Avion koji je uspešno, mada prinudno, sleteo u reku Hadson pokazao nam je dve prilično revolucionarne stvari. Prva je, naravno, da je moguće sleteti putničkim avionom na vodu i da pritom nijedan putnik ne bude povređen. Druga je da se vest o tom događaju proširila mimo zvaničnih medija, preko mikroblogova.
Mikroblog je najnovija internet moda. Reč je o kratkom zapisu vaših trenutnih aktivnosti, nešto poput statusa na Fejsbuku. Kao i svaka druga internet aktivnost, i ova ima vodeći sajt twitter.com (uz još dosta konkurencije).
Mikroblog poruke, barem one na tviteru, mogu imati do 140 karaktera, što znači da su nešto kraće od sms-ova (uobičajeno do 164). Zbog toga ih je moguće slati i primati mobilnim telefonom, kompjuterom, na vebu ili imejlu. Slično sajtovima za socijalizaciju pravite listu svojih prijatelja kojima šaljete poruke o svojim aktivnostima ili trenutnim razmišljanjima (nešto kao Andrićevi Znakovi pored puta, rekao bi Luka Laban). Uz poruke je moguće kačiti i slike (poseban servis tvitpick). Prijatelji ih mogu slati dalje, svojim prijateljima, tako da neka posebno zanimljiva poruka može relativno brzo stići do miliona ljudi.
Upravo to se dogodilo u četvrtak 15. januara. Samo nekoliko minuta nakon što se avion našao u vodi, izvesni Dženis Krum napisao je na tviteru: „Avion je u Hadsonu. Ja sam na trajektu koji ide da pokupi ljude. Ludo.“ Krum je svoj post dopunio fotografijom koju je snimio mobilnim telefonom na kojoj se vidi avion u vodi i ljudi kako stoje na krilima. Slika je spektakularna, sa sve oblacima iznad Nju Džersija u pozadini (http://twitpic.com/135xa). Krumovi prijatelji sa tvitera odmah su počeli da šire vesti o događaju i na hiljade ljudi saznalo je za ovaj događaj pre nego što su o njemu obavestili mediji, a nemojte zaboraviti da je Njujork baza najvećih svetskih medijskih kuća i da im je avion sleteo praktično ispod nosa. Za proveru vesti dovoljno je bilo da pogledaju kroz prozor.
Ubrzo nakon Kruma, i drugi tviteraši koji su se zatekli na licu mesta počeli su da mikrobloguju opisujući ono što vide. Bivajući na tviteru, čak i ako ste pri sebi imali samo mobilni telefon, bili ste obavešteni o tome šta se događa u Njujorku i to direktno od očevidaca, u kom god da ste se delu sveta zatekli.
Iako je u ovom slučaju mikroblog imao svetski uticaj, ovaj oblik komuniciranja zapravo najveću primenu ima u okviru male zajednice. Mikroblogeri jedni druge obaveštavaju o zakrčenju ulica ili autoputeva, rasprodajama, raznim događajima. Mediji se prestrojavaju u hodu, prave sopstvene mikroblogove nastojeći da ostanu u trci iz koje malo pomalo poneko ispadne. Sada se još samo pitamo šta je ono naredno, još minimalnije, što će internet u budućnosti da nam ponudi.
