidat bio umereniji po pitanju Rusije, za razliku od republikanca Mekejna koji je poslednjih godina zastupao politiku oštrog dijaloga sa Moskvom, Obama se najoštrije protivio ruskoj vojnoj intervenciji u Gruziji. Međutim, za vreme predizborne kampanje Obama je izrazio sumnju u efektivnost i ogromne troškove za protivraketni američki štit u Istočnoj Evropi, pa je sve više analitičara koji smatraju da Vašington u tom planu može na neki način i da „omekša“.
Sudeći po svemu, može se očekivati da se izborom Baraka Obame politika Vašingtona prema Rusiji neće drastično menjati. Sigurno je da će nivo odnosa između SAD i Rusije prvenstveno zavisiti od toga da li će Obama završiti projekat američkog protivraketnog štita u Evropi i podržavati širenje NATO-a na Istok, a posebno na prostor bivših sovjetskih republika Gruzije i Ukrajine. Protiv toga energično nastupa Rusija koja je spremna, videli smo u Abhaziji i Južnoj Osetiji, da u slučaju širenja severnoatlantske alijanse do njenih granica primeni i oružanu silu. Očigledno je da će se o američkim i ruskim raketama raspravljati možda čak i više nego za vreme Buša i Putina, ali se može očekivati da novi talas posthladnoratovskih odmeravanja može da poprimi, ako ništa drugo, barem na rečima blaži ton.
Reklasifikacija marihuane u grupu droga sa „umerenim do niskim potencijalom za fizičku i psihološku zavisnost“ će znatno olakšati sprovođenje medicinskih istraživanja vezanih za tu biljku
Ukrajinci žele mir, prema sprovedenim anketama, ali ne po svaku cenu. Poručuju da postoje „crvene linije“ njihove spremnosti na kompromis
Posle nedavnih oružanih napada u Sjedinjenim Američkim Državama, Trampova administracija odlučila je da pauzira program lutrije za zelene karte, iako je reč o programu ustanovljenom zakonom
Iako se mesecima govorilo o mogućnosti da se Ukrajina finansira korišćenjem zamrznutih ruskih sredstava, Evropska unija je odlučila da paket pomoći obezbedi zajedničkim zaduživanjem, a ne zaplenom ruske imovine
Dok se Srbija nasukala na grebenu bezakonja, Crna Gora hrli ka članstvu u Evropskoj uniji. Posle Brisela, premijer Milojko Spajić otišao je u Berlin
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
